Србија и друштвене игре: Wordle или Речко - петоминутна вежба за мозак

Пет квадратића крије пет различитих слова. Шест покушаја да се одгонетне задата реч. Сваког дана следи нови задатак, који се после 24 сата аутоматски мења.

Ова америчка језичка игра Вордли (Wordle), замишљена као слагалица, однедавно има и српску верзију - Речко.

Поред тога што је добра вежба за сиве ћелије, игра проверава и колико вам је богат речник.

Иза српске копије крије се мала породична екипа.

Катарина Поповић и Александар Родић нису ни слутили да ће игра имати тако добар одзив на мрежама.

„За само дан је све експлодирало", прича Поповић за ББЦ на српском.

Првих дана број посета у просеку се кретао око четири хиљаде.

Александар по занимању програмер пронашао је клон верзију Вордлија.

Катарина је кумовала имену и превела поруке у игри. Тако је настао Речко.

„Играли смо америчку верзију и почели да причамо да би било супер да тако нешто постоји и на нашем", објашњава Катарина за ББЦ процес стварања ове језичке мозгалице.

Како се игра?

После сваког нагађања боја плочице се мења, указујући колико je ваша претпоставка близу тачног решења.

Један од разлога интересовања за овом мозгалицом јесте и што не постоје рекламе нити било каква додатна обавештења.

„Кратак је дневни изазов и не одузима пуно времена. Шалимо се да је то скандинавка за мијенијалце-пензионере", каже Поповић.

Управо ова одлика привукла је Павла Ђорђевића, инжењера из Ниша, да сваког дана покушава да одгонетне нови задатак.

„Занимљиво је, с обзиром да сви добијају исти задатак, те је лако за поређење", прича Ђорђевић за ББЦ на срспком.

Додатни разлог јесте што је игра једноставна и може да се игра и на мобилном уређају, али и на рачунару.

„Уђеш на сајт, откуцаш реч и то је то. Лако скапираш шта треба да се ради", додаје овај двадесетодеветогодишњак.

Како је игра настала?

Џош Вордли, софтверски инжењер, игру је првенствено направио за супругу.

Био је почетак пандемије вируса корона.

Требало је прекратити време у карантину, а знао је да она воли језичке зачкољице.

Игру су у почетку играли њих двоје, да би им се потом прикључио и шири круг родбине и пријатеља.

Симболично ју је назвао Вордли како због презимена тако и због чињенице да је у питању игра речи.

У октобру прошле године игра је постала доступна свима, а за само два месеца играло ју је око 300.000 људи.

Данас је тај број шестоцифрен.

Иза популарности не стоји маркетиншка машинерија, већ је главна снага оличена у друштвеним мрежама и старој методи рекла-казала, а слична ситуација је и са српском верзијом.

Поред српског овај културни феномен доступан је на још седам језика - италијанском, француском, немачком, португалском, шпанском, шведском и норвешком.

У рукама медијског гиганта

Од пре неколико дана игра речи која је многима постала свакодневна занимација, добила је новог власника - Њујорк Тајмс.

По објављивању ове вести појавила се бојазан међу љубитељима да ће се играње наплаћивати.

Џош Вордли покушао је да их умири објавивши на твитер профилу да ће игра бити и даље бесплатна, а да се правила неће мењати.

„Дуго сам се дивио приступу Нјујорк тајмса и квалитету његових игара и поштовања са којима се опходи према играчима.

Њихове вредности су у складу са мојим по овом питању и одушевљен сам што ће они бити власници игре која иде напред", написао је Џош Вордли на твитер налогу.

Какве још игре речима постоје?

Нека врсте претече Вордлија или Речка игра Скребл.

Настала је крајем тридесетих година прошлог века.

Играчи добијају поене тако што на таблки квадратног облика ређају плочице а на свакој је једно слово.

Плочице се слажу тако да праве речи које се читају хоризонтално или вертикално.

Речи морају бити део стандардног речника.

На предлог речког енигмате Миљенка Лепшића игра је прилагођена српскохрватском језику осамдесетих година прошлог века.

Meђу највећим љубитељима ове игре су Британци.

Скребл се данас продаје у више од 120 држава и постоји на 29 језика.

Српска верзија је тежа

Иако су направили Речка, Александар и Катарина и даље играју америчку верзију.

„Заразно је, и даље играмо сваки дан", каже Поповић.

Додаје да су дошли до закључка да је Речко тежи од оригинала.

„Људи нам говоре да им је захтевније", напомиње.

И Нишлија Павле има потешкоћа.

„Српске речи су чудније за такве ствари.

„Можда нисам навикао да виђам српске игре на тај начин па ми мозак није истрениран", примећује Ђорђевић.

Поповић, пак, истиче да je играчи јаваљају да им Речко помаже да се подсете ћирилице.

„Како ми не користимо пуно речи у дневном говору, мислим да је Речко добар тренинг и за богаћење нашег вокабулара неким речима које нам иначе не би пале на памет", закључује Катарина Поповић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]