Русија, мистерије и нестанак: „Смоленски Твин Пикс” - нестанак средњошколца у Русији

Јануар, шума је мрачна и хладна. На земљу пада светлост лампе мобилног телефона.

Иван Фадејев, очух шеснаестогодишњака који је нестао на пролеће 2019. године клечи у влажном снегу и завија од бола. Под његовим коленима лежи бела тканина на којој су неколико сати пре очуховог доласка полицијски истражитељи сакупили људске кости.

„Иван је завијао као вук, тако нешто никада нисам чула - није викао, није плакао - завијао је", присећа се новинарка Наталија Лешчинскаја, која је те јануарске вечери била поред Фадејева у густишу смоленске шуме, испресецаном каналима за наводњавање.

Новинарка је укључила камеру на мобилном и почела да снима.

Испод жбуна је било још костију, које истражитељи нису приметили.

Шест месеци касније, у јулу 2020. године, са породицом несталог Влада Бахова и адвокатом идемо на исто место.

Након 40 минута хода кроз мочваре, потоке, блато, бодљикаве гране, растиње и коприве које су нарасле више од човека, стижемо до острвцета омеђеног потоцима.

Мајка се спушта на мокру земљу, отац показује адвокату где су биле кости, очух тражи да се јама коју су ископали истражитељи не затрпава.

Родитељи већ више од две године покушавају да сазнају шта се десило са њиховим сином, шеснаестогодишњим средњошколцем, који је нестао у овој шуми 6. априла 2019. године.

„Увек се залагао за млађе од себе"

Тридесетпетогодишњи становник Смоленска, Иван Фадејев, адвокат, постао је Владов очух када је дечак имао пет година.

Фадејев није био у контакту са Владовим оцем Андрејем Баховим.

Мајка Анастасија се, из градића оближњег градића Демидов, са дететом преселила код Фадејева у Смоленск.

Влад је оба мушкарца називао очевима.

Викендом би одлазио код оца у Демидов, а са Иваном је писао домаће задатке.

Влад се рано осамосталио. Његов млађи брат, син Анастасије и Ивана, рођен је са сметњама - беби су у првој недељи живота поставили 12 дијагноза, а лекари су већ одустали и рекли Анастасији да „роди себи још једно дете".

Фадејев, иначе брадат и дугокос, почео је да губи косу од стреса - дечачић је на крштење отишао са „цевчицама и катетром", а мајка Анастасија је са дететом отпутовала на лечење у Москву, где је требало обавити чак осам операција.

Фадејев и Влад су се нарочито добро слагали када би остали сами.

Чак и после развода са Анастасијом 2014. године, очух је наставио да се дружи са тинејџером.

„Мој син је један од оних људи који ће саслушати шта имаш да кажеш, али ће на крају урадили шта су намислили", прича мајка.

Она описује Владову нарав као „плаховиту" али веома „помирљиву", а Фадејев као дечака који „није био проблематичан, само лењ".

Влад је једном је украо новац од родитеља - испоставило се да је њиме купио пиштоље-играчке и делио их млађој деци.

„Генерално, увек се залагао за млађе и против неправде, чак и када је насилник био двапут већи од њега, Влад би му рекао 'Хајде прво мене удари", присећа се његов очух.

„Увек је свима помагао - познатима, непознатима и деци", каже мајка несталог дечака.

„Зато је желео да буде војник - да штити људе."

Његов млађи брат Сергеј пратио га је у стопу (име малолетника је измењено - ББЦ).

„Влад га је увек водио са собом, играо се са њим и учио га. Малом нисмо ми потребни. Њему треба Влад. Он га стално тражи, сања га", уздише Фадејев.

Родитељи нису одмах рекли млађем сину да му је брат нестао.

Годину дана су говорили да Влад служи војни рок на подморници и да тамо нема комуникације.

Тек у мају 2020. године када је ђак првак у сузама молио да му кажу истину, рекли су му: „Нестао је, али га заиста, најискреније, много тражимо".

„У нади да ће брже наћи брата", дечак је почео да носи мајцу са натписом „Ја/Ми смо Влад Бахов",

У пубертету, за Влада су почеле да се интересују девојчице, прича очух.

Требало је да се упише на Академију Александра Невског, али је и другу годину остао у школи.

„Све због девојака!", одмахује руком Фадејев.

„Имао је по седам-осам девојака истовремено, био је паметна и згодна ленштина, због девојака је истао у истој школи."

Када је тинејџер почео да тражи новац, Фадејев му је средио посао код пријатеља у перионици.

„Пре него што сам постао адвокат, и сам сам радио као утоваривач и домар, иди и ти па ради", рекао сам му, наводи очух.

Влад је требало да ради десет дана месечно, а појавио се само три пута.

„Изгрдио сам га, а онда сам се, као и обично, забринуо", сећа се Фадејев.

Бивши панкер, и сам је радио од своје 15. године: имао је агенцију за продају некретнина, отворио је билијар клуб где су туче биле дозвољене, водио је мали биоскоп у којем су се приказивали уметнички филмови.

Енергичном очуху чинило се да је Влад пасиван.

