Америка и смртна казна: Лиза Монтгомери - да ли животне околности могу да створе убицу

Свега седам дана пред одлазак председника Трампа са дужности, његова администрација погубила је прву федералну затвореницу у последњих скоро 70 година.

После два одлагања, Лиза Монтгомери је 13. јануара добила смртоносну инјекцију у затвору у савезној држави Индијани.

Само 48 сати раније судија Џејмс Хенлон је на кратко одложио извршење казне, уваживши жалбу њених адвоката да се прво одржи вештачење о њеном психичком стању.

Они су тврдили да је Лиза Монтгомери ментално оболела жртва злостављања која заслужује милост.

Породица и пријатељи њене жртве тврдили су другачије.

За Дијану Метингли, постоји један тренутак у њеном детињству који у њој изазива истовремено огромно осећање захвалности и кривице.

Она тај тренутак сматра заслужним за њен „релативно нормалан живот" - кућу на осам мирних јутара земље, брижан однос са децом, скоро две деценије запослења у служби савезне државе Кентаки.

Истовремено, она га криви за судбину млађе полусестре Лизе Монтгомери.

Монтгомери је погубљена у уторак због убиства 23-годишње жене која је била у осмом месецу трудноће.

У децембру 2004. године, Монтгомери, која је у то време имала 36 година, прво је давила Боби Џо Стинет а потом јој је исекла бебу из утробе и отела је.

Стинет је касније искрварила на смрт.

Метингли и Монтгомери су живеле заједно до осме године Метингли а четврте њене полусестре.

Било је то једно ужасно домаћинство, каже она, где су физичко, психолошко и сексуално злостављање које су спроводили Џуди Шонеси, Монтгомерина мајка, и њени партнери били рутинска ствар.

Биолошки отац девојака отишао је од куће, а после неког времена, Метингли је пребачена у дом за незбринуту децу.

Монтгомери је остала са мајком.

Проћи ће 34 године пре него што ће се две полусестре поново срести.

А то ће бити на два краја суднице, у којој су тужиоци америчке владе покушавали да убеде пороту да осуди Монтгомери на смрт.

„Једна сестра је извучена и стављена у брижан дом и негована и имала је времена да се залечи", каже Метингли.

„Друга сестра је остала у тој ситуацији, а она се само погоршавала и погоршавала. И онда, на крају, била је потпуно сломљена."

Монтгомери је једна од десет затвореника које је Трампова администрација усмртила за мање од годину дана.

Крајем децембра, њен правни тим поднео је петицију Трампу у којој се тврди да је после читавог живота злостављања - које су они окарактерисали као мучење - она сувише ментално оболела да би била погубљена и да заслужује милост.

Међутим, у градићу Скидмор, у Мисурију, где је злочин почињен, постоји врло мало разумевања за тај аргумент.

Многи тамо верују да су последњи тренуци у животу Боби Џо Стинет били толико језиви да је смртна казна сасвим примерена.

Користећи лажно име Дарлин Фишер (користила је и мејл налог под тим именом), Лиза Монтгомери је упознала Џо Стинет онлајн, јер су обе волеле псе.

Као „Дарлин", Монтгомери је рекла Стинет да је и она трудна и њих две су размењивале анегдоте из трудноће.

У децембру 2004. године, Монтгомери се одвезла 281,5 километара из дома у Канзасу до Скидмора, где је уговорила гледање штенаца у поседу Стинетове.

Чим је Стинет отворила врата, Монтгомери је савладала трудницу, давила је парчетом конопца и потом исекла бебу из њене утробе.

Истражитељи су брзо схватили да „Дарлин Фишер" не постоји и пронашли Монтгомери наредног дана уз помоћ њених мејлова и компјутерске ИП адресе.

Затекли су је како љуљушка новорођену девојчицу за коју је тврдила да ју је сама родила претходног дана.

Њена прича брзо је постала неодржива и она је признала убиство.

Од 2008. године, Монтгомери је боравила у федералном затвору у Тексасу за затворенице са специјалним медицинским и психолошким потребама, где јој се указује психијатријска помоћ.

Откако је добила термин погубљења, стављена је под надзор за спречавање самоубиства у изолованој ћелији.

То је једини федерални затвор са активном комором за извршење смртне казне.

Монтгомерини адвокати тврде да због комбинације вишегодишњег језивог злостављања и низа психолошких проблема, она није смела да добије смртну казну.

Они сматрају да је у време извршења злочина Монтгомери била психотична и да је потпуно изгубила везу са стварношћу.

Њима су се хорски придружили гласови подршке из правне области, укључујући 41 бившег и садашњег тужиоца, као и групе за заштиту људских права као што је Интер-америчка комисија за људска права.

Међутим, далеко до тога да су позиви да Трамп буде милосрдан једногласни.

Према истраживању Галупа, иако је подршка смртној казни у Америци на најнижим гранама у последњих више од 50 година, око 55 одсто Американаца и даље верује да је то одговарајућа казна за убиство.

А та подршка није нигде опипљивија него у Скидмору.

