Србија и права запослених: „Осећам се као гуска у магли" - зашто теткице стрепе од коначног исхода спорова за регрес и топли оброк

Милица* је теткица у једној предшколској установи у Београду, прима минималну зараду и пре годину дана одлучила је да уђе у судски спор око исплате регреса и топлог оброка. Није ни слутила да постоји могућност да изгуби у парници.

„Прочуло се да ми који у јавним установама радимо за минималац, имамо право на топли оброк и регрес за годишњи одмор.

„Све моје колегинице су рекле да ће поднети тужбе, па куд сви ту и ја", каже педесетдеветогодишња самохрана мајка једне студенткиње за ББЦ на српском.

Током претходних година, у Србији је било пресуда у корист запослених на минималцу које су доносили основни судови, обавезујући послодавце да ретроактивно исплаћују стотине хиљада динара за године неисплаћених накнада.

То је покренуло талас тужби, а процењује се да је у току око 5.000 таквих спорова.

Међутим, Врховни касациони суд (ВКС) је у јуну донео закључак у којем се наводи да су запосленима на минималцу ове накнаде већ урачунате у износ који примају.

„Закључак је нека врста инструкције нижим судовима, а издаје се ради уједначавања судске праксе у земљи", каже Катарина Голубовић, председница Комитета правника за људска права - Јуком, за ББЦ.

Један од основних судова у Београду тек треба да одлучи о Миличиној тужби, али она се сада плаши да то неће бити у њену корист.

Уколико изгуби, мораће да плати судске трошкове.

„Клијенткиња мог колеге, која је недавно изгубила сличан спор, мора да плати 90.000 динара - то ће теткице отерати на просјачки штап", каже београдски адвокат Иван Јечменица, који заступа Милицу, за ББЦ.

Минимална зарада у Србији је скоро трипут мања - износила је 35.414 динара у септембру 2022. године.

'Осећам се као гуска у магли'

Док чека исход спора, Милица каже да сада жали због одлуке да поднесе тужбу.

„Осећам се као гуска у магли и срамота ме је што сам себи дозволила да поверујем да тако нешто може да успе.

„Не могу ни у кога да упирем прстом, не знам ко је одговоран за ово што се дешава, једноставно ми ништа није јасно", прича.

Више од 20 година радила је у државној фирми, али је изгубила посао после приватизације.

Нови посао није било лако наћи - пре него што се запослила у предшколској установи, две године је радила на црно.

Већ тринаест година, пет дана у недељи, Милица пере подове, намешта кревете, чисти тоалете и двориште у једном вртићу.

Живи са 89-годишњом мајком и двадесетогодишњом ћерком, студенткињом.

„Када се скупе моја плата, мамина пензија и ћеркина породична пензија коју је наследила од покојног оца, некако можемо да прегурамо месец", каже.

Али, додаје, не памти када је последњи пут отишла на море.

Каже је посебно тешко „од када је све поскупело" и да је недавно позајмила новац да би ћерки платила школарину на факултету.

„Од када сам у новинама прочитала да је нека теткица добила да плати 40.000 динара за судске трошкове, не могу мирно да спавам", каже.

Музеј Трудбеник: Радници и раднице вас воде кроз изложбу

Шта су топли оброк и регрес?

Ради се о накнадама које се исплаћују уз зараду и регулисане су Законом о раду.

Топли оброк је трошак запосленог за храну током смене, каже Јечменица.

„Дошли сте на посао, радите осам сати и нешто морате јести", додаје.

Регрес је, објашњава адвокат, законско право сваког запосленог на накнаду трошкова за коришћење годишњег одмора.

Зашто неки запослени у јавним установама туже послодавце?

Питање да ли имају право на топли оброк и регрес за годишњи одмор је подложно правном тумачењу, сматра адвокат Иван Јечменица.

„Према Закону о раду, сваки запослени има право на минималну зараду", додаје.

Објашњава да запослени уз то има право и на накнаду трошкова.

У члану 118. Закона о раду, под трошковима се сматрају топли оброк и регрес, подсећа адвокат.

„Тужбе су и кренуле том логиком - ако ми је исплаћен топли оброк и регрес, моја плата не може бити у висини минималне зараде, него већа", наводи.

Јечменица сматра да је, у случају људи који примају минималну зараду, „на први поглед јасно да то није реализовано".

Међутим, важан је и начин на који се израчунава износ топлог оброка и регреса.

„Фиксна сума није прописана", каже Јечменица.

