Србија, економија и тржиште рада: Ко најлакше долази до посла, а како се мање тражени радници прилагођавају

Иако је завршио Електротехнички факултет (ЕТФ) и постао инжењер телекомуникација, Милош Јањић убрзо је схватио да његова будућност у тој бранши неће бити онаква каквој се надао.

„Размислио сам и закључио: ако већ крећем од почетка, а неће ми много помоћи ово што сам завршио, онда боље да кренем са програмирањем јер ту постоји безброј опција", прича овај младић из Београда за ББЦ на српском.

Било му је потребно два месеца и неколико разговора да пронађе праксу која је касније прерасла у посао, а Милош и данас, нешто више од годину дана касније, ради у истој компанији.

„На почетку је увек тешко, немаш много појма о послу и мораш баш да запнеш у првих неколико месеци да би стекао какву-такву самосталност, али сам задовољан - волим што сада имам прилику да напредујем, радим од куће и ефикасно користим време", објашњава Јањић.

Он је само један од многих који су током претходних година одлучили да се преквалификују и запосле се у сектору информационих технологија (ИТ), а разлог је једноставан: у Србији је велика потражња за овом врстом стручњака.

Укупно 481.843 људи у Србији било је у потрази за послом током децембра, од чега је 427.152 њих било незапослено у том периоду, показао је последњи месечни извештај за 2022. Националне службе за запошљавање.

Послодавци су највише трагали за информатичарима и статистичарима са 4.824 расписана конкурса, пријављене су потребе за запошљавањем 1.130 грађевинских радника, 695 менаџера и 407 радника у угоститељству и туризму, наводи се у извештају.

Стопа незапослености међу старијима од 15 година у Србији износила је 8,9 одсто у трећем кварталу 2022, а 2,94 милиона становника било је запослено у истом периоду, према подацима Републичког завода за статистику.

Бројке показују да је незапосленост најнижа од другог квартала 2020. године, када је почела пандемија корона вируса у Србији.

Када посматра укупно тржиште рада у Србији, економиста Марко Владисављевић „не види да има мањка радне снаге", иако је он можда присутан у појединим областима.

„Недостатак одређених занимања може бити узрокован недовољним бројем квалификоване радне снаге или чињеницом да су услови рада на неким од ових занимања лоши и да су зараде ниске", каже научни сарадник Института економских наука (ИЕН) за ББЦ на српском.

Програмери и електроинжењери на цени

Према подацима Националне службе за запошљавање, информатичари и статистичари су уз комуналне раднике једина група на српском тржишту рада у оквиру које је већа потражња за радницима од понуде.

Док компаније које послују у Србији намеравају да запосле 4.824 стручњака у ИТ сектору, само је 1.702 њих са тим квалификацијама било званично незапослено током децембра.

Они који се баве информационим технологијама, као и електроинжењери, „већ дуже времена су занимања са највећом тражњом" у Србији, каже Марко Владисављевић, економиста и стручњак за тржиште рада.

„Они припадају такозваним СТЕМ областима (Science, technology, engineering and mathematics) које добијају на значају са све већом дигитализацијом привреде.

„То није тренд само код нас, већ и глобално", објашњава научни сарадник Института економских наука.

Такву ситуацију на тржишту искористио је Милош Јањић, који се претходно школовао за инжењера телекомуникација на Електротехничком факултету у Београду.

„Када сам уписивао факултет 2006, телекомуникације су биле најпожељнији смер у тој институцији, а на програмирање је доста људи ишло пошто није имало довољно бодова за друге смерове.

„Сада се све окренуло - на програмирању је велика навала, а на телекомуникације долазе људи којима је тај смер једино преостао", сећа се 36-годишњак из Београда.

После студија се надао да ће пронаћи посао у струци, али ти покушаји нису протекли у складу са очекивањима, па је одлучио да се преквалификује.

„Почео сам да учим сам уз понеки савет другара који раде тај посао, купио сам неколико онлајн курсева и тако сам напредовао.

„Доста је занимљивије него што сам очекивао, али није баш тако једноставно као што се представља - мало сам учио програмирање и на факултету, па када сам ушао у ово, није баш да нисам уопште знао о чему се ради, имао сам неку основу", објашњава Јањић.

На број доступних радника у сектору информационих технологија миграције становништва немају негативан утицај као код занатлија или људи са средњошколском дипломом, већ напротив, напомиње економиста Владисављевић.

