Убиство двојице гардиста у Топчидеру: „Проговориће кад падну у смртну постељу":

Текст је ажуриран 5. октобра 2023.

Пети октобар је за већину људи у Србији асоцијација на велике демонстрације које су срушиле режим Слободана Милошевића, али за породице војника Јаковљевића и Миловановића то је тужан и трагичан подсетник.

На тај дан 2004. године у касарни у београдском кварту Топчидер убијени су Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, гардисти Војске Србије и Црне Горе, док су били на стражи у оквиру војног објекта.

Ни 19 година касније није утврђено ко је и због чега убио ове војнике који су имали по 21 годину.

„Хоћемо правду, хоћемо истину ко нам је убио децу и зашто", изјавио је Јанко Јаковљевић, отац Драгана Јаковљевића, на 18. годишњицу убиства његовог сина, током полагања цвећа испред војног објекта на Топчидеру, пренела је агенција Бета 2022. године.

Јаковљевић наводи да породице „све ове године покушавају да дођу до истине", али да је тај предмет у српским правосудним органима „неко ставио у фиоку".

Током обраћања новинарима, Јаковљевић је позвао и председника Србије Александра Вучића да се заузме за откривање починилаца, наводећи да то „није његов посао, али људски јесте".

Прва, војна истрага, закључила је да је Јаковљевић убио Миловановића, а потом извршио самоубиство, али затим је у налазу независне комисије утврђено да је гардисте убила трећа особа.

Тврдњу о трећој особи поткрепила је и лабораторија ФБИ-ја у Вашингтону, а истрага и даље тапка у месту иако је 2016. године Влада Србије формирала комисију са мандатом да испита околности смрти.

„'Овај случај неће бити решен док не протекне 20 година од убиства војника… Најмање 20'. То је још 2010. године рекао адвокат Владан Батић", рекао је 2020.0 за ББЦ на српском Предраг Савић, адвокат породица убијених гардиста.

Батић, који је преминуо 2010, био је својевремено адвокат породица гардиста и тада је тврдио да „многи у војсци знају зашто су војници убијени и зашто су стрељани".

„Проговориће шта се догодило на Топчидеру тек када неко од њих падне на самртну постељу и проради му савест или буде ухапшен због неког другог кривичног дела", каже Савић.

Породица Драгана Јаковљевића поднела је тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру да би се утврдила одговорност државе Србије, али суд је одбио тужбу 5. новембра 2020.

Образложење суда било је да нису исцрпљени сви правни лекови у Србији.

Адвокати породица убијених гардиста тада су поднели жалбу Европском суду за људска права у Стразбуру, а Савић каже да ће о том предмету за „месец, два или три" моћи да каже више детаља.

Где је случај данас?

Миломир Миловановић, брат Дражена Миловановића, каже да је одмах након вести о смрти брата дошао на место убиства, где је „затекао много чудних ствари".

„Одмах било јасно да су били убијени", рекао је 2022. године, на 18. годишњицу убиства.

Адвокат Савић сматра да се на предмету убијених гардиста „утврђује чврсто језгро људских права у Србији".

„Док се овај предмет не реши у Србији неће бити бољитка људских права", рекао је Савић.

Адвокатица Олгица Батић рекла је тада да се „данас не обележава само 18 година од убиства, већ и 18 година негације владавине права" у Србији.

Рекла је да се, што се тиче српског правосуђа, случај још налази у предистражном поступку пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду.

Осим што држава ништа није урадила по питању решавања убистава гардиста, истиче Савић, није пронађено ни ко је пре две године на том месту из аутомобила претио породицама.

Петог октобра 2020. године, недалеко од комеморације убијеним гардистима, зауставио се човек у црном аутомобилу, средњих година и током паљења свећа вређао окупљене.

„Претио је, псовао да смо издајници српства, а касније је током конференције за медије наишао други, који нас је такође псовао", рекао је Савић за ББЦ те 2020. године.

Када је реч о убиству, Савић каже да је 2019. поднета жалба Европском суду за људска права зато што није извршена одлука Уставног суда из 2013. године.