„Боби заслужује да буде овде данас. Бобина породица је заслужује", каже Меган Мороу, средњошколска другарица Стинет. „А Лиса заслужује да за то плати."

Правни тим Лисе Монтгомери обавио је око 450 разговара са члановима породице, пријатељима, социјалним радницима и лекарима.

Саставили су таписерију од породичне дисфункције, злостављања, немара, професионалног запостављања, злоупотребе наркотичних средстава и нелечених менталних болести.

„Читава прича је трагична", каже Кели Хенри, једна од федералних адвокаткиња Монтгомери.

„Али једна од ствари коју председник може да уради је да каже - женама које су биле жртве трафикинга и које су биле сексуално злостављане - 'Ваше злостављање је важно'."

За Монтгомери, тврде њени адвокати, све је почело још пре него што је рођена.

Према разговору са њеним оцем, Монтгомерина мајка Џуди Шонеси пила је алкохол неумерено током читаве трудноће, а њихова ћерка је рођена са фетусним алкохолним синдромом.

Више медицинских стручњака дало је изјаву да се слаже са том дијагнозом.

Кад су Метингли и Монтгомери биле мале, Шонеси их је брутално тукла и сурово их кажњавала - лепила траке преко уста Монтгомери, или избацивала голу Метингли на снег.

Пошто је њихов биолошки отац напустио дом, Метингли каже да су остале насамо са Шонесиним партнерима, од којих је најмање један покушао да силује Метингли.

„Џуди је била манипулативна и - мрзим да користим ту реч, али - зла, она је уживала да мучи људе око себе", каже Метингли.

„Извлачила је задовољство из тога".

Пошто је социјална служба одвојила Метингли из дома, Монтгомери је постала жртва новог мужа њене мајке.

Према изјавама његове друге деце, тај човек био је насилни алкохоличар који је почео сексуално да злоставља Монтгомери док је била у пред-тинејџерском периоду.

Као тинејџерка, Монтгомери се поверила свом рођаку, рекавши му да су је мушкарци везивали, тукли и чак уринирали по њој након свега.

Али рођак, заменик шерифа, признао је актуелном Монтгомерином правном тиму да ништа није предузео.

Штавише, одвезао ју је право кући и оставио у рукама њених злостављача.

Адвокаткиња Кели Хенри каже да је једна од ствари које је највише узнемирују та да је одраслима на позицији моћи било речено шта се дешава, али да они нису ништа предузели.

Кад је Шонеси на крају побегла од другог мужа, она и Монтгомери су сведочиле у бракоразводној парници о тим сексуалним нападима.

Судија задужен за случај је прекорио Шонеси зато што није пријавила злостављање - али га после тога ни сам није пријавио.

„Било је толико прилика кад су људи могли да интервенишу и спрече ово", каже Хенри.

Монтгомерин рођак је рекао њеном правном тиму да га читав живот „изједа кривица зато што ништа није рекао о томе шта се дешава Лиси".

Кад је имала 18 година, Монтгомери се удала за полубрата.

Њих двоје су добили четворо деце за пет година, али веза није била бекство од насиља ком се Монтгомери вероватно надала.

У једном тренутку, један од Монтгомерине браће пронашао је кућни видео на ком се види како је Монтгомерин муж силује и туче.

„Било је насилно и као сцена из неког хорор филма", рекао је он у изјави.

„Позлило ми је кад сам то видео. Нисам знао шта да радим или како да разговарам са сестром о томе."

Пријатељи и породица почели су да примећују склоност Монтгомери да се „пребаци у властити свет".

Њена деца била су узнемирена тиме. Хенри каже да је то био рани знак њених менталних болести, међу којима су биполарни поремећај, сложени пост-трауматски стресни поремећај, дисоцијативни поремећај и трауматска повреда мозга.

Монтгомери се на крају развела од првог мужа и удала за Кевина Монтгомерија.

Негде у то време, почела је изнова и изнова да тврди да је поново трудна, иако се подвргла стерилизацији након рођења четврте бебе.

Једна теорија њених адвоката у вези са ланцем догађаја који су довели до убиства је да је Монтгомери страховала да ће њен бивши муж разоткрити њене лажи о трудноћи и искористити их против ње док се борио за старатељство над њиховом децом.

„У том тренутку је било превише притиска на њу", каже Хенри.

Она описује Монтгомериног бившег мужа као свирепог и склоног злостављању.

„Она се тад потпуно одвојила од стварности."

Хенри каже да је Монтгомерина првобитна одбрана након што је ухапшена и оптужена за убиство била жалосно неодговарајућа и изнела је врло мало детаља о њеном злостављању, трауми и менталним болестима.

Њени адвокати у то време такође су изнели алтерантивну теорију о злочину, да је Монтгомерин брат заправо био тај који је починио убиство, иако је он за то време имао алиби.

Од тога се на крају одустало у корист одбране лудилом, али Хенри сматра да је штета Монтгомерином кредибилитету већ била начињена.

После пет сати већања, порота је прогласила Монтогмери кривом. Наредног дана она је осуђена на смрт.

Фармерско месташце Скидмор налази се на најдаљем северозападном углу Мисурија.