„Следећег дана дошао сам код њега, и кажем му - волим те, желим да постанеш самосталан, готиван си момак, можеш да нађеш добар посао, да одеш у Москву, нећеш бити у овом ус**ном Смоленску, како што ја таворим цео живот. Он ме је као саслушао", наводи Фадејев.

Живот након тридесет година у затвору

„Врати се кући"

У зиму 2019. године, два месеца пре нестанка, Анастасија је позвала Фадејева и рекла му да је Влад отишао од куће.

„Ударила сам га", признала је.

Открила је да је Влад лаже и да је бежао из школе. Провео је ноћ код девојака, прво код једне, а онда код друге.

„Да ли си га јако ударила?", питао је Фадејев.

„Ошамарила сам га", одговорила је Анастасија.

Фадејев каже да је одмах одмах назвао Влада.

„Знам да сам крив, такав сам какав сам, обећавам свашта, а не могу ништа да испуним", покајао се тинејџер, али је одбио да се врати кући.

Склонио се у стан који је са цимером изнајмљивао Владов пријатељ Максим Жумајев.

„Ни његовом оцу ни мени се нису свиђали ти нови пријатељи. Са новом екипом Влад је почео да понекад да бежи са часова и није учио - зато смо се и свађали", каже Анастасија.

Очух није притискао тинејџера, него га је посаветовао да не напушта борилачке вештине и пливање.

„Надао сам се да, ако му дан после школе буде испуњен, неће имати времена да се глупира са пријатељима", објашњава Фадејев.

„Ујутро сам га звао и будио за школу. Бојао сам се за њега, и сам сам одрастао на улици, отишао сам од куће са 13 година и придружио се панкерском сквоту. Мој отац је пио, мајка је радила три посла, нико ме није контролисао. Направио сам себи чирокану и послао све у три лепе. Било ми је јасно како се осећа, али нисам могао да схватим где сам погрешио са тим дететом".

Влад је дан након одласка од очуха затражио жилет и пену за бријање.

Фадејев му је купио уз речи: „Направи изузетак и иди кући".

Следећег дана Влад је затражио шећер и путер.

„Сипао сам му шаку шећера, одсекао комад путера. Какав мамлаз, али па шта?", прича Фадејев.

А ја му кажем - врати се кући. Или дођи да живиш код мене."

Четвртог дана Влад је тражио новац. Фадејев му је рекао: „Немаш посао, врати се кући."

Петог дана, тинејџер је пристао да се врати.

Како каже његова мајка, Влад је након тога прионуо на учење - ближили су се испити које руски средњошколци имају на крају друге године.

„Са мном и баком имао је однос пун поверења. Увек нам је причао шта ради, где иде, када и сам ким. Заиста смо били пријатељи - знала сам за његове проблеме и заљубљивања", објашњава Анастасија.

Фадејев вади телефон, листа поруке које је са Владом разменио на популарној руској друштвеној мрежи Вконтакте и монотоним гласом чита дугачка убеђивања.

- Причао сам са мамом, ако се данас вратиш нећеш добити по тинтари. Да ли ћеш доћи?

- Да.

Овде иду на базен, овде он купује нову тренерку на попусту, овде тражи новог приватног наставника математике.

Часове су плаћали очух, мајка и отац. Обично су све троје знали куда Влад иде.

„Видите, стално смо у контакту. Ево, трећег марта је ударио некога у Демидову због девојке", каже Фадејев, а затим ћутке наставља да прегледава преписку.

Приватни наставник, математика, цигарете, базен, школа. Пролази пет, па седам минута.

Уздише.

„Влад је желео да оде са журке"

У петак, 5. априла 2019, Фадејев се разболео, а Влад је отишао на базен без њега, са другаром.

Затим је отпутовао у Демидов код баке и оца.

Сутрадан, у суботу 6. априла, рекао је баки да ће отићи на рођендан који се одржава у колиби на једној ливади, недалеко од шуме, али ће се вратити до десет увече.

Свој ајфон је оставио код куће да се пуни, а са собом је понео стари телефон на дугмиће, у којем није имао СИМ картицу.

Планирао је да га користи преко интернета са других телефона, објашњава мајка.

Са Жумајевим, који га је и позвао на дружење у непознато друштво, дошао је до колибе таксијем.

Ова колиба прекривена шкриљцем, на пропланку поред шуме, са дугим столом и клупама унутра, полупарно је место за журке локалних тинејџера.

Када је Влад стигао, ту су већ били ћерка вршиоца дужности шефа Окружне управе унутрашњих послова Демидова, син познатог локалног бизнисмена, син бившег полицијског инспектора, син бизнисмена и шефа администрације једног од насеља Демидовске области, син полицајца из локалне Управе за унутрашње послове, нећак смоленског посланика и још неколико људи.

Како су касније испричали Владови другари из школе, отишао је у непознато друштво зато што му се свидела једна девојка од гостију, ћерка шефа Управе за унутрашње послове, плавуша која се забављала са слављеником.

Очух на телефону прегледава фотографије које су остале са рођендана.

Тинејџери су имали вино, вотку, пиво и вермут, а Влад је, како су испричали остали, пожурио да се напије.

Тада су почели да се „зезају": тукли су се и пењали на кров колибе.

