Немачка и Србија: Шта реформе закона о досељавању значе за српске раднике

За многе југословенске гастарбајтере, била је то обећана земља.

Две деценије пошто је престало звецкање оружја у Другом светском рату, кренуо је први талас миграције радника из тадашње Југославије у Немачку.

Радили су махом на градилиштима, у ресторанима и хотелима.

Немачка је до данас остала елдорадо за људе са Балкана, а назив гастарбајтер, како су се колоквијално називали људи који одлазе, задржао се у свакодневном говору.

Подаци немачке агенције за рад показују да око 100.000 људи из Србије тренутно ради у овој земљи, а на нови талас долазака из Србије могле би да утичу реформе закона о миграцији квалификованих радника.

Немачкој је, кажу из агенције за рад ове државе за ББЦ на српском, потребно око 400.000 додатних стручних и квалификованих радника.

Како би надоместила потребна радна места, немачка влада најавила је олакшице за раднике из земаља ван граница Европске уније.

У Немачку ће бити могуће доћи и без радног уговора, уколико имате диплому чак и ако није призната, а постојаће и карта шанси, нова боравишна дозвола којом квалификовани радници могу да бораве и до годину дана у држави док траже посао.

Из немачког Министарства спољних послова за ББЦ на српском кажу да ће ове реформе донети промене за раднике на неквалификованим пословима и из држава Западног Балкана, за које већ постоји посебна регулатива.

„Тренутно се разговара о закону, тако да још не можемо да најавимо неке конкретне измене", кратко додају у писаном одговору.

Шта се све мења?

Немачка влада је реформе Закона о досељавању усвојила у новембру 2022.

„Поред грађевинских радника, потребни су водоинсталатери, бравари, монтери, траже се и ИТ инжењери.

„Немачка је у потрази и за медицинским особљем, а међу најтраженијим су медицинске и педијатријске сестре, бабице, а нарочито неговатељице, јер има велике потребе за бригом због старог становништва", прича Бојан Танасковић, директор агенције Новатек радна снага која под лиценцом Министарства за рад Србије проналази посао људима из Србије у иностранству.

Из немачке агенције за рад за ББЦ кажу да је у мају 2022. нешто више од 5,5 милиона страних држављана радило у Немачкој, а да међу њима око 430.000 долази са Западног Балкана.

Немачка планира да уведе и нову врсту визе - карту шансе - коју ће потенцијални радници моћи да користе током годину дана, док траже посао.

Додељиваће се по систему бодова за образовање, радно искуство и познавање немачког језика.

„Ко је завршио само основну школу и познаје немачки језик на почетном нивоу добио би по 1 бод, неко ко има вишу школу и зна напредни ниво немачког језика добио би по три или четири бода", објашњава Владан Живковић власник фирме ЈунионДок која у Немачкој пружа административне услуге приликом пријаве за посао, добијање радне визе и оверу диплома.

Према плановима немачке владе, квалификованим радницима са факултетском дипломом биће олакшано довођење чланова породице, лакше ће долазити до сталне боравишне дозволе.

Страни држављани ће моћи да траже послове иако им дипломе нису признате.

Пет година боравка и рада у Немачкој било би довољан услов да се затражи држављанство, уместо осам колико је тренутно, пренела је у новембру 2022. године Агенција Франс прес.

За људе за које се сматра да су се посебно добро интегрисали у немачко друштво, време чекања смањило би се на три године, а било би могуће и двојно држављанство.

Деца рођена у Немачкој аутоматски би постала држављани ако један од родитеља имиграната живи легално у земљи најмање пет година.

Министарство унутрашњих послова такође планира да ублажи неке језичке захтеве за старије имигранте и олакша људима да имају више држављанстава, наводи АФП.

Која правила тренутно важе?

Немачка је и 2020. мењала Закон о миграцији квалификованих радника како би надоместила потребну радну снагу.

Претходно су људи из трећих земаља без универзитетске дипломе могли да дођу само ако је њихово занимање означено као дефицитирано.

Уколико би се пријавили за остала занимања било је потребно проверити да ли неки радник из Немачке или неке друге ЕУ земље може да обавља тај посао.

Када је овај закон ступио на снагу, правило је укинуто и немачки и ЕУ становници нису више повлашћени.

Првог јануара 2021. ступила је на снагу и нова уредба којом је становницима Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније и Косова омогућен привилегован приступ немачком тржишту рада, а која важи до краја 2023.

То значи да они могу да аплицирају за радну визу без обзира да ли им је диплома призната или не.

Предуслов за добијање визе и даље је сагласност немачке агенције за запошљавање.

На годишњем нивоу може се издати до 25.000 сагласности, наводи се на сајту немачке амбасаде у Београду.

Онима са факултетом је омогућено је да дођу и траже посао уз помоћ плаве карте.

Документ представља боравишну и радну дозволу намењену становницима држава које нису део Европске уније, а који имају универзитетску диплому.

Око 600 лекара годишње напусти Србију

Медицински радници су међу најбројнијим који одлазе из Србије у Немачку.

