Људска права и фабрика Линглонг: Случај вијетнамских радника у Зрењанину - шта све знамо до сада

Одузети пасоши, хладноћа, кревети без душека, напетости и узаврела атмосфера - прича о условима живота и рада неколико стотина Вијетнамаца у Зрењанину изнова отвара питања о правима упосленика из других земаља, али и односу страних инвеститора према радницима, одакле год да су.

Око 400 радника из Вијетнама стигло је током пролећа у Србију, ангажованих на изградњи нове фабрике аутомобилских гума кинеске компаније Линглонг.

„Од када смо дошли овде, ништа није како треба", изјавио је један од радника за Н1.

„Све је другачије него у документима које смо потписали у Вијетнаму - живот је лош, храна, лекови, вода, све је лоше", додао је.

Од почетка 2021. године, Србија је због недостатка домаћих радника издала више од 18.000 дозвола страним радницима, показују подаци Националне службе за запошљавање.

Већина их долази организовано, преко посредничких агенција или самих компанија које их запошљавају - али услед „правне празнине" и неусклађености прописа, контрола услова живота и рада које спроводе српске инспекције су ретке.

О условима у којима живе радници из Вијетнама се причало испод гласа у Зрењанину протеклих месеци, али тек када су бараке у којима су смешени посетили активисти невладиних организација „Астра" и „А11" и новинари, постало је јасно да је ситуација озбиљна.

„У објекту постоје само два тоалета, кревети немају душеке, а фекалије се изливају на десетак метара од барака", наводи се у саопштењу ових организација.

Такође, они наводе да су радницима одмах по доласку у Србију одузети пасоши, што „указује на могућност трговине људима у циљу радне експлоатације".

Код барака се потом појавило приватно обезбеђење, које је новинарима и активистима блокирало приступ радницима.

Активисти су покушали да изведу једног од узбуњивача из круга фабрике, што су припадници обезбеђења хтели да спрече, па је у среду дошло и до инцидента.

„Он је сада збринут, у сигурном смештају је", каже за ББЦ на Христина Пискулидис из „Астре", организације која се бори против трговине људима.

Из Министарства за рад, социјална и борачка питања до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја о ситуацији са вијетнамским радницима.

У претходној изјави за РТС, навели су да је градилиште Линглонга „најконтролисаније у Средњем Банату".

Из компаније Линглонг поричу све оптужбе и кажу да вијетнамски радници нису запослени код њих, већ извођач са којим је склопљен уговор.

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да је инспекција рада на терену и да је наложено да се радници изместе из барака и да имају боље услове.

Шта се дешава у Зрењанину?

Поједини медији пренели су у среду увече да су вијетнамски радници пресељени из барака.

Међутим, активисти су то одмах негирали.

„Та лажна вест и то што институције ћуте само су куповина времена како би се смислило адекватно решење за читаву ситуацију", наводи Пискулидис.

Не зна, каже, како ће се ситуација даље развијати и да ли ће радници ускоро бити пресељени.

Према Одсеку за странце зрењанинске полиције, у баракама има 402 радника из Вијетнама, од којих 35 има законит боравак у Србији, преноси Дојче веле.

Остали су дошли на име радне визе, додају.

Они раде на основу уговора са фирмом China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co. LTD, огранак Београд, коју је ангажовао Линглонг.

Пасоше су по доласку у Србију морали да предају послодавцу, јер им је речено да је таква пракса када су страни држављани у питању, наводе активисти.

Из Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину за ББЦ на српском наводе да су полицији поднели захтев за прикупљање информација о сумњама у „постојање радне експлоатације и потенцијалне трговине људима у фабрици Линглонг", као и да је рад на томе у току.

„Толика количина немара, занемаривања домаћих прописа и тако спора и блага реакција институција на тако озбиљна кршења људских права могу да укажу на две ствари - или на потпуну неспособност власти или на неку врсту њеног дослуха са послодавцем", сматра Данило Ћурчић из „А11", иницијативе за економска и социјална права

„Надам се да ће државни органи показати шта је заправо од та два - бојим се да иде у правцу да је све нека врста договора, али волео бих да нас демантују", наводи он за ББЦ на српском.

Медији преносе да су полицајци у цивилу били испред барака током среде, као и припадници Инспекције рада и службеници Заштитника грађана, али њихових званичних реакција још нема.

Шта кажу радници, а шта из компаније?

Радници не кажу много тога - углавном не знају енглески, тако да је језичка баријера проблем.

Вијетнам нема амбасаду у Србији.

„Преводиоца са којим смо ишли првог дана ангажовала је и фирма Линглонг, тако да не можемо са њим да делимо информације", наводи Пискулидис.