Родитељи Бахова сумњају да је неко донео дрогу, траву или синтетичку дрогу мајмунска прашина, након чега је Влад за пола сата постао неурачунљив.

То се види на једином видео снимку са забаве, који је остао на интернету.

На њему Влад у прљавим панталонама са траговима крви на десној руци покушава да се попне на кров колибе по телефон, који су му узели и да узме пришивач са рукава џемпера, коју му је неко од присутних откинуо.

Син шефа администрације једног од насеља, Стас Јаскин, двапут покушава да га скине са крова колибе, али изненадно измиче руку коју је наводно пружио да му помогне.

На крају видеа у кадру се појављује нечија рука: човек свлачи јакну и одлази према Влада са речима „П****, за тебе је журка готова".

„А Влад је ионако већ желео да оде са журке - да узме телефон и оде", каже очух, гледајући видео.

Зашто су ови мушкарци јурили и убили нагу жену

„Да ли они то фотографишу леш или шта?"

Како је ББЦ сазнао након тродневних интервјуа са становницима Демидова и Смоленска, тинејџери се нису направили само један снимак.

Они истичу да се на друштвеним мрежама, поред фотографија са рођендана,

постављено више од пет снимака, а било је неколико лајвова. (У ББЦ архиви налазе се сва имена, презимена и снимци разговора са сведоцима).

Ови снимци и фотографије постављени на Јутјубу и платформи ВКонтакте, а наводно су се брзо раширили по групама „Начуло се у Демидову" и „Ново у Демидову", али су касније избрисани.

Продавац из Смоленска сећа се да је 6. априла гледао видео на ВКонтакте у којем је Влад био веома пијан.

„Неки момак је држао камеру и снимао се, а Влад је седео у позадини на балвану, покривајући главу рукама. Онај што је снимао лупнуо га је по рамену и као пита, како си. Владово лице је било мокро, мајица мокра, коса такође. А очи, као да је повраћао, очи сузне. И црвене. Тада се на снимку појавила плавокоса девојка, псовала је и викала, у фазону - колико си, дођавола, пијан."

Пречима оних који су погледали видео, десетогодишња ћерка једног од становника Демидова видела је на Инстаграму директан пренос изругивања над Владом које се догађало у оближњој шуми.

Девојчица је притрчала мајци са речима: „Мама, постоје момци и девојке који пишке на дечака". Затим је то испричала и баки. Ова се запрепастила: „Дашо, како како мислиш пишке? А како су девојке то урадиле?"

А она ми је рекла: „Бако, па селе су и пишкиле."

Прво је девојчицина мајка одбила да разговара са адвокатом и дописником, али је бака детета инсистирала.

„Ћерко, знаш шта, не можеш више тако да се понашаш. Моја колиба је на ободу, не знам ништа, нема потребе да се тако опходимо према туђој несрећи. Ми нисмо ништа изгубили, разговарај са њима."

Након тога, жена је потврдила да је гледала видео на којем су били „тинејџери које је познавала".

„Био је дан. На снимку је била плавуша коју познајем - њено лице и како су му се смејали, док је Влад стајао на земљи на све четири. Он је ћутао, а она се смејала."

Када је хтела поново да погледа, лајв је већ био и избрисан.

Не сећа се са ког налога је то емитовано.

„Попишали смо те. Запишан си!" - чула је на другом снимку још једна житељка Демидова.

Ушла је у групу за родитеље на ВКонтакте да утврди, да ли су друге породице примале дечије додатке, а затим је наишла на ове снимке.

Ни она се не сећа Ч+чији је то снимак био, да ли је био пренос уживо или објављен кратки видео.

„Али чак се сећам и где је ко стајао на снимку. Мршави момак је био на коленима, лицем према доле, покривајући га рукама, док су му други наређивали да дигну главу", наводи.

Каже да је момак је био „или испребијан или пијан".

„Један од момака са видео снимка ударио га је ногом у главу и дечко је пао на земљу."

Затим јој се дете пробудило и жена је отишла да га нахрани, а када је касније покушала да пронађе видео, њега више није било.

Супруга једног од полицајаца из Демидова неколико пута је налетела на други видео снимак, који је такође био објављен на ВКонтакте.

„У сумрак поред дрвета, чучи дете, мршави тинејџер, покривајући се рукама", описује жена снимак.

„А поред њега је плавокоса девојка која му говори: „Ти хоћеш да се ја виђам са тобом? Погледај се, ко си ти, а ко сам ја", а затим га пљују га и гурају."

Видео су, према речима становнице Демидова, видели и други њени познаници, али „они се плаше" га говоре - „плаше се веза које породице те деце имају, плаше се за свој посао, плаше се да ће се подићи прашина."

Око поноћи 6. априла, друга жена, власница мале продавнице у Смоленску, већ се спремала за спавање и листала је фид на још једној популарној руској друштвеној мрежи Однокласники.

ББЦ разоткрио злостављање у верским школама у Судану

Учлањена је у групе „Ново у Демидову" и „Начуло се у Демидову".

„Прво се појавила фотографија, како у сред дана мршави дечак у нечему светлом пада према земљи, руку испружених на напред, савијених колена, а нечија нога у патици шутира га са леђа док неколико тинејџера стоји около", каже она.