Влада Србије је почетком 2020. одлучила да заустави конкурсе за медицинске раднике, који су део споразума потписан између Србије и Немачке 2013.

Тиме је прекинут пројекат Трипл вин (Triple Win) који су спроводиле немачка агенција за запошљавање, српска Национална служба за запошљавање и Немачка организација за сарадњу (ГИЗ).

Циљ пројекта био је да надомести недостатак медицинских сестара у Немачкој, запошљавајући раднике из земаља у којима их има више него што је потребно.

Медицински радници су, ипак, наставили да одлазе у Немачку.

Истраживање о одласку лекара из Србије Центра за политику еманципације и Синдиката лекара и фармацеута из Србије објављеном крајем 2022. показује да се 1.600 лекара годишње упише у Лекарску комору Србије, а да око 600 њих напусти државу.

Једна од њих је и Марија Перић, анестезиолошкиња из Новог Сада.

Октобра 2019. преселила се у једну од 16 покрајина - Доњу Саксонију, на северу Немачке.

„Знала сам да са довољно упорности имам добре шансе да добијем посао и специјализацију коју желим, а учење немачког језика ми није представљало проблем", прича Перић за ББЦ на српском.

Поред радног уговора, факултетске дипломе, сертификата о познавању средњег нивоа општег немачког језика, Перић је морала да положи и стручни немачки језик како би добила радну визу на две године.

По доласку у Немачку, морала је да добије и лиценцу.

„Када си странац, имаш две опције: да полажеш испите у лекарској комори или изједначавањем факултетске дипломе", објашњава Перић.

Она се одлучила за изједначавање дипломе иако, како каже, процес уме да се одужи.

„То су бирократске канцеларије, где су радници затрпани гомилом папира, исто као и код нас", описује немачку администрацију.

Перић је диплому изједначила и добила лиценцу за рад у Немачкој, што јој је донело сталну боравишну дозволу и ново радно место.

„Неограниченом боравишном дозволом нисте више везани за једног послодавца, можете да живите и радите било где у Немачкој", прича она.

Тренутно ради у Берлину и не планира да се враћа у Србију.

Уколико се нове реформе усвоје, немачке папире могла би да добије за три године, чему се и нада.

„Сада имам слична права као Немци, само не могу да гласам.

„Надам се да ће се најаве и о двојном држављанству заиста обистинити, али видећемо", додаје са дозом резерве у гласу.

Да ли се људи враћају у Србију?

Истраживање програма УН за развој показује да се од октобра 2020. до октобра 2021. из иностранства у Србију вратило 92.300 људи.

Међу њима највише је било младих у доби од 24 до 29 година - више од 40.000.

Тим који се бавио прикупљањем података објаснио је да се повратак поклопио са пандемијом вируса корона и да је сличан талас повратка примећен и у Румунији и Бугарској.

Подаци из истог истраживања показали су да су већ у мају 2021. људи поново почели да одлазе из Србије, што се поклапа са делимичним отварањем граница Сједињених Држава и европских земаља.

Бојан Танасковић из агенције Новатек радна снага каже да се људи из Немачке враћају „јер се дуго чека на папире, али и због непознавања језика".

Додаје и да радници из Србије нису спремни да прихвате минималне зараде.

„Сви очекују највише зараде одмах на почетку, али прва три месеца су минималне зараде, повећање иде постепено, што је јасно дефинисано у немачким компанијама, али наши људи нису спремни да чекају и то је проблем", каже он.

Ипак, интересовање, додаје, није опало, чак ни за време пандемије.

До Немачке уз деташман визу

Немачка је 1989. са тадашњом Социјалистичком Федеративном Републиком Југославијом потписала споразум о слању радника на основу уговора о извођењу радова - деташман.

Шаљу се радници за обављање грађевинских, монтажерских и изолатерских радова.

„То су групне визе или контингент визе, које су временски ограничене и за које аплицирају фирме које су део споразума Србије и Немачке.

„Тачно се зна колико је потребно радника за одређени пројекат, фирме аплицирају за групне визе, радници одлазе у етапама и везани су само за то радно место, не могу да раде било где другде", објашњава Бојан Танасковић, директор агенције Новатек радна снага.

Међу њима је и Аца Димитријевић, грађевински радник из Јагодине, који више од девет месеци живи и ради у Немачкој.

„Овде има посла за сваког, није криза, нико не слуша дневнике 24 сата, живи се слободно и то се осећа у сваком погледу.

„Нема терета над главом, увек можеш да одеш где желиш - људи су фини, не осећам се као странац, нашао сам места која волим, добра је земља за живот", прича Димитријевић из Франкфурта за ББЦ на српском.

Не планира да се враћа у Србију, а на градилишту на ком тренутно ради има и људи из других држава са Балкана.

„Неки људи годинама долазе, али језик и даље не знају.

„Ако остајем овде дуже, а планирам, сматрам да језик мора да се научи", говори овај младић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]