Трошкови живота: Како рецесија у Немачкој утиче на Балкан

„Рецесију не осећам, живим је свакога дана и на послу и приватно", каже Милош Давитковић с адресом у Минхену.

„У Немачкој се данас лошије живи у односу на јуче, у односу на прошлу годину, у односу на пре пет година, у односу на пре 15 година", оцењује он за ББЦ на српском.

Стална инфлација је гурнула Немачку у рецесију у прва три месеца ове године, показују најновији подаци.

Највећа европска привреда претрпела је озбиљан ударац када су пресушиле залихе руског гаса после почетка инвазије на Украјину.

Земља улази у рецесију када се забележи привредни пад у периоду од два пута по три месеца.

Не само да је Немачка значајaн спољнотрговински партнер Србији и зeмаља Западног Балкана, већ тамо и живи неколико милиона људи из земаља бивше Југославије.

Дознаке које одатле стижу породицама на Балкану чине и значајан удео у бруто домаћем производу Србије, Хрватске Босне и Херцеговине, Албаније, Косова и Црне Горе.

Прилив новца из Немачке ће се наставити и у наредном периоду, оцењују стручњаци.

„Људи неће пуно осетити кризу, реч је о техничкој рецесији.

„Сама та рецесија неће имати ни близу толики ефекат колико нас је инфлација последње две године погодила, од државе до државе људи су изгубили 10 до 20 одсто реалног дохотка због раста цена", каже Дејан Ковач, хрватски економиста, данас постдокторски истраживач на Лајбницовом институту у Халеу у Немачкој, за ББЦ на српском.

Повећање цена је утицало на потрошњу домаћинстава на ствари као што су храна и одећа.

Индустријске поруџбине су такође слабије, што осликава утицај повећања цена енергената на предузећа.

Погледајте видео: Шта је рецесија

Како изгледа криза?

Због кризе је 31-годишњи Давитковић почео да води строгу евиденцију шта троши и „сече све што не сматра нужним", а повећава број радних сати како би што пре вратио дугове и кредите.

На питање шта је поскупело, одговара да је „боље питање шта није, осим изласка на улицу и дисања ваздуха".

„У протеклих годину дана, није прошло две недеље, да нисам добио мејл садржине: Поштовани господине Давитковић, …принуђени смо да повећамо цене наших услуга/производа за пет одсто, 10, 25, 40 процената...

„Они који ме нису обавештавали, углавном за рачуне, повећавали су струју за 100 одсто, грејање за 80...", каже инжењер софтверских услуга који помаже појединцима и фирмама да дигитализују пословање или га пребаце на интернет.

Очекује се да ће пораст цена у Немачкој полако јењавати у наредних неколико месеци, према истраживању Лајбницовог института за економска истраживања са Универзитета у Минхену (ИФО).

У малопродаји хране и пића цене такође опадају, али су и даље на веома високом нивоу.

„То значи да ће се инфлација за потрошаче веома споро смањивати, јер и за многе пружаоце услуга очекиване цене споро опадају; на пример, пали су у угоститељству и у делатности путничких агенција за неколико очекиваних процената", пише у саопштењу ИФО-а достављеном ББЦ-ју на српском.

Стручњаци овог института сугеришу и да је стање у немачкој извозној индустрији знатно лошије него раније.

„Немачкој извозној привреди недостаје замах. У аутомобилском сектору, компаније су озбиљно обуздале извозне планове.

„После недавних очекивања значајног раста, предузећа сада предвиђају пад. Произвођачи у металској и текстилној индустрији такође очекују пад њихове међународне продаје", рекао је Клеменс Фуест, председник ИФО института, у мају.

Упркос кризи, Давитковић ће и даље повремено новчано помагати породици у Србији.

„Верујем да ће се ова криза, као и многе прошле, у блажем облику осетити у Србији", каже Давитковић.

Према подацима Народне банке Србије за 2022. чак милион грађана Србије добија новац из иностранства, највише из Немачке.

Слично је и у Хрватској, која у томе предњачи у односу на остале чланице Европске уније.

Приватне дознаке хрватских држављана који раде у иностранству су премашиле седам одсто хрватског бруто домаћег производа (БДП-а), а сличан је проценат и у Србији, пише Вечерњи лист.

Поређења ради, прилив новца из иностранства чини само 1,2 одсто словеначког бруто домаћег производа.