На следећој фотографији „он већ лежи на земљи, лицем окренутим на доле, подигнутих руку и ногу привучених ка себи".

„Око њега стоје три крупна јака момка, у позадини се види колиба. Нисам увеличавала фотографију, пошто ме је фотографија уплашила. Стекла сам утисак да није жив. Да ли то они сликају леш? Чак сам то и наглас изговорила. Уплашила сам се и угасила рачунар."

Ујутро, 7. априла, као и обично, позвала је комшиницу која јој чува мачке.

„Какве се то страхоте дешавају код вас у Демидову? Видела сам тако страшну фотографију да сам искључила рачунар! А она ми одговара - нестао је дечак."

Према објавама о нестанку дечака, жена је Влада препознала као тинејџера са фотографија.

Покушала је поново да пронађе слике, али их више није било на друштвеној мрежи..

Сви сведоци који говоре о рођенданској фотографији на друштвеној мрежи Однокласники, видеу на ВКонтакте и директном преносу на Инстаграму не познају се и никада се нису срели.

Владови родитељи, адвокат породице Бахов и ББЦ пронашли су их, док су интервјуисали становнике Демидова, покушавајући да сазнају више о рођендану.

Истражитељи су саслушали само две житељке Демидова, али су их, према речима тих жена, током разговора уверили да лажу, да су причале бајке.

Нико од људи који су видели снимке више није позван на разговор.

Према извору ББЦ-ја, истражни комитет је послао захтев ВКонтакту, друштвеној мрежи Однокласники и Јутјубу за обнављање избрисаних видео записа, али још увек нису добили одговоре.

У сведочењу у кривичном случају и приликом одговарања на новинарска питања, половина тинејџера који су били на рођендану углавном су одговорила да у шуми није било домета.

Сви који су присуствовали рођендану одбили су да разговарају са ББЦ новинарком.

Међутим, на фотографијама које су сачуване са рођендана многи седе са телефонима у рукама.

Док је новинарка ишла по шуми са породицом Бахов, сви су имали домет на мобилном телефону.

„Шупе, напуштене куће, викендице - свуда смо тражили"

Тинејџери су збуњено говорили да је дечак нестао око седам увече.

Неко је мислио да је отишао у тоалет, неко да је Влад сам отишао у град.

Слављеникова девојка успела је да позове оца, а прва одрасла особа која је дошла на место одржавања журке био је мајор Дербанов.

За то време пропланак су средили, пре доласка полицајца или заједно са њим.

Обично, како мештани говоре, поред ових колиба има гомила смећа после викенда, али овог пута, након банчења више од тринаест тинејџера тамо није остао ни опушак, ни флаша.

Узели су Владов ранац, јакну и капу и дали истражном полицајцу тек три дана касније.

Јакна је била опрана.

У недељу, у осам ујутро, Фадејев се загрнуо доручком код куће у Смоленску.

Грло га је јако заболело.

Бивша супруга га је назвала и рекла да је Влад нестао у шуми.

„Како то мислиш, ј****? У каквој ј***** шуми? Шта је ког ђавола тражио тамо!", препричава Владов очух.

Каже да је био „избезумљен што није знао где је Влад ишао."

„Андреј је тамо", упозорила га је Настја на дечаковог оца.

Владов отац и очух нису били у пријатељским односима због љубоморе.

„Ј*** ми се, идемо", рекао је Фадејев и кренуо да спрема ствари.

„Звао је на посао да тражим слободно, али су ми рекли - то чак није ни твоје дете".

Фадејев и Владова мајка стигли су до пољане испод Демидова нешто пре поднева.

Андреј је преходно седео на балвану од четири ујутру, а од седам до 11 дозивао сина кроз шуму.

„Истрчавамо из аутомобила, сви стоје. Полицајци, људи, шумари", присећа се Фадејев.

„Одмах сам им рекао, шта стојите? Ужурбано сам ишао унаоколо, треба да испитујемо локалце и да свакоме кажемо куда да иде ... Ја сам проактивна особа, усмерен сам на циљ. Влад је недостижан циљ,не могу да стигнем до њега. Волим га, у глави ми је ужас што не могу да стигнем до циља."

Фадејев је од водича паса узео воки-токи, а псу је под нос гурнуп Владове папуче за базен.

Пас је следио траг, а за њим су трчали Владов отац, водич паса и отац плавуше која се свиђала Владу, полицајац Виктор Дербанов.

Пас је скренуо на узани путељак, протрчао по песковитом путу до шумске колибе, преко земљаног пута, затим је поново скренуо на асфалтни пут, отишао у шуму према депонији, поред колибе у густиш.

Траг је изгубио код великог потока.

Мушкарци су почели рукама да преврћу дрво да би прешли на другу страну.

„Тако су се моји односи са Андрејем поправили", уздише Фадејев.

Упркос негодовању уморног водича паса, потерали су пса у још један круг.

Потрага није успела.

Шокантан снимак хапшења шестогодишње девојчице

Увече је локални спасилачки тим „Саљвар" стигао у шуму.