„Број одлазака из Србије особа са високим образовањем је мањи од прилива нове радне снаге са овим образовањем, док обрнуто важи за особе са средњим образовањем", објашњава стручњак.

Упркос томе, потражња за неким занимањима попут програмера остаје висока, што им доноси погодности на тржишту рада, а послодавцима обавезу да понуде боље услове, кажу из компаније Менпауер (Manpower), која се бави посредовањем у запошљавању.

„Данас запослени бирају послодавце, а некада је било обрнуто", описују у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Зарада, како кажу, више није „основни мотив" за запослене да се задрже код послодавца, већ је сада потребно да им се нуде различите погодности.

„Пожељно је да нуде приватно здравствено осигурање, едукације, бесплатно чланство у теретани, рад од куће, хибридни модел рада (комбинација рада из канцеларије и од куће), па чак и четири радна дана недељно, што смо и ми увели у нашој компанији.

„Више људи не желе да прелазе код другог послодавца само због неколико стотина евра веће плате - поготово када причамо о траженим занимањима и бољим радним местима", додају.

'Средњошколци' у Србији траженији од високообразованих

Петар Кесић се први пут запослио када је имао 19 година, одмах по завршетку средње Угоститељско-туристичке школе.

Тада су, присећа се овај 28-годишњи кувар из Београда, услови рада за њега и друге угоститеље били прилично лошији него данас.

„Када сам почео, добио сам плату од 25.000 динара, али је у последњих шест, седам година дошло до велике експанзије мог занимања, а самим тим су скочиле и плате - данас се ретко догађа да било где почнеш испод 60.000", прича он за ББЦ на српском.

Кесић је досад радио у пет различитих ресторана у Београду, не рачунајући одласке на речни брод у неколико наврата.

„Углавном имам много понуда када дође пролеће и крене сезона - људи у том периоду доста одлазе да раде летњу сезону у иностранству и у Србији је тада највећа потреба за радницима", додаје 28-годишњак.

Када се претходни пут вратио са таквог ангажмана, Петар није имао проблема да се поново запосли у Београду - одмарао је само месец дана пре него што је опет почео да ради у ресторану.

Према подацима центра за запошљавање Инфостуд, у 2022. било је укупно 76.247 огласа за посао на том сајту, односно 13 одсто више него годину дана раније.

Насупрот томе, број кандидата који су били у потрази за запослењем био је мањи за два одсто и износио је 237.897, а опао је и број конкурисања, који је у 2022. износио 47 по једном огласу, док је 2021. био 57, наводе у извештају.

Занатска занимања и она за која је довољно средњошколско образовање била су и најтраженија међу послодавцима у Србији током 2022, показују подаци сајта Инфостуд, који посредује између оних који траже посао и компанија којима су потребни радници.

Чак 61 одсто огласа било је намењено људима са завршеном средњом школом, четири одсто радницима који имају само основно образовање, а нешто више од трећине (35 одсто) конкурса расписано је за кандидате са вишим квалификацијама или факултетском дипломом.

Економиста Марко Владисављевић истиче да глобални трендови дигитализације и аутоматизације „значајно утичу на то да се више послова нуди радницима са вишим квалификацијама".

Ипак, чињеница да се у Србији више траже радници са завршеном средњом и основном школом него високообразовани кадрови није новост нити изненађење, ако се има у виду укупан број становника који спадају у једну и другу групу, сматра он.

„Образовна структура Србије указује на то да око 20 одсто становништва старости између 25 и 64 има високу или вишу школу, тако да је тражња за њима виша од њиховог учешћа у популацији.

„Дефицит кадрова са стручним занимања са средњом школом је такође присутан, некад и због тога што се мали број особа одлучује за образовање у овим занимањима", каже научни сарадник Института економских наука.

Јелена Ћулибрк, професорка Факултета техничких наука (ФТН) у Новом Саду, сматра да је „врло могуће" и да је један од разлога због ког се променила образовна структура потребне радне снаге на тржишту рада одлив великог броја занатлија у иностранство.

„Првенствено иду у земље ЕУ, где добијају одличне услове за рад - и тек ће да одлазе.

„Немачка се суочава са огромним дефицитом радне снаге, пројекција је да има око 2 милиона слободних радних места и то из сектора индустрије, угоститељства, здравства и грађевинарства, где су наши запослени веома конкурентни и заинтересовани за такве позиције", објашњава стручњакиња за управљање људским ресурсима.

