Права радника и слободно време: Белгијанци ће ускоро моћи да искључе телефоне после радног времена

- Аутор, Џесика Паркер
- Функција, ББЦ дописница из Брисела
Иако се некада надала да ће постати куварица, Делфине је на крају одлучила да постане јавна службеница.
И даље воли да кува и каже да је „то једна од њених страсти".
Ова 36-годишњакиња спрема вечеру за Кетрин и Роша, њене пријатеље.
Припрема аши пармонтир, јело са млевеним месом и пасираним кромпиром, које подсећа на пастирску питу.
Док меша лук, прича ми како се радује чињеници да ће многи запослени у јавном сектору у Белгији имати право да се искључе.
„Посебно млађима није увек јасно да ли би требало да буду доступни или не.

„Када почињете на новом послу, желите да све урадите савршено и мислите `ако не одговорим на овај мејл у 10 увече, то се можда неће свидети мом шефу'.
„Тако да мислим да ће ова промена бити културолошка," каже ова Белгијанка.
Почевши од 1. фебруара, надређени и колеге неће смети да контактирају 65,000 службеника у јавном сектору ван радног времена.
Постоје и изузеци - вероватно у хитним случајевима или ако је тако раније договорено.
Такође, то не значи да неће бити дежурних службеника.
Други принцип је то да радници не смеју доспети у подређени положај ако се не јаве на телефон или не прочитају мејлове ван радног времена.
Министарка јавне управе, Петра де Сутер, верује да ће ова промена поспешити ефикасност.
Током пандемије и услед рада од куће, граница између посла и приватног живота све више бледи, додала је она.

Аутор фотографије, AFP
Без права да се искључе, „радници ће се суочавати са стресом и сагореће на послу, што је права болест данашњице", наводи де Сутер.
Било је прилично једноставно спровести ове промене пошто се оне односе само на федералне јавне службенике.
Очекује се да ће идеја да се пракса примени и у приватном сектору наићи на већи отпор.
„Право на искључивање не би требало проширити на приватни сектор," сматра Ерик Лореј из Фламанске мреже предузетника (ВОКА).
То би „поништило" напредак у флексибилности рада који је постигнут током пандемије, каже он.
„Био би то велики знак да се не верује у способност послодаваца да организују рад," поручује.
И Лен Шекелтон, истраживач са Института за економске послове и професор на Универзитету у Бакингему, сагласан је да би овај потез нарушио флексибилност.
„Забрана позивања запослених ван фиксног радног времена би био додатан ниво регулације ове сфере," наводи он.
Међутим, Петра де Сутер сматра да се на тај начин не би онемогућила флексибилност, уколико запослени желе да је имају.
„С друге стране, морамо заштити основна права радника," сматра министарка.
Делфине се помало смеје када сам је питала да ли ће ова промена повећати навику јавних службеника да „гледају на сат".
Каже да је то стари стереотип и да се обим посла повећао током година.
„Мислим да сада углавном радимо више са мање запослених. Не мислим да се плашимо посла," истиче она.
Друге земље су увеле слична правила, пре свих Француска.
Следећа тема јавне расправе у Белгији ће вероватно бити то да ли већи број радника треба да има право да се искључи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