Бахова су болела леђа, добио је килу, а Фадејев је посекао ноге до крви.

Ишли су у шуму са сваким тимом, још неколико недеља, дању и ноћу.

Претраге су биле дању и ноћу, радило се на дојаве.

Дошле су да помогну Специјалне јединице за ванредне ситуације и војска.

За Владом је трагало између 60 и 80 људи, шуму су изделили на плацеве од 500 квадратних метара.

До краја петог дана, претражили су сваки педаљ.

„Шума је за нас затворена, све смо прегледали", рекао је тада шеф „Саљвара".

Недељу дана касније, истражитељи су позвали московске истражитеље из невладине организације „Лизи Алерт" да помогну.

Лансирали су дрона и снимили су шуму из ваздуха.

Све снимке су дали Истражном комитету, објашњава за ББЦ координатор организације Виктор Дулин.

„Кад је „Саљвар" отишао у потрагу шумом, ми смо кренули у село да га потражимо тамо", присећа се Фадејев.

„Шупе, напуштене куће, викендице, јарци, напуштена дворишта - ишли смо са батеријским лампама и проверавали."

Локалци су знали шта се догодило, па су пуштали мушкарце да уђу у сенике, и подруме, да се попну на таване.

„Свашта нам је падало на памет - да је можда допузао до села и лежи у дворишту неког деде, где нема ни телевизора ни мобилне везе."

Породица је проверила све стамбене, уништене и напуштене куће у радијусу од 25 километара од колибе, у којој је Влад последњи пут виђен.

„Буквално смо копали земљу рукама. У једном дану бисмо препешачили између десет и двадесет километара. И тако сваки дан. Нисмо спавали, нисмо јели, само смо тражили...", прича Владова мајка.

„У почетку сам заиста мислила да се Влад једноставно изгубио, а онда је настао осећај, који је тешко пренети речима. Осећај страха, присећа се Владова мајка. Првих дана сам се плашила да ћу док тражим видети тело свог сина негде у грмљу или испод дрвета", каже.

А онда је Анастасија осетила да Влада „једноставно нема".

Она каже да су познаници почели да им говоре о видео снимку, где су Влада тукли и уринирали по њему.

„Почели смо да схватамо да тинејџери крију од нас оно што се дешавало у колиби", наводи Владов отац Андреј.

„Желео сам да одагнам мисао да се нешто лоше догодило, али опет, почели смо да схватамо да Влад нигде није отишао. Једноставно није могао. Увек се враћао кући и знао је да га чека бака коју никада није изневерио".

Скоро ниједно од дванаест тинејџера није помогло у потрази.

Једном је један од њих дошао, присећа се Фадејев и „понашао се врло сумњиво".

„Један дан је учествовао у потрази и убрзо отишао у војску по уговору."

„Све је могуће када си у паклу"

Истражни комитет је 8. априла покренуо кривични поступак према члану 105 Кривичног закона Руске Федерације - због сумње на убиство.

Истражитељи имају упутства одељења и наредбу шефа комитета да, ако малолетно лице нестане, одмах покрену случај према овом члану, како би имали више могућности за претрагу.

Када су Андреј, Анастасија и Иван, након ноћних потрага, ишли да разговарају са сведоцима и писали захтеве за њихово саслушање, увидели су да „истражитељи не раде баш ништа."

„Терали су ме од себе, као да имам кугу, слали ме дођавола, а ја сам поново одлазио код њих. И сам сам тражио камере за надзор, сам сам доносио спискове очевидаца. Нису нас схватили озбиљно, иследница у Андрејевој кући се шалила: „Ох, можда си га ти овде ископао?" Сви су се забављали, сви су мислили да смо дворске луде. Зашто су се тако понашали? Неки су знали истину и ћутали су, а неки су мислили да је само пијани отишао у шуму, а ко је он уопште? Па он је нико, ј*****, само неко дете које је отишло у шуму", прича мајка дечака.

Тада није знала да ће шетати шумом више од годину дана и да ће на крају добити нервни слом.

Новинарка Лешчинскаја кренула је да пише о потрази за несталим дечаком.

Њене белешке и интервјуи ширили су се преко локалних блогера, друштвених мрежа и форума.

О Владу Бахову почели су да пишу и други медији.

Мејлови новинара били су препуни порука људи који су желели да помогну у потрази.

Од маја 2019. године блогери и видовњаци окомили су се на Владову породицу.

Њихови контакти објављени су на форумима посвећеним езотерији.

Цело лето су видовњаци из Кине, Јапана, Немачке, Пољске, САД, Белорусије и Канаде писали родитељима готово сваки други дан.

Верзије су биле исте: „Задавила га је девојка када је, пошто је био невин, покушао да је наговори на физичку везу. А кад је схватила да је Влад мртав, раскомадала га је. И закопала га је у блато. Карте ми показују ове кординате. Копајте у том углу."

Родитељи, који су до тада већ били очајни, послушали би ове савете.

Узели би лопате и отишли у шуму.

„Заиста смо почели да верујемо у то што су нам говорили - све је могуће када си у паклу", објашњава Фадејев.

У Демидов је дошао муслимански маг из Москве, за кога се касније испоставило да је гастарбајтер.

