Економија: Шта Србија добија стендбај аранжманом са ММФ-ом, а шта губи

Србија жели да поново буде на стендбају, макар када су односи са Међународним монетарним фондом (ММФ) у питању.

То је најавио министар финансија Синиша Мали, који је оценио да би стендбај аранжман са фондом „дао додатни импулс реформама у Србији и дозу сигурности" услед неповољних економских околности у свету.

„Стендбај подразумева финансијску подршку која је пре свега једна резерва спољне финансијске ликвидности уколико дође до критичне угрожености јавних финансија, што тренутно није случај.

„Углавном се он условљава спровођењем чвршће политике, а верујем да ће фонд у овом случају инсистирати пре свега на ефикаснијем управљању јавним сектором, можда и на неким структурним реформама", каже Иван Николић, економиста и стручни сарадник Економског института у Београду за ББЦ на српском.

Однос ММФ-а и Србије од 2018. искључиво је саветодаван, не подразумева финансијску подршку земљи, као ни обавезу спровођења политика према смерницама фонда.

ММФ је помагао земљи у „одређивању и спровођењу макроекономског програма, исказивању посвећености економским реформама и помоћи у добијању средстава од званичних кредитора и приватних инвеститора", кажу из ММФ-а у писаном одговору за ББЦ на српском.

Наводе и да су фонд и Србија су у претходном периоду „добро сарађивали", па је тако доследно спровођен саветодавни програм који је истекао у јуну ове године, као и стендбај аранжман који је био на снази од 2015. до 2018. године.

Шта је стендбај аранжман?

Финансијски инструмент ММФ-а настао је 1952, а од 2009. постао је „флексибилнији", што значи да су услови фонда постали прилагођенији и једноставнији, а државама се унапред ставља на располагање већа количина средстава, појашњено је на сајту фонда.

Приликом договарања сарадње, фонд нуди средства која се отплаћују по повољнијим условима од тржишних, али заузврат се од земље која се задужује очекују конкретне економске реформе.

На тај начин се „пружа финансијска подршка фонда у замену за посвећеност економским реформама", објашњава чешки економиста Јакуб Кратки за ББЦ на српском.

„Циљ тих промена је исправљање нарушене равнотеже и успостављање стабилности и одрживости главних макроекономских параметара", додаје финансијски аналитичар компаније Ђенерали инвестментс.

Спровођење аранжмана траје највише три године, наводи се на сајту ММФ-а.

Иако многи сматрају да зајам ММФ-а значи да влада мора да спроводи све „наметнуте обавезе", процедура је знатно другачија, указује економиста Иван Николић.

„ММФ даје само смернице, али земља сама преузима обавезе које се договоре.

„Држава прави програм и реформски пакет на средњи рок са којим излази пред фонд и објашњава како је замислила да спроведе те промене, а фонд онда даје сагласност или одбија такав пакет", каже он.

Неки од главних фактора које фонд узима у обзир при разматрању будуће сарадње са државом су кредибилитет и стабилност владе, али и спроводивост предложених мера, објашњава стручњак Економског института.

„Једноставно, ако су мере тешко спроводиве, предлог се у старту одбија, иако постоје ситуације у којима се из неких разлога можда релативније посматра остваривост тих мера.

„Имамо сада пример Украјине, којој фонд одобрава транше помоћи, иако је тренутно потпуно нереално да се тамо спроводи било каква монетарна политика", додаје Николић.

Ко и када склапа стендбај аранжман са ММФ-ом?

У почетку су ови програми били прављени по мери земаља које се суочавају са проблемима у платном балансу, каже Кратки.

„Створени су за земље у развоју, али, како су временом земље са ниским дохотком добиле нове програме прављене за сваку понаособ, стендбај аранжмани су почели чешће да се користе за земље са средњим нивоом дохотка и за развијене економије", додаје.

Николић каже да није пракса да овакав аранжман са фондом договарају високо развијене земље.

„Овакав програм договарају земље које сагледавају ризичне или проблематичне изгледе за спољну ликвидност, односно оне које процењују да би могле да буду угрожене у средњем року.

„Земља која је економски развијена, има високе резерве и велики инвестициони рејтинг нема потребу да тражи овакав аранжман са фондом", појашњава научни сарадник Економског института.

Потражња за оваквим програмима углавном расте у периодима кризе.

Ова врста сарадње „углавном указује да се економија земље суочава са неком врстом структуралног проблема или комбинацијом више њих, попут кризе платежног баланса, јавних финансија, финансијског сектора, конкуренције или одрживости привредног раста", објашњава Кратки.

„Постоји и позитивна страна - овакав програм макар наговештава да је влада земље свесна проблема и спремна да га реши уз помоћ фонда, а позајмица помаже да се тренутни проблем ликвидности превазиђе и стручњаци ММФ-а знањем помажу да до проблема не дође поново у будућности", додаје финансијски аналитичар.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Шта Србији доноси нова сарадња са фондом?

Србија тренутно није задужена према фонду, кажу из ММФ-а за ББЦ на српском.

Према подацима са сајта фонда, Србији је преостало да до краја године исплати 4,4 милиона долара на основу актуелних права вучења и употребе услуга ММФ-а, док се очекује да између 2023. и 2026. Србија као земља чланица на годишњем нивоу доприноси са 19,9 милиона долара.

Јавни дуг Србије на крају претходне године износио је око 58 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је светски просек за привреде у развоју не рачунајући Кину, док је европски просек ове групе земаља на око 50 одсто БДП-а, кажу из фонда.

