Грузија, Кавказ и мигранти: Смртоносна рута - зашто становници Абхазије ризикују живот препливавајући реку

С времена на време, погибија житеља самопроглашено независне Абхазије, који препливавајући реку покушавају да пређу на територију под контролом Грузије, потреса јавност на Кавказу.

За представнике грузинске власти овакве трагедије су још један подсетник на последице руске окупације.

Активисти за људска права и становници отцепљеног региона у овоме виде део кривице грузинских власти и обавезног карантина који је уведен током пандемије корона вируса.

Шта је тера људе, претежно житеље села дуж непризнате границе, да се одлуче на тако рискантан подухват?

Последња у низу несрећа десила се у априлу 2021. године, када су тела две жене и два мушкарца, који су настрадали приликом покушаја преласка реке, пронађена на грузинској обали код села Шамгона, Зугдидског рејона, који се граничи са селима Гаљског рејона Абхазије.

Укупно је било пет жртава - касније је у непосредној близини пронађено тело још једног погинулог.

Према подацима абхазијких власти, становници села Царче које припада Гаљској општини одлучили су да илегално, без дозволе и одговарајућих докумената, пређу на територију Грузије.

Услед високог водостаја нису успели да савладају речну струју и утопили су се, кажу из Сухумија, престонице Абхазије.

Међу њима био је брачни пар Елгуџа Гвалија и Маквала Гамисонија.

Брат преминулог Нугзар за ТВ канал Мтвари Архи казао је да су се у Грузију преко реке запутили „да купе поклоне тек рођеном унуку".

За њима је остало двоје одрасле деце и један седмогодишњак.

Корона вирус: Угрожени животи миграната због пандемије

Иза преминуле Тамуне Цатаве, која им је била рођака, остало је двоје деце.

Покушала је да пређе реку како би прикупила документацију потребну да одведе дете на операцију у Турску.

Четврти преминули је становник Гаљија Басландзе Тамази који је, према речима локалаца, био предводник овог опасног ноћног подухвата.

Тела погинулих превезли су у Абхазију преко Ингурског моста, контролног пункта на непризнатој граници, који раздваја Грузију и ову отцепљену територију.

Снимци које су објавили грузински ТВ канали показују да се њихови ближњи нису успели да их испрате на вечни починак - нису имали дозволу за прелазак моста.

Опасна маршрута

„Овај пут може бити кратак, а може бити и веома дугачак - прво је потребно утврдити где се налазе руски погранични радници и спрам тога изабрати маршруту", објашњава Иракли (име је промењено), студент из Гаљског рејона.

„Они понекад патролирају уз пратњу паса и имају постављене некакве сигналне бакље.

„Када пређеш границу они то знају, али није свугде тако. Због тога треба знати како ићи", додаје.

Иракли студира у Тбилисију, а током летњег распуста одлази у Абхазију где живе његови родитељи.

Као и остали житељи овог рејона, он пристаје да говори под условом да остане анониман како не би имао проблема приликом повратка у Абхазију.

Много пута је, још као дете, ишао овом смртоносном маршрутом јер није имао документе.

Према његовим речима, сви знају колико је опасна та путања, али упркос томе туда су ишли и у групама и сами, и стари и они који имају малу децу.

Два пута су Ираклија задржали руски граничари.

Прво пребаце у притвор у војној бази, после тога шаљу у Гаљи, а по правилу их пуштају после плаћања казне.

„Понекад се добро опходе према вама, али умеју да буду баш груби.

„Према мени су се понашали мање-више нормално, али су зато мог друга терали пола сата да лежи на земљи", прича.

Заједно са њим био је и старији човек, од шездесетак година, који је такође био приморан да лежи на земљи све док није стигао аутомобил којим је одвежен у притвор", наставља он.

Русија је признала Абхазију и Јужну Осетију, које су се отцепиле од Грузије, као независне државе после рата 2008. године.

Тбилиси Абхазију и Јужну Осетију види као регионе које је окупирала Русија и, као и већина светских земаља, сматра их делом Грузије.

Непризнате границе чувају руски погранични радници - Москва је 2009. године са Сухумијем и Цхинвалијем потписала споразум о заједничким условима обезбеђивања граница отцепљених региона.

У обе самопроглашене републике формиране су пограничне управе Федералне службе безбедности Русије.

Затворена граница

Грузинске власти последњи случај виде као последицу руске окупације.

За немиле догађаје криве Русију и подсећају да ово није прва трагедија.

„Као резултат окупације Грузије, у Абхазији и Цхинваљском региону до данашњег дана нарушавају се основна људска права и слободе наших грађана", наводи се у писаном одговору ББЦ-ју из кабинета министра за помирење и грађанску равноправност.