Дуго је тражио, а онда наводно почео да баца црну магију на Бахове, јер су родитељи одбили да дају косу и крв за ритуале.

Једна врачара из Смоленска загрлила је Фадејева уз речи „Знам све".

Према њеним речима, Влад је био у „порталу".

„Рекла ми је да је ушао је унутра, морао је да направи корак уназад, али се окренуо и запео, изаћи ће за 30 година, али можемо да га извучемо - за то нам треба нам човек и хлеб", прича Фадејев.

Отац Андреј је отишао у шуму.

„Он и врачара су загрлили храст, покушали да га извуку за руку на хлебу. Гатара је на крају рекла да морамо да причекамо", завршава.

Бахови су свим видовњацима плаћали пут, смештај и храну.

Дечака су у шуми тражила и два шамана са даирама - преноћили су на рунама у шуми, возили су се по Смоленској области са клатном у рукама, тражећи животиње у које се Влад наводно уселио.

„Једном је изашао лос и видовњак је одједном почео: Ево га, види!" - присећа се очух.

Фадејев, који је такође поверовао једној врачари, по њеном савету је ископао рупу на око 300 километара од Смоленска, верујући да се Владова јакна налази испод земље.

„Све смо пробали, а знао сам да је све то с****", слаже се очух.

„Хтео сам да знам да сам урадио све што је било у мојој моћи."

„Дете нам је убијено. Стави се на моје место!"

Владови рођаци су и сами обраћали познатим видовњацима.

Неки су за прву сеансу тражили 30 хиљада рубаља (око 330 евра), а други чак 200 хиљада (око 2200 евра).

У септембру 2019. године, један од локалних блогерки испричала је Фадејеву да руски канал ТНТ долази у њено село да снима „Борбу видовњака".

Фадејев се сећа да је жена, чији су сви рођаци пропали од алкохолизма, „написала писмо уреднику да је њена породица проклета, а ТВ екипа је дошла да их сними".

Одлучио сам да и ми одемо тамо, да видимо тог професионалног видовњака.

Када смо стигли, схватили смо да уредници не дозвољавају да се приђе видовњацима.

Сви они су били издвојени у једној сеоској кући, а једног по једног су их возили да врачају.

Фадејев је, после неколико неуспелих покушаја да приђе видовњацима, стао да пуши са возачем.

Испоставило се да је возач локалац.

Иван је почео да му говори о својим проблемима, а возач је рекао да зна целу причу.:

„Брате, можеш ли да се правиш ти се покварио ауто?", упитао је очух.

„Да", одговорио је возач.

Сестре Хачатуријан: Суђење тинејџеркама које је шокирало Русију

Петнаест минута касније, видовњакиња је ушла у аутомобил Фадејева, који се правио да мења возача којем се покварио аутомобил.

До места снимања је било око пет минута вожње.

Фадејев је убацио у прву брзину, а на задњем седишту била је Анастасија, која је раширила фотографије свог сина.

„Добар дан, дете нам је нестало, само погледајте фотографију на пет минута, молим вас", замолио је Иван, а видовњакиња је пристала.

„И ми се возимо, клуб је већ близу", присећа се Фадејев.

„Уредник се баца према аутомобилу, блокирам врата. Кроз прозор га молим да нам да пет минута времена", прича Фадејев, а његова колегиница је у шоку.

„Ко сте ви? Шта радите? Ометате снимање", каже нам, препричава Фадејев.

„Кучко једна, дете нам је убијено. Стави се на моје место!", одговара очух.

Фадејев је возио видовњаке целу ноћ, све до пет ујутро.

Анастасија је свакоме од њих испричала своју причу.

Трчали су за Кинескињом око сета.

Морали су да се договоре са преводиоцем, а запослени на сету само што нису претукли Фадејева.

Кинескиња је рекла: „Самоубиство, девојка, у реци".

Сергеј Сафронов, водитељ програма „Борба видовњака" саветовао је да контактирају екипу ТВ емисије познатог руског водитеља Андреја Малахова, која се бави езотеријом.

Писмо је написала иста она блогерка која је звала „Борбу видовњака" у своје село.

У децембру су Бахове позвали да снимају за емисију „Уживо" на Првом каналу федералног јавног сервиса.

Малахов је урадио пет емисија о случају Влада Бахова - четири су пуштене на телевизији, а пета је забтањена.

„У емисији су много критиковали истрагу и власти због немара", подсећа новинарка Лешчинскаја, која је била на снимању.

Након емитовања, све породице тинејџера који су боравили у близини колибе покушале су да против породице Бахов поднесу тужбу за повреду угледа, што је суд одбацио.

Уследиле су три истраживачке репортаже на Првом каналу.

Неколико тинејџера из друштва које је боравило у близини колибе дошло је на снимање.

- Да ли је било туче на тој забави? - питао је водитељ.

- Није било туче. Спаринговали смо. Само смо спаринговали, одговорио је један од тинејџера.

На интернету се појавио флешмоб „Москво, преузми случај Бахова!"

Људи су под тим слоганом изашли на протесте широм Русије.

На друштвеним мрежама појавиле су се десетине група које су покушавале да истраже нестанак тинејџера.