Уставни суд је тада донео одлуку да је гардистима повређено право на живот, а породицама право на правично суђење, јер је случај предуго у почетној фази поступка и да се убице морају пронаћи.

Ту је, каже и питање Саше Рељића, бившег официра Војске СЦГ из Русије, који је наводно имао важне информације о случају.

„Рељић је изнео низ тврдњи и очекивао сам да ће надлежни утврдити да ли су истините. Ако је лагао, онда морају њега да гоне кривично. Али то је завет ћутања који се и код њега наставља", наводи он.

А породице гардиста за то време некако покушавају да преживе.

„Они су на ивици издржљивости", каже Савић.

„Снага их попушта, здравље… Јанко Јаковљевић се још држи, иако је и он био на лечењу. Петар Миловановић је на дијализи…

„Јанко је сада поново тражио да нови премијер обнови рад на утврђивању чињеница о томе шта се десило гардистима, али очигледно је да тужилаштво овде нема намеру да било шта уради без политичког притиска".

Шта се десило?

Јаковљевић и Миловановић су 5. октобра били на стражи у близини подземног склоништа Караш на Топчидеру.

Њихова тела су пронађена у девет сати ујутру, а обојица су имали по неколико рана од ватреног оружја.

Миловановић је задобио две прострелне и једну устрелну рану, а Јаковљевић две прострелне и једну устрелну рану.

Зрно пронађено у Миловановићевом телу испаљено је из „апсолутног прислона", што би значило да је прислонио цев сопствене пушке на себе.

Тог јутра је у патроли био и војник Папић.

Када је Миловановић кренуо у обилазак објекта питао је ко ће да иде са њим.

Према извештају независне комисије, Папић се први јавио, али је Јаковљевић рекао да ће ићи он, тако да је Папић остао на улазу.

Војници су потом чули пуцњаву, а први су до гардиста дошли старији водник Мирко Ковачевић и водник Иван Павловић.

На конференцији за новинаре у Београду децембра 2016. године, Ненад Шипка из Центра за форензичка испитивања рекао је да „верзија о испаљивању кратког рафала у тело Драгана Јаковљевића технички није изводљива" и да стога „искључује могућност његовог самоубиства".

„С тим у вези, целокупна званична верзија по нама нема аргументацију", рекао је Шипка на конференцији за новинаре у Медија центру на којој је приказана 3Д форензичка реконструкција догађаја из касарне у Топчидеру.

Мотиви

Случај Топчидер годинама је због различитих закључака истрага, мистериозног бункера и тајности, изазивао велику пажњу у Србији.

Због тога постоји велики број теорија због чега су гардисти убијени, а најчешће се могло чути да су тамо открили хашке бегунце, а помињало се и име Ратка Младића, некадашњег генерала Војске Републике Српске, касније осуђеног за ратне злочине пред Механизмом за међународне кривичне судове у Хагу.

На питање да ли је информација да се Младић крио на Топчидеру, Флоранс Артман, некадашња портпаролка хашке тужитељке Карле дел Понте, одговорила је да „није искључено да се Младић скривао баш у том делу Београда."

Сумње у то појачала је изјава Петра Миловановића, оца убијеног војника Дражена, који је рекао да је његов син убијен јер је видео неку велику тајну.

„Зато су морали да погину и да ту тајну понесу у гроб. Све остало што су нам причали само је бацање прашине у очи. Теже ми је што су ми сина прогласили убицом и самоубицом него што сам га изгубио", рекао је он.

Међутим, бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је да се ниједан хашки оптуженик није налазио у касарни на Топчидеру у тренутку убиства.

Како каже, то је рекао породицама гардиста, као и њиховим адвокатима, указујући им „да на тај сценарио не треба да троше енергију".

Истраге

Прву истрагу је извршила војна комисија, на челу са Вуком Туфегџићем, истражним судијом Војног суда у Београду.

Три дана после смрти војника утврђено је да су војници погинули „као последица рањавања од оружја које су дужили" и да нема учешћа трећег лица.

Утврђено је да су оба војника пуцала - из једне пушке је испаљено 14, а из друге шест метака - а да је зрно пронађено у телу Миловановића испаљено из апсолутног прислона.