Став Врховног касационог суда, према закључку из јуна 2022. године, јесте да запослени у јавним установама заиста имају право на регрес и топли оброк.

Међутим, ВКС сматра да су ове накнаде „саставни део коефицијента за обрачун и исплату плата за сваког запосленог".

„Према том тумачењу, испада да су те накнаде урачунате у износ који већ примају", објашњава Јечменица.

Запослени у јавним установама примају плату из државног буџета.

Међу њима, „на минималцу је око 50.000 људи", каже адвокат.

„Дакле, то је 50.000 потенцијалних спорова, држава тражи начин да у време економске кризе ограничи трошкове из буџета", сматра.

Шта треба да знате пре одлуке да поднесете тужбу?

У масовним парницама, велики број људи због неког системског пропуста креће у остваривање права путем суда, каже Голубовић.

Неки од примера из претходних година су спорови са банкама око трошкова обраде кредита или преплаћених рачуна предшколским установама.

Додаје да „адвокати често користе системске пропусте да би обављали своју делатност и зарадили".

„То су случајеви где се може претпоставити како ће спор да се заврши", каже.

Ипак, Голубовић наглашава да адвокат ни тада „не сме клијенту да обећа успех у спору".

„Странкама се морају предочити могући трошкови, морају да знају да може доћи до извршења уколико немају да плате", објашњава.

Додаје да адвокати понекад постављају огласе на бандерама, или се до клијената долази преко посредника који нису из правне струке.

„Дешава се да странке олако прихватају ту врсту рекламе", наводи Голубовић.

Пошто су у питању масовне тужбе, наставља, дешава се да се „наруши традиционални однос адвоката и клијента, који би требало да буде личан и директан".

Како се Милица одлучила да покрене тужбу?

Милица се на тужбу одлучила пре око годину дана, када јој је могућност предочила једна колегиница.

Више жена из колектива се одлучило да проба, па их је колегиница повезала са адвокатом Јечменицом.

Јечменица објашњава да је Миличину колегиницу раније заступао, па ју је контактирао када је кренуо у потрагу за клијентима који желе да туже послодавце за топли оброк и регрес.

„Нико ми није објаснио шта ако изгубим спор", тврди Милица.

Додаје да у тренутку када је дала пуномоћје адвокату „није знала" да следи тужба послодавцу.

„Мислила сам да ћемо ми да тужимо државу, никад ми ни на крај памети не би пало да тужим послодавца", каже.

Јечменица тврди да је клијенткињама „предочио ток спора".

Како објашњава, адреса за остваривање овог права су послодавци, у овом случају државне установе, јер они исплаћују зараде.

ББЦ новинари нису успели да ступе у контакт са Миличином колегиницом.

Шта ће бити са споровима за регрес и топли оброк?

Јечменица каже да око 5.000 запослених у јавним установама који су покренули поступке, напето чека окончање судских поступака.

Уколико не буду задовољни исходом, моћи ће да се обрате Апелационом суду, додаје.

„У теорији, ако то не успе, може да се ради посебна ревизија пред Врховним касационим судом.

„Али, пошто је овај суд већ заузео став по том питању и тиме наговестио да ће одбијати захтеве, мислим да нема сврхе ићи тим путем", сматра.

Следећа инстанца је жалба Уставном суду.

А ако се и то реши неповољно, наредни корак је Европски суд за људска права у Стразбуру, каже адвокат.

Међутим, Јечменица каже да је то скуп и дуготрајан процес.

„Осим тога, тужене установе у Србији ништа неће спречити да у међувремену наплате судске трошкове", каже.

Ако би суд у Стразбуру пресудио у корист теткица, оне би добиле одштету, али „тек кроз неколико година".

„Ради се о социјално угроженим људима, који у овом тренутку немају тај новац", додаје.

Јечменица каже да се десетине адвоката из Београда који заступају клијенте у оваквим споровима обратило туженим установама.

Јавне установе, како додаје, у споровима заступају градска правобранилаштва, која имају законско право да наплате судске трошкове по адвокатским тарифама.

„Надамо се да ће установе одлучити да опросте трошкове теткицама", каже.

Док не буде коначног расплета, Милица стрепи од исхода спора јер новац за трошкове, како каже, нема.

„Колико год да буде, мени је много - није то 200 динара", објашњава.

*Милица није право име саговорнице. Њено право име познато је редакцији.

Старом вештином до модерних успомена

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]