Породицу Бахов оптужују да „да стичу публицитет на несрећи", да су били плаћени за учешће у снимању.

Бахови све то негирају.

„Било нам је важно да људи чују за случај - нисмо се заустављали, писали смо, звали, излазили на улицу", каже Фадејев.

Породица је добила новог, скупог адвоката, којег је платио водитељ Малахов.

За информације о Владу најављена је награда од милион и по рубаља.

Малахов је такође обећао да ће дати додатни новац.

Било је резултата - кривична истрага је из Демидова пребачена у Смоленкс, а руска повереница за права детета Ана Кузњецова обратила се шефу Истражног комитета Русије.

Случај је дошао до московске полиције, која је 24. јануара 2020. преузела истрагу.

Фотографија тела која је промакла

Владови родитељи су у јануару посетили шефа Истражног комитета Русије, који их је сам позвао на разговор.

Истовремено, у Демидовској шуми настављене су претраге.

Одред „Саљвар" поново је окупио добровољце да пречешљају шуму.

Зашто баш тих дана, у „Саљвару" нису одговорили.

Сат и по касније, око један и по километар од колибе, неколико добровољаца набасало је на кости прекривене зеленкастом маховином.

У близини њих, у потоку биле су потопљене беле патике величине 43.

Фотографије су послате очуху Ивану и он је препознао да су Владове.

На место догађаја стигли су истражитељи.

Анастасија је сазнала да су пронађени остаци њеног сина, док је стајала на прагу канцеларије шефа Истражног комитета.

Фадејев је са Лешчинском сео у теренац и кренуо ка потоку.

У јануарски сумрак, очух Влада Бахова клекао је у снег и почео да завија.

Истражитељи су отишли, узевши само велике кости и лобању.

Место на којем је су тело пронађено нису обележили.

У залеђеној трави остале су ситне кости и комадићи ноктију.

Под дрветом је лежала мајица са ружичастим мрљама на грудима.

Све ово пронашли су и однели родитељи тинејџера и предали Истражном комитету.

ДНК анализом потврђено је да су то били остаци Влада Бахова.

Готово одмах након открића, на мрежи се појавила фотографија са дрона, који је у априлу изнад шуме пустила организација „Лиса Алерт".

На њој се види да усред шуме на боку лежи наги мршави човек са спуштеним панталонама.

Испоставило се да је истрага свих десет месеци имала фотографију Влада Бахова, снимљену у априлу 2019. године, међу 1.676 фотографија које су предате истражитељима.

„Испоставило се да је ова фотографија такорећи била на споју две фотографије. Овај кадар дрон је снимио на крају, на последњим летовима, који су направљени више да би разјаснили терен - сликано је са веће висинине него када тражимо особу", објашњава за Дулин, координатор организације „Лиса Алерт".

„Ми смо и сами гледали и, нажалост, нисмо приметили тело на снимцима".

Када су сазнали координате места на коме су лежале кости, истражитељи су узели снимке од пролећа.

На основу података који су повезани са снимцима, нашли су и саму фотографију.

„Морало је буквално да се раставља пиксел по пиксел", каже Дулин.

„Не ради се ни о лошој срећи", додаје.

„Било је рано пролеће, шума је у том тренутку црно-бело-смеђа и све се стапа", каже и додаје да је „било готово немогуће пронаћи момка обученог у црне панталоне на слици."

На дан проналаска остатака, шеф Истражног комитета наредио је интерну проверу смоленских истражитеља.

Истражни комитет одбио је ББЦ-ју достави закључке ове провере.

Џамал Кашоги: Потрага за правдом након убиства саудијског новинара

„Наш син је убијен"

Од много случајности, Владовим родитељима и очуху зујало је у глави.

Они још увек траже одговоре на своја питања.

Како то да су они тражили скоро годину дана, а у зиму нашли су за сат времена, и то баш на дан када их је примио шеф Истражног комитета?

Истражитељи су прошли ово место два пута у априлу и мају, а људи трагали шумом не само да нису ништа запазили, већ нису ни осетили никакав мирис.

Све фотографије са дрона предате истрази још у априлу - да ли то значи

да их нико није ни погледао?

Зашто нема остатака унутрашњих органа, нити коже, чак ни косе?

Шта ако су кости негде биле чуване, а сада су их подметнули?

Заиста, на пронађеној лобањи остале су само две длаке, које се заједно са свим остацима предате Москви на нову ДНК анализу.

Тинејџери који су славили рођендан у колиби већ су завршили школу и постали пунолетни.

Многи су отишли на факултете.

Породица Бахов је све то време спроводила сопствену истрагу.

На две прометне раскрснице у Смоленску још увек стоје два билборда са Владовом фотографијом и молбом да се помогне и расветли разлога његовог нестанка.

Рекламна агенција од које су изнајмили билборд дала је попуст.

Списак мештана и могућих сведока са којима су разговарали рођаци Бахова садржи више од 50 имена.

Бахов је легао на наводно место смрти свог сина, а Фадејеви су пустили исти дрон баш као и организација „Лиза Алерт" и снимили Андреја са исте висине као и истражитељи.

