Убиство које може да буде решено после 50 година захваљујући науци

Полиција која је истраживала нерешено убиство тинејџерке пре 50 година саопштила је да се њен убица још може идентификовати чак и ако је умро.

Сузан Лонг, осамнестогодишњакиња, изашла је на плес увече 10. марта 1970. и ушла у аутобус до куће за Елшам, у Норфолку, али њено тело је следећег дана пронађено поред сеоског пута.

Била је сексуално злостављана и задављена.

Енди Гај, који је водио случај у полицији, рекао је: „Имамо ДНК, чим добијемо име - случај је решен".

Додао је: „Рецимо да је убица у то време имао 30, сада би имао 80 година - постоји шанса да је и даље жив. Чак и ако није, постоје тестови којима можемо да утврдимо ДНК везу".

„Чак бисмо могли и да ексхумирамо тело ако до тога дође."

Последње путовање

Сузан Лонг радила је као службеница у Норфок јуниону и отишла је на забаву у град са дугогодишњим дечком који ту живео.

Отишла је око 22:20 и видели су је у ауботусу за Елшам, који је стигао на станицу - Маркет Плејс - у 23:10.

„Управо је добила аутомобил тако да је знала да ће то бити једно од њених последњих путовања аутобусом. Нажалост, показало се да је то заиста случај", рекао је Гај.

„Одувек се претпостављало да је изашла из аутобуса на станици Маркет Плејс, али заправо је нејасно. Возач аутобуса је у то време био испитан, али се не сећа."

Од станице до куће њених родитеља требало јој је још седам минута хода.

У 5.30 ујутру, млекар је пронашао њено тело, лицем према доле у ​​локви поред сеоског пута изван Елшама.

Убица Сузан Лонг - којег је Гај описао као паничара - није покушао да сакрије тело, већ су пролазници могли да га виде у близини улаза на фарму.

Била је потпуно обучена, али наруквица и ципела су недостајали и никад нису пронађени.

Није било знакова борбе и патолог је рекао да је вероватно преминула око поноћи.

На основу форензичких доказа откривено је да је онај који ју је сексуално напао морао да има ретку крвну групу.

Полицајци су узели 835 узорака крви, разговарали су са 3.700 људи и испунили 10.000 упитника док су куцали на врата.

„За то време, то је била велика истрага", рекао је Гај на педесетогодишњицу покретања истраге.

„Били су врло темељни - на њој су пронађени комадићи битумена и контактирали су Шел, који је утврдио да је то са пута пута где је и пронађена."

„Пронађен је и фрагмент боје из аутомобила, који наговештава да је била у контакту са неким аутомобилом."

Њен дечко није био осумњичен, као ни путници у аутобусу, а није успостављена ни веза са мушкарцима сличне крвне групе.

Ипак, Гај је додао да су људи 1970. могли и да одбију да дају узорак крви. Истрага је убрзо затворена.

Највећа промена догодила се 2004. године, када је на основу узетих узорака пронађен одговарајући ДНК.

Искључени су сви који су дали крв, а имају ретку крву групу.

Чак 50 година касније, Гај верује да је убица био локалац који је познавао околину.

Последњи покушај

„Гласине се већ годинама шире градом - добили смо неколико имена и истражили смо их", рекао је.

„Ако људи на некога посебно сумњају или се другачије понашају око годишњице, онда то морамо да знамо."

„Ово је последње бацање коцкица у покушају да утврдимо чега се људи сећају - осим ако не добијемо ту ДНК утакмицу, не видим шта бисмо друго могли да добијемо."

Мајка Сузан Лонг, Моли, умрла је 2014. године, „никада није сазнала ко јој је убио ћерку", и „било је немогуће разумети бол који је трпела свих ових година ", додао је Гај.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]