Србија у овом тренутку „није угрожена ни по ком основу" када је реч о јавним финансијама и није принуђена да тражи помоћ од ММФ-а, сматра Николић.

Међутим, промена досадашњег модела сарадње могла би да буде „мера крајњег опреза" услед глобалне енергетске и економске кризе изазване ратом у Украјини и продуженим дејством пандемије корона вируса, на коју се надовезује растућа инфлација, сматра он.

На питање шта Србија конкретно добија чвршћим односом са ММФ-ом, економиста наводи неколико предности.

Централне банке услед инфлације пооштравају услове задуживања, а средства која се добијају од ММФ-а „неупоредиво су повољнија у односу на оно што бисмо могли да добијемо у овом тренутку на тржишту капитала", износи први пример.

„Тренутно је тешко добити новац на десет година отплате испод осам одсто камате са тенденцијом да се та цифра у наредним месецима значајно повећа.

„Видећемо колику камату ћемо добити на средства од фонда, али очекујем да буде вишеструко повољнија од других доступних на тржишту капитала", прича Николић.

Поред повољног задуживања, интензивнија сарадња са ММФ-ом била би и „вид гаранције инвеститорима и пословној заједници да се у Србији услови неће мењати и компликовати у наредном периоду", сматра економиста.

Претходна искуства Србије: Од прекида аранжмана до „економског опоравка"

Од распада државне заједнице са Црном Гором 2006, Србија је у три наврата склапала стендбај аранжмане са Међународним монетарним фондом.

Први од три досадашња програма, који је отпочео јануара 2009, а раскинут је у априлу 2011, био је и једини који је оцењен као неуспешан.

Тада је договорено да фонд Србији стави на располагање укупну суму од 2,62 милијарде специјалних права вучења (СДР), од чега је до прекида програма повучено 1,37 милијарди СДР, наводи се на сајту ММФ-а.

Једно специјално право вучења, односно прилика да држава добије средства од фонда, једнако је једном америчком долару.

Аранжман је тада прекинут јер „није остварен довољан напредак у договореним реформама" на економском и фискалном плану, каже чешки стручњак Јакуб Кратки.

Иван Николић наводи да се на овом примеру видела „ригидност стендбај аранжмана са фондом", за који овај економиста каже да „није игра".

„Тада смо имали обавезу да држимо јавне финансије под контролом, да водимо рачуна о дефициту и стању јавног дуга, а фонд није прихватио мере које је влада донела и није хтео да усвоји наставак аранжмана.

„Мора се приступити врло озбиљно обавезама које се преузму, а прекидање аранжмана се тада додатно негативно одразило на наш рејтинг и краткорочне изгледе за будуће задуживање", појашњава економиста.

Прочитајте приче о све већим трошковима живота у Србији:

Србија је у још два наврата улазила у стендбај аранжмане са ММФ-ом - у септембру 2011. и у фебруару 2015.

Оба пута су договорена права вучења од 935 милиона долара, али она нису коришћена, наводи се на сајту фонда.

На ова два примера се огледа једна од главних карактеристика стендбај аранжмана - он је „облик предострожности и сигурности у случају екстремног заоштравања ситуације на светском финансијском тржишту", каже Иван Николић.

„Србија је имала доступна додатна средства која би јој добро дошла да је запала у финансијске проблеме, али она не морају бити утрошена", додаје.

Јакуб Кратки оцењује да су претходни стендбај аранжмани Србије са фондом земљи помогли „на неколико начина".

„Допринели су економском опоравку после поплава 2014, а помогли су и да се поправи статус државе на финансијским тржиштима и генерално међу страним инвеститорима", прича Чех.

Резултати стендбај аранжмана ММФ-а и Србије, који је истекао пре четири године, били су позитивни, али је простора за напредак и даље било, због чега је сарадња настављена кроз саветовање.

Шта је ММФ?

Одлука о формирању ове институције донета је 22. јула 1944. на Монетарној и финансијског конференцији Уједињених нација у Бретон Вудсу у америчкој држави Њу Хемпшир.

Тада је постигнут договор између представника 44 земље, а циљ је било избегавање економских последица попут оних које су настале после Велике депресије тридесетих година 20. века, наводи се на сајту ММФ-а.

Међународни монетарни фонд формално је основан више од годину дана касније, 27. децембра 1945, када је 29 земаља чланица потписало Чланове споразума, а међу њима је била и социјалистичка Југославија.

Седиште фонда је у америчкој престоници Вашингтону, а од 2019. функцију генералне директорке обавља бугарска економисткиња Кристалина Георгиева.

„Директора ММФ-а даје Европа, а седиште је у земљи која је у том тренутку најбогатија и има највећу економију - због тога је седиште у Америци и, ако буду поштовали статут, оно ће бити измештено ако и када нека друга држава постане најбогатија на свету", објаснио је Иван Николић у разговору за ББЦ у децембру 2021.

Фондом управља борд гувернера који чине гувернери и заменици гувернера свих земаља чланица, а састанци се организују једном годишње, наводи се на сајту ове организације.

Србију у овом телу представља Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије (НБС), и вицегувернер Жељко Јовић, наводи се на сајту НБС.

У извршном одбору су 24 директора који представљају државе чланице или групе земаља (конституенције), а директорка фонда Кристалина Георгиева председава овим одбором.

Главни циљеви ММФ-а су промоција међународне монетарне сарадње, подршка расту трговине, стабилност новчаних размена, утврђивање мултилатералних система плаћања и помоћ чланицама чија је платежна моћ угрожена, наводи се на сајту фонда.

Да ли се боље живи на њиви или за рачунаром?

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]