Погледајте и ову причу:

Петар Кесић је као кувар у неколико наврата радио ван Србије, на речним бродовима који плове европским земљама.

Досад је најчешће мењао послове „због жеље за усавршавањем и напредовањем", а на некима се задржавао „некада пар година, негде пар месеци или чак пар дана".

Поред тога, у иностранство га је одвела прилика да заради више него у домовини, као и други услови рада.

„Плата јесте међу најбитнијим факторима, али ту је и пријава, услови рада у којима проведеш осам или неретко више сати, слободни дани, могућност да се узме годишњи одмор и друге ствари.

„У иностранству је све то много боље регулисано и запослени у кухињи су на цени", прича Петар.

Док се он вратио у Србију и већ нешто дуже од годину дана ради у једном новобеоградском хотелу, многе његове колеге су се трајно иселиле из земље.

„Знам сигурно њих десетак који су отишли и раде у иностранству, што на бродовима, што у другим земљама Европе", описује Кесић.

Овај 28-годишњак нема дилему око тога да је Србији потребно још кувара, чему сведоче и званични подаци, али истиче да је младе „тешко убедити" да одаберу ово занимање за животни позив.

„Мораш бити искрен са њима и прво им рећи теже стране овог посла, да знају шта их чека.

„Данас се на друштвеним мрежама сервира да је тај посао лак и да свако може да га ради, а ипак је мало другачије ако радите на неком вишем нивоу", додаје.

Дефицит занатских занимања био је посебно изражен међу магационерима, конобарима, куварима, месарима, хигијеничарима, грађевинским радницима, возачима, аутомеханичарима и водоинсталатерима, наводе из Инфостуда.

Део потражње подмирен је увозом радне снаге из иностранства.

У Србију је прошле године пристигло више десетина хиљада радника, претежно из Кине, Турске, Непала, Узбекистана и других земаља Азије, наводи се у тексту сајту Јуроњуза.

Све више прилика за неискусне и раднике са инвалидитетом

Послодавци који су прошле године били у потрази за новим кадровима били су приступачнији и у запошљавању студената те је тако више од 10.000 огласа (14 одсто) било доступно свима који праве прве кораке на тржишту рада.

Било је доступно више од 6.000 огласа за особе са инвалидитетом, а међу понуђеним радним местима највише могућности је било у областима ИТ-ја, трговине и продаје, позивних центара, администрације, маркетинга, логистике и машинства, кажу из Инфостуда.

Током прошле године, 16 одсто од укупног броја кандидата који су тражили посао није имало радно искуство, док је 35 одсто кандидата са десет и више година радног стажа, као и претходних година.

Трећина кандидата је имала до пет година искуства, а сваки пети од пет до 10 година искуства, додају.

Како се тржишту рада прилагођавају радници, а како послодавци?

Милош Јањић је прешао пут од инжењера телекомуникација до програмера, а том стазом кренуо је када је схватио да се избор послова у Србији за људе његове струке своди на „свега три или четири фирме".

Преквалификација је у његовом случају уродила плодом, а то би могао бити исправан избор и за друге кадрове, чија занимања у овом тренутку нису тражена међу послодавцима.

Професорка Јелена Ћулибрк каже да у Србији постоји системски приступ решавању овог проблема, али и да би требало ојачати сарадњу између образовних институција, државних органа и приватног сектора „у циљу повећања конкурентности и запошљивости радника".

„Веома је важно да се повежу индустрија и академија и да се договоре о томе која су занимања заиста потребна индустрији или ће бити потребна у будућности, па да академија покуша да такве стручњаке и произведе.

„Такође, неопходно омогућити и краткорочне преквалификације и доквалификације појединаца, како би се исправио несклад који је настао на тржишту рада између кадрова који се налазе на тржишту и оних који су стварно потребни у привреди", објашњава она.

Један од примера ове праксе је пројекат ИТ преквалификације, који су покренули Влада Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Kанцеларија за информационе технологије и електронску управу и Програм Уједињених нација за развој (УНДП).

Из Менпауера кажу да је око 1.700 људи нашло посао уз њихову помоћ током 2022. године - најзаступљенији су били инжењери, а најмањи број кандидата био је међу занатлијама.

Подаци које су током прошле године прикупили у сагласности су са статистиком Националне службе за запошљавање и Инфостуда, па је дефицит радне снаге био највише осетан у ИТ сектору, код занатских занимања са средњом школом попут бравара, заваривача, аутомеханичара, возача, грађевинских радника и других.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]