Дознаке чине значајан део БДП-а и у Црној Гори са приливом од 13,5 одсто, у Босни и Херцеговини је удео ових трансфера 10, Албанији 9,4 одсто, док у Северној Македонији чине 3,5 одсто БДП-а, подаци су портала Бизнис.

Може ли рецесија да буде добра?

Рецесија је била мање озбиљна, имајући у виду велико ослањање Немачке на руске енергенте.

Блага зима и поновно отварање кинеске привреде утицали су на ублажавање утицаја виших цена енергената.

Иван Минић већ 14 година живи у Немачкој. Ради као програмер у једној банци у Берлину.

„Из српских медија сам чуо да је овде рецесија, то се не одражава овде толико, уопште не бих рекао да има неке промене.

„Наши пријатељи и познаници, рекао бих, живе исто као и пре неколико година, мењају послове нормално", каже Минић.

Породица Минић донекле кризу осећа у њиховом дому, каже Иван, јер његова жена тренутно нема много пројеката, мада су током година више пута и он и она били у тој ситуацији.

Зато не могу да штеде, али живе као и пре.

Иако увиђа да је све поскупело - храна и рачуни, и даље им то нису највеће ставке породичног буџета.

„Ми нисмо променили понашање и навике.

„Кад одем у продавницу сад не може без 100 евра, а пре смо трошили рецимо 60-70, али на то нама не одлази највећи део прихода, највише оде за стан и путовања", каже 50-годишњак.

Рецесија не мора да буде лоша, сматра економиста Дејан Ковач, већ може имати позитивне ефекте кроз смањивање инфлације.

Стручно се то зове soft landing - меко слетање, каже Ковач.

Овај појам је у економију ушао из терминологије ракета које путују у космос и важно је да летелица смањи брзину и слети на небеско тело, а да се не разбије.

У економији тај појам значи умерен или благи пад привредне активности.

Практично је то мало компликованије и представља читаву ланчану реакцију која захтева време.

Европска централна банка и банка Федералних резерви подижу каматне стопе да би то постигле.

Са већим каматама, људима и фирмама је теже да подигну кредите за улагање или куповину или су им скупљи.

Пошто се плаћају све веће рате кредита, смањује се потрошња, а то води смањењу тражње на тржишту.

„Ја више не могу да купим десет телевизора, могу два.

„Кад се смањује потражња произвођачи аутоматски гомилају залихе, они сами по себи снижавају цене и тако се инфлација смањује", објашњава Ковач.

Постоји и лошији сценарио, који је мање вероватан, јер има новца у финансијском систему, додаје.

„Уколико и Америка уђе у рецесију и то би се могло пренети у Европу и даље на нас, мада смо ми на Балкану премали играчи", каже Ковач, који је 2019. био независни председнички кандидат у Хрватској.

Хрватска чини 0,5 одсто БДП Европске уније док је удео Немачке скоро четвртина, према подацима за 2021.

„Успоравање немачке економије може имати ефекта на Хрватску и земље које су трговински везане, али ова рецесија мислим да неће имати великог ефекта", оцењује Ковач.

Немачки синдикати недавно су објавили да 3,5 милиона људи ради више од једног посла, што је нешто мање од 10 одсто од укупног броја запослених.

Од око 80 милиона становника, у Немачкој је запослено око 45 милиона.

Када је реч о Србији, више од милион радника мора да ради два или више послова како би имали приходе за пристојан живот, показују подаци Савеза самосталних синдиката Србије, преноси портал Бизнис.

Пошто је Србији укупно запослено 2,3 милиона људи, значи да је скоро сваки други радник принуђен да ради два посла.

Немачка ће и даље бити обећана земља за људе са Западног Балкана, не само због плата, већ и захваљујући олакшицама приликом запошљавања, истиче Иван Николић из Европског института у Београду.

„Неће то бити катастрофично, немачка привреда је и даље јака, али нема више оне свежине и снаге и моћи, као што је била деведесетих и почетком двехиљадитих.

„Од 2012. или 2013. кад погледате индустрију то је равна линија, која има тенденцију опадања, то је дугорочна стагнација", каже Николић.

Љубица Лазаревић, која је од 2017. у Немачкој са супругом, осећа инфлацију, али ни њој то није променило начин живота.

