Алпи и убиство: Лед открива нове детаље о чувеном средњовековном злочину

Докази о средњовековном загађењу ваздуха сачувани у алпском леду откривају нове детаље о животу и смрти у Великој Британији током 12. века.

Научници су у леду Алпа пронашли трагове олова, које је ветар донео из британских рудника с почетка 12. века.

Ваздух је био загађен оловом као за време индустријске револуције до које је дошло вековима касније.

Честице олова су битне и зато што могу да помогну истраживачима да расветле злогласно убиство средњег века - убиство Томаса Бекета.

Убиство кентерберијског надбискупа Томаса Бекета у катедрали 1170. године био је језив догађај о ком се говорило широм Европе.

Краљ Хенри Други и Бекет били су некада врло блиски - Бекет је био Хенријев канцелар пре него што је постао надбискуп.

Хенри је веровао да ће именовање омогућити круни да преузме контролу над богатом, моћном и релативно независном црквом.

Бекет је, међутим, имао друге планове.

Краљ је био толико бесан да је наводно изговорио сада већ чувену реченицу: „Хоће ли ме неко ослободити овог проблематичног свештеника?"

На Бекетову несрећу, група витезова оданих Хенрију одлучила је да му испуни жељу.

Бекет је обезглављен у бруталном нападу на катедралу у Кентерберију 29. децембра 1170. године.

Сада су научници пронашли физичке доказе о спору између Хенрија и Бекета у леду швајцарско-италијанских Алпима - да дубини од 72 метра.

На исти начин на који се на стаблима формирају годови, глечери бележе хемијски састав ваздуха, заробљен у мехурићима током година слегања леда.

Анализирајући 800 година стар лед помоћу високо осетљивог ласера, научници су приметили велику концентрацију олова и прашине у ваздуху 12. веку.

Кроз атмосферско моделирање успели су да закључе да су олово носили ветрови са северозапада широм Велике Британије, где је рударство и топљење олова било масовно распрострањено.

Олово и сребро се често копају заједно, а у овом периоду рудници у окрузима Пик и Камбрија били су међу најпродуктивнијим у Европи.

Истраживачи су успели да упореде оно што су пронашли у леду са подацима о производњи олова и сребра у Енглеској.

Олово се у то време користило за бројне производе - од водоводних цеви преко кровова за цркве до витража.

Међутим, производња овог метала била је јасно повезана са политичким догађајима, тврде аутори овог истраживања.

„Између 1169. и 1170. дошло је до великог неслагања између Хенрија II и Томаса Бекета и тај сукоб се огледао у томе да црква одбија да сарађује са Хенријем. Ми смо видели велики пад у производњи те године", рекао је професор Кристофер Лавлак са Универзитета Нотингем.

Папа је краља изопштио из цркве непосредно пре Бекетовог убиства, а Хенријеви покушаји да да дође до помирења остали су сачувани у леду.

„Да би се спасао од папе и затвора, Хенри је обећао да ће изградити бројне манастире врло, врло брзо", рекао је професор Лавлак.

„И наравно, огромне количине олова коришћене су за кровове ових главних манастирских комплекса.

„Производња олова брзо је расла док је Хенри покушавао да се искупи због понашања према цркви".

Истраживачи кажу да њихови подаци показују јасне везе између повећања и пада производње олова за време рата, као и разлике између владавина различитих краљева у периоду између 1170. и 1220 године.

„Ледено језгро показује тачно када је краљ умро, а производња олова пала, а затим поново порасла са следећим монархом", рекао је професор Лавлак.

„Можемо да видимо смрти краља Хенрија II, Ричарда Лављег срца и краља Јована у древном леду."

Научници кажу да су размере ископавања и топљења олова у овом временском периоду проузроковале исте нивое загађења оловом као у 17. веку и 1890. године.

Они тврде да је идеја да је загађење атмосфере започело индустријском револуцијом нетачно.

Студија је објављена у часопису Антиквитет.

Пратите Мета на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]