Дошли су до закључка да је фотографија остатака требало да изгледа сасвим другачије.

Током дана, 21. априла 2020. године, покушали су да у патикама прођу кроз шуму до места где су нашли Влада.

„Ципеле су спадале с ногу, било је врло тешко ходати, пертле су се одвезивале, а ми смо и даље видели куда идемо. Када смо покушали да ходамо ноћу, могли смо да се удаљимо од колибе највише седамдесет метара. Немогуће је било проћи туда, чак и у трезном стању - гране су упадале у очи, ноге су се непрестано лепиле за нешто, падали смо", каже Фадејев.

Владова мајка је убеђена да је „син убијен".

„Након што је адвокат одрадио свој део посла, не могу више да кажем да су сви поступци тинејџера на ливади били непромишљени. То није била само туча, као што се догађа када се тинејџери побију. Било је насилних и врло понижавајућих радњи."

У пролеће 2020. године позната руска организација за људска права „Меморијал" преузела је случај Влада Бахова.

Они плаћају новог, искусног адвоката Надежду Бородкину - бившу иследницу за случајеве од посебног значаја за регион Северног Кавказа.

„Рекла је како се нестанак и убиство средњошколца није истраживало годину дана. У томе смо видели одсуство ефикасне истраге (кршење члана 2 Конвенције о људским правима, процесуални део). Често имамо сличне случајеве на Северном Кавказу, али овај случај показује да се у било ком региону може доћи до неефикасних истрага, а да се притом не ради само о мучењима и насилним нестанцима које су починиле снаге безбедности, већ и у потпуно другим околностима, где нема примесе тероризма и екстремизма", каже правница „Меморијала" Марина Агаљцова.

„Долази тама, а са њом и страх"

Породица Бахов, сматра координатор организације „Лиза Алерт", Виктора Дулина, једноставно не може да се помири са баналношћу онога што се дешава.

Према његовим речима, деца високопозиционираних родитеља су

прогањана преко телевизије, а локални блогери су одлично искористили случај за своју промоцију, а прича је заправо банална.

„Друштво је много попило, дечак се у неком тренутку удаљио и изгубио се на путу. Могао је туда да прође, упркос свим верзијама блогера", каже Дулин.

„У једној нашој потрази нашли смо баку у шуми иза Владимира, који се налазила иза неколико канала од два метра, пуних воде. Моја група од десет професионалних људи ходала је тамо три сата по дану. Бака од 80 година била је у средишту операције. Пронађена је из ваздуха помоћу делтаплана. Како је доспела тамо? Прича је увек иста".

Човека који изгуби вољену особу обузима тама, а са њом и страх, сматра Дугин.

Под дејством адреналина особа, посебно ако је млада, може да прође кроз такве гомиле обореног дрвећа и да се пробија кроз шикаре које је немогуће замислити у обичном животу.

Према једној од верзија, Влад је могао да побегне у шуму од тинејџера који су га малтретирали.

Те ноћи у близини Демидова било је минус два степена Целзијуса.

Средњошколац, који је био само у мајици, могао је да изгуби, почне да се трезни, лута по шуми, исцрпљен.

Можда је пао, заспао и никада се није пробудио.

До јутра би већ могао бити у несвести, кажу истражитељи, и стога није реаговао на повике.

Пред зиму, мале шумске животиње као што су лисице, даброви и јазавци, могле су да разбацају патике и поједу унутрашње органе, наводе истражитељи

У овом случају је тешко доказати намерно убиство или бар наношење телесних повреда, каже извор ББЦ-ја у Истражном комитету.

„Упркос оптужбама родбине, истражитељи у Смоленску су од почетка све урадили како треба. У ствари, они су све организовали за претрес и сви су се бавили тиме. Детаљно су радили са тинејџерима и рођацима. Неколико пута су их изнова испитивали и проверавали", каже извор за ББЦ упознат са случајем.

„То се дешава када рођаци не могу да верују у смрт особе. А онда две године касније оду и помисле: зашто смо толико форсирали истрагу..."

„Нико не жели истину у овом случају", убеђен је Дулин.

„Не желе да верују у њу, пошто ће као родитељи морати да живе са тим."

„Нисам се помирила са смрћу свога детета и никада нећу моћи да се помирим. Али колико год да ме моје здравље послужи, ићи ћу до краја да сви кривци буду кажњени", каже Анастасија.

„Не знам како ћу са овим да живим", Владов очух одговара на питање о нервима.

„Ништа не може да ми скрене пажњу. До годишњице нестанка, цело тело ми је већ било утрнуло, на десетине хиљада рубаља сам дао на неурологе. Лекар је рекао када бих могао некако да одагнам мисли. Како да то одагнам. Нема ничега што би ми скренуло мисли."

У децембру, пре Нове 2020. године, Фадејев је пукао, кажу породични пријатељи.

„Затворио се у гаражу и размишљао да изврши самоубиство", наводе.

На питање о тим данима, Фадејев спушта поглед:

„Не желим да пишете о томе." Ја сам јака особа која нема падове и која може све.

- Нема таквих.

- Има. То сам ја.

***

Фото: Владимир Пирaшков/ББЦ, лична архива породице Бахов, Getty Images

.