„Цене у маркетима су скочиле за 20 до 30 одсто, а плате нису толико, али су тржни центри пуни, знам јер живим поред једног.

„Доста намирница је сад овде јефтиније, јер су цене у Србији експлодирале", каже Лазаревић.

Каже да се у Србији ствара већа слика кризе у Немачкој, посебно кроз недавне наслове о несташицама уља и брашна, а да није баш тако.

„Овде живи велики број људи са Балкана који су проживели ратове, они су вероватно по аутоматизму покуповали све то, али касније, кад су ограничили колико може да се купи паковања, све је враћено у нормалу.

„Овде се и даље добро живи, то је сажетак целе приче", каже ова дизајнерка.

Из немачке агенције за рад за ББЦ су рекли да је у мају 2022. нешто више од 5,5 милиона страних држављана радило у Немачкој,међу њима око 430.000 са Западног Балкана.

Од укупног броја миграната у Немачкој којих је 20 милиона, око два милиона је са простора бивше Југославије.

Реалне бројке су далеко веће, јер су многи узели немачко држављанство или су друга генерација миграната, као и да у тај број не улазе радници са краткорочним уговорима, пише економиста Ковач.

Лазаревићи нису отишли само због већих прихода, већ због здравственог и социјалног „система који ради тако да олакшава живот свима" - попут јавног превоза, чистих паркова, бирократије која је, иако обимна, има јасна правила и предвидљива је.

Здравствени систем, посебно за труднице и породиље је на далеко вишем нивоу, у болницама има места, сви прегледи се заказују, каже Лазаревић.

„Кад је реч о здравственом систему, питањима женског здравља, доста се ствари подразумева, на пример, обавезно је присуство партнера на порођају, ако нема партнера, жена може да има неког свог.

„Тиме је систем много изнад оног у Србији, самим приступом", пореди Лазаревић.

Немци штедели на време

Државна каса Немачке има простора да помаже домаћу тражњу и даје подстицаје неким деловима привреде, попут субвенција авиокомпанији Луфтханза током пандемије, каже економиста Иван Николић.

„Немци су у односу на друге из Еврозоне увек били опрезни у погледу фискалних трошења, били су врло штедљиви деценијама уназад".

Луфтханза је отпустила десетине хиљада радника током ковид кризе, иако је од државе 2020. добила помоћ од девет милијарди евра.

„Према подацима Евростата и цене енергената, види се да су код њих малопродајне цене расле умерено, у односу на друге земље ниже, ниже од просека ЕУ.

„Тако што је субвенционисала и порески растеретила тај износ у малопродајним ценама, држава је узела део терета на себе, имали су простора и то су и урадили", каже Николић.

Привредна активност Немачке успорава услед геополитичких околности, а то се најпре осећа у Европској унији и чланицама које користе евро, додаје.

Срце немачке привреде је аутомобилска индустрија.

„Испало је да је Немачка поднела највећи терет рата и свих натезања између Кине и Европе, Европе и САД, сад и Русије и Европе, јер је она извозник и за разлику од других, градила је привредну структуру на индустрији која је извозно оријентисана", каже сарадник Европског института.

Немачка је највећи и најзначајнији трговински партнер Србије, као и Србија Немачкој на Западном Балкану, више пута је рекао председник Србије Александар Вучић.

У немачким фирмама у Србији ради око 80.000 људи.

„Ни они неће осетити кризу.

„Ако се продужи рецесија, немачка влада ће реаговати сигурно неким новим пакетом", оцењује Ковач, додајући да запослени не треба да брину.

Највећи проблем за државе бивше Југославије не лежи ни у томе да ли ће људи из иностранства наставити да шаљу паре, већ то што ће хиљаде радника тек отићи тамо, упозорава он.

Тај талас је погодио Хрватску у Словенију, као чланице ЕУ, а сад се прелива на остале државе бивше Југославије.

„Француска, Аустрија и Немачка су либерализовале тржиште рада за људе и ван ЕУ,

„Немачкој самој ће, према процени нашег Института, у наредних десет година бити потребно три до четири милиона радника", каже Ковач, додајући да ће одлазити и радници, али и високо образовани.

„Минимална плата у Немачкој је 30 одсто већа од просечне плате у Хрватској, а цене нису много различите и како ми можемо њима бити конкурентни", закључује Ковач.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]