Годинама уназад Тбилиси, као и међународно друштво скрећу пажњу на нарушавање основних људских права у Абхазији и Јужној Осетији, као и права на кретање становника отцепљених региона.

У посебно тешком положају нашли су се житељи Гаљског региона који је претежно насељен етничким Грузинима.

Прелаз у Грузију за њих је од изузетне важности.

Овде су многи људи корисници грузинских пензија и социјалне помоћи, купују намирнице или лекове.

Овде долазе на лечења и у посету ближњих.

Ипак, овај пут последњих година постаје све тежи и дужи.

Раније је главни град Абхазије, Сухуми, затворио четири од шест контролних тачака дуж границе са Грузијом, оставивши отвореном главну контролну тачку на Ингурском мосту и на прелазу у Саберију (Аберкит на абхазисјком).

Пре више од годину дана непризната граница била је затворена, а као разлог томе наведена је пандемија корона вируса.

Током протекле године абхазијске власти су у неколико наврата отварале такозване хуманитарне коридоре, а од 11. априла пуштали су одређене категорије становништва као што су пензионери, многочлане породице и особе са инвалидитетима.

Пуштају и оне којима је потребна хитна медицинска помоћ.

Међу њима нису само становници Гаљског, него и других рејона Абхазије с обзиром на то да грузинске клинике пружају бесплатно медицинско лечење житељима отцепљених региона.

Ипак, за већину становништва пут у Грузију је затворен.

Према подацима грузинског Заштитника грађана Нине Ломџарије, број прелазака кроз контролне тачке смањио се са оквирних 500 на 20-30 за дан.

Погибија четворо становника није прва трагедија на реци Ингури, напомиње она.

Прошле године догодила су се два несрећна случаја током покушаја преласка преко реке у Грузију.

Да су потешкоће на непризнатој граници велики терет житељима Гаљског рејона сведоче и у Сухумију.

Заштитница грађана Абхазије Асида Шакрил раније се председнику непризнате републике обратила отвореним писмом, наглашавајући да, без обзира на то што је одређеним групама грађана дозвољен прелазак границе, студенти и корисници грузинске здравствене и социјалне помоћи сусрећу се са бројним проблемима.

„Угрожена права"

Према речима Шакрилове, све је то довело до повећаног броја случајева илегалног преласка границе становника Гаљског рејона - током претходне године регистровано је око четири хиљаде случајева.

За административни прекршај следује им казна од 4.800 до 6.000 хиљада рубаља (између седам и осам хиљада динара), што је за њих додатни финансијски терет.

Међутим, Абхазија тврди да погинули нису поседовали дозволе и документе за прелазак границе.

У абхазијској Служби државне безбедности трагедију су повезали са карантином који је увео Тбилиси.

Из главног града Абхазије, Сухумија, позивају становнике да прелазе границу са Грузијом на договореним пунктовима и криве Тбилиси за политичке спекулације и неутемељене оптужбе против Русије.

Према мишљењу више аналитичарке Међународне групе за кризне ситуације за Јужни Кавказ Олесје Вартанјан трагедија која се догодила на Ингурију је последица одлуке власти самопроглашене Абхазије о затварању готово свих граничних прелаза, као и проблема са документима становника Гаљског рејона.

„Прво што је потребно урадити је отворити још један прелаз како људи не би препливавали, него нормално прелазили границу", каже Вартанјан.

„Осим тога, Сухуми треба да регулише питање докумената тих људи како би им био омогућен слободан прелазак и како би се поштовала њихова основна права", говори она.

Локалне власти су 2014. године поништиле око 25.000 пасоша које су издале власти Абхазије.

Из престонице, Сухумија, овај поступак поткрепили су аргументом да њихови власници поседују грузинска држављанства, што је супротно законодавству Абхазије које допушта само двојно руско-абхазијско држављанство.

Вартанјан каже да захтев да се грађани одрекну држављанства Грузије у замену за абхазијски пасош ставља сеоско становништво границе пред тежак избор.

Многи се школују, раде или примају помоћ и пензије на територији која је под контролом Грузије, истиче.

Међутим, без пасоша Абхазије, права становника биће значајно угрожена - не само да неће моћи да купују некретнине, него ће им бити ускраћено и право да гласају на изборима.

„Одлука о поништавању абхазијских пасоша које не признаје ни Грузија, ни малтене цео свет је апсолутно политичка.

Већина етничких Грузина у Абхазији остала је практично без докумената.