За бољи наставак комуникације и борбу за права радника, истиче, потребни су добри преводиоци, а тренутно све зависи од Гугл транслејта.

Међутим, један од радника који прича енглески у среду се обратио новинарима.

„Нашу компанију је баш брига за нас", рекао је кратко.

Како каже, у Србију је дошао пре четири месеца, а примио је само једну плату.

„Држе мој пасош и визу, не можемо да променимо ни посао, ни земљу", наводи.

Из компаније Линглонг су у изјави за БИРН негирали било какво кршење закона.

Како наводе, пасоше су радницима узели само како би прибавили привремене боравишне и радне дозволе, те припремила документација за вакцинацију против Ковида-19.

„Пасоши се морају вратити радницима чим се прикупе све неопходне дозволе", наводе из компаније, додајући да свако у било ком тренутку може доћи по пасош.

„Нема говора о конфисковању било чијег пасоша", тврде.

Из компаније Линглонг су такође негирали да вијетнамски радници живе у лошим условима, а истичу и да плате исплаћују на време, у складу са бројем сати рада.

Како је дошло до инцидента?

„Склони се од кола, склони се од кола", виче жена која држи камеру, чује се на њеном снимку објављеном на Твитеру профилу колектива Солидарна кухиња.

Испред сивог аутомобила велика је гужва.

У њему је један од радника - узбуњивач који је са новинарима причао о стању у којем живе, због чега је добио отказ, наводе активисти.

Мушкарци у тамо-плавим униформама обезбеђења препречили су пут аутомобилу, а вијетнамски радници покушавају да их помере, како би узбуњивача извели из круга фабрике.

„Којим правом узимате раднике", наводи један од људи из обезбеђења.

„Па није он роба да га узимамо", одговара му жена. „Како ви можете да му забраните, је л' сте ви полиција".

Вијетнамски радници су потом одгурали обезбеђење и аутомобил је прошао, а узбуњивач је на сигурном, кажу активисти.

„Његов правни статус се тренутно решава", каже Ћурчић.

Пискулидис очекује да због свега полиција реагује.

„Обезбеђење је тамо било против закона - та парцела је јавни посед", каже Пискулидис.

„Потпуно парадоксална ситуација - активисти који носе храну и хуманитарну помоћ, као ни новинари, нису могли да приђу људима", додаје.

Непознати мушкарац нешто касније пресрео је возило телевизије Н1.

Ксенија Павков, новинарка Н1, наводи да је за воланом био мушкарац кинеске националности, који их је снимао и фотографисао регистарске ознаке.

„Израз лица му је био врло непријатељски, бићу слободна да кажем, чак и претећи", каже.

У каквим условима радници живе и раде?

Кревети немају душеке, већ даске прекривене тањим јорганом, наводе активисти.

У првом саопштењу невладиних организација наводи се да је радницима, поред озбиљно нарушених радних права, угрожено и здравље.

„У пренатрпаним собама налазе се кревети на спрат, који немају душеке, већ даске прекривене тањим јорганом", наводе.

„Нема адекватне инфраструктуре и канализације, па се фекалије изливају на десетак метара од барака, што је крајње небезбедно по здравље радника", додају.

Поред тога, истичу, нису им обезбеђени грејање, струја и пијаћа вода.

„Нема топле воде за туширање, одећу перу ручно, хладном водом и суше на постојећим штриковима где чувају и друге ствари, јер немају ормаре", наводи се у саопштењу.

Активисти наводе и да никоме од радника у уговору није назначен датум започињања рада.

„На основу њихових изјава сазнајемо да им је новац исплаћиван на руке, да се рад одвија у сменама од девет сати, са једном паузом за ручак", наводе.

„Радници су у обавези да раде 26 дана месечно, а ако изостану један дан неће бити исплаћивани за цео месец", додају.

Реакције из Европске уније

На ситуацију у Зрењанину реаговала је европосланица Виола фон Крамон.

Србија је прихватила Конвенцију против присилног рада и самим тим то је за њу обавезујуће, навела је она.

Како наводи, власт мора да саопшти шта се тамо дешава, а правосуђе да се бави овом темом.

„Ако се ради о прислином раду, о ропству на Западном Балкану, то је нешто трагично и морамо покушати да га зауставимо", навела је Виола фон Крамон.

„Надам се да ће Влада (Србије) ово озбиљно схватити", додала је.

Пискулидис је задовољна што су стигле реакције из Европске уније.

„То је добро, јер ако се случај дигне на виши ниво, онда су веће шансе и да ови људи некако буду збринути", каже Пискулидис.

Погледајте видео о проблемима радника током пандемије корона вируса

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]