Истражни органи су на крају закључили да је Јаковљевић убио Миловановића, а затим извршио самоубиство.

Другу истрагу водила је независна комисија, формирана на иницијативу Високог савета одбране СЦГ, на чијем челу је био адвокат Божидар Прелевић.

Њихов закључак је био да је Јаковљевић није извршио самоубиство, већ да је убијен, као и да је обојицу убила трећа особа.

„Све чињенице, укључујући податке са увиђаја - наведени положај у којем је пушка серијског броја 730870 нађена у односу на тело Јаковљевић Драгана, са регулатором на јединачној паљби - изјаве сведока, извршена пробна испаљивања, а посебно судско-медицинске карактеристике указују на то да Јаковљевић Драган није сам себи нанео констатоване повреде", наводи се у извештају.

Како су навели, није логично „да неко извршава самоубиство, а да не приближи уста цеви телу, већ да се налази у потпуно неприродном положају".

„То искључује самоубиство, то смо доказали експериментима и на пробном испаљивању", истиче се.

Вештачења

Због супротстављених налаза војне и независне комисије, 28. децембра 2005. издата је наредба за вештачење треће стране.

Сви налази су годину дана касније уступљени америчком ФБИ-ју.

Из ФБИ-ја су на основу балистичког вештачења 2008. утврдили да гардисти нису извршили самоубиство, већ да их је убила трећа особа.

Исте године извршено је и судско-медицинско вештачење Љубише Драговића, стручњака неуропатологије и форензичке патологије.

И у тим налазима се наводи да је гардисте убила трећа особа, као и да „нема говора о теоријама које укључују самоповређивање или самоубиство".

Нова комисија

Случај тако годинама тапка у месту, без нових доказа.

После доласка на власт Српске напредне странке, када је на месту премијера био Александар Вучић, Влада је 2016. донела одлуку о оснивању Комисије за испитивање околности погибије гардиста.

Међутим, та комисија је остала само мртво слово на папиру.

„Очекивали смо више од Вучића, али тако стоје ствари", изјавио је за Нову Јанко Јаковљевић, отац убијеног Драгана.

У оквиру истраге 2016. је саслушан Вук Јеремић, сада председника Народне странке, а тада саветника председника Бориса Тадића.

Јеремић је тада, наводи се, био први који је Тадића обавестио о убиству гардиста.

Адвокат Божо Прелевић је тада негирао да је Јеремић први сазнао за убиство војника.

Јеремић је после саслушања новинарима рекао да је „реч о застрашивању", због најава да ће се поново политички ангажовати у Србији.

Крајем 2018. саслушан је и Тадић, који је на Твитеру објавио да се „радо одазвао позиву Службе МУП-а за борбу против организованог криминала (СБПОК) јер је као председник иницирао независну истрагу о смрти гардиста".

„Нажалост, нисам могао да допринесем истрази новим сазнањима, али сам предложио да се отвори истрага о повезаности режима са организованим криминалом и нарко мафијом", написао је Тадић.

Тада су поменута два имена - Саше Рељића и Вукашина Мараша, тада заменика министра одбране СЦГ - о којима се доста писало у медијима.

За Мараша, који је у међувремену преминуо, црногорски медији су писали да је заташкао истрагу о убиству гардиста.

„Последњу информацију коју имам је да је Саша Рељић дао изјаву у Тужилаштву, али ништа се не ради", изјавио је Јанко Јаковљевић за Нову.

„Веома мали број људи зна шта је он у исказу рекао и да је споменуо починиоца".

Шта даље?

Време пролази, а породице и даље чекају правду.

Петар Миловановић, отац убијеног Дражена, каже да је све стало у целом случају.

„Појма немам шта се ради", изјавио је он за Нову.

„Пролази 16 година, а нико ништа не ради на целом случају. Оптужница није подигнута и све стоји у месту, као и за тог из Русије. Спомињало се, па се све ућута".

Како каже, он одавно више нема никакве информације.

„Већ две године не могу да дигнем главу од проблема, идем по болницама, на дијализи сам.

„Ни ове године нећу моћи да одем на помен…"

*Овај текст је ажуриран 5. октобра 2022. године

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]