Ипак, проблем је још озбиљнији јер позамашан број становника Гаљског рејона није ни поседовао те документе.

Тамо сам сретала људе који и дан-данас прелазе границу са совјетским пасошима и такозваним обрасцем број девет. То је, наравно, огромно легло корупције", говори експерткиња.

Према подацима локалних власти од 30 хиљада житеља Гаљског рејона само око хиљаду њих поседује абхазијске пасоше.

Активисти за људска права говоре да многе становнике, који траже абхазијско држављанство, одбијају јер већ имају грузинско.

Од 2017. године издају им боравишну дозволу која им омогућава прелазак на територију која је под контролом Грузије, али их самим тим изједначавају са странцима.

Карантин у Грузији

Иракли каже да се дискриминација према становницима Гаљског рејона не осети само током покушаја преласка на грузијску територију.

„Још док сам био у основној школи, променили су нам директора - довели су Абхазијца који нам је бранио да слушамо грузинске песме и да причамо на матерњем, грузинском језику", каже.

„Немам много контаката са абхазијским младима јер када чују грузински чудно те гледају.

„Поједини Абхазијци се друже са Грузинима, али то је права реткост јер им родитељи од малена говоре да смо им непријатељи", каже он.

Истовремено, према његовим речима, локалци не осећају подршку ни од Тбилисија.

Последњи пут прелазио је реку пре отприлике два месеца.

За студенте је тада прелаз био затворен.

Поред тога, према његовим речима, на грузинској страни био је обавезан петодневни карантин за становнике Абхазије који су прешли на териоторију под контролом Тбилисија, а он је морао да полаже испите.

Због ограничења кретања на непризнатој граници са абхазијске стране, преласци преко реке постојали су и раније, али пандемија и карантин који је увела Грузија додатно су отежали положај становника Гаљског рејона, сматра Учи Нануашвили, оснивач експертске организације Институт за истраживање демократије (ДРИ).

Мигранти из Хондураса у потрази за америчким сном

„У Гаљију су цене порасле, практично су два или три пута веће него у Зугдидију", каже.

„Све то подстиче становнике да пређу границу не бирајући ни пут, ни средство како би искористили одређене услуге и потом се вратили истим путем.

„Наравно, првенствено су Русија, погранични радници и политика која се спроводи у Абхазији одговорни за оно што се догодило.

„Међутим, ни са грузинске стране нема одговорајуће политике која би задовољила потребе и регулисала проблеме становника Гаљског рејона", наводи.

ДРИ је раније позвао грузинске власти да што пре укину меру обавезног карантина за становнике Абхазије.

На поновно разматрање одлуке позвао је и грузински омбудсман, а у Тбилисију су одржана окупљања са захтевом да се укину таква ограничења.

Од почетка пандемије грузинске власти изразиле су спремност да помогну отцепљеним регионима у виду медицинске помоћи.

Према подацима грузинског омбудсмана, током 2020. године у грузинске клинике довезли су око 900 пацијената из Абхазије и Јужне Осетије.

Отприлике четвртина њих били су становници Абхазије оболели од ковида.

Усред протеста који су трајали неколико дана, грузинске власти су обећале да ће од 19. априла становницима отцепљених региона уместо карантина бити омогућен улазак са негативним тестом.

Такође, биће укључени у програм добровољне вакцинације Грузије, а они који приме вакцину тест неће бити потребан, обећавају из Тбилисија.

Карантин заиста ствара додатне препреке становништву, говори Олесја Вартанјан.

Притом, атмосфера у Гаљском рејону условљена је и разликом коју виде у поређењу са остатком Грузије.

„Када сам први пут дошла у села Гаљског рејона 2010. године, људи су ми причали да је Батуми постао сјајан, да се Тбилиси мења и да живот постаје бољи у Зугдидију.

Они живе у региону у којем се живот погоршава, па се осећају заборављено без обзира на повластице које нуде власти Грузије", каже Вартанјан.

„Грузинске власти, иако нису широке руке, ипак нешто раде.

„Њихова помоћ је само кап у мору у поређењу са свим оним што је потребно Гаљском рејону, јер тамо влада тотална беда, а постоје и проблеми са инфраструктуром и поштовањем основних људских права", истиче.

Иракли не види своју будућност у родном селу.

Успео је да заврши грузинску школу, али је она, као и остале, прешла на наставу на руском.

Према његовим речима, младих тамо готово да нема.

„Вероватно ћу и ја живети у Тбилисију јер у Гаљском рејону није могуће живети, а посла нема", каже.

„Родитељи за сада не планирају селидбу, а за касније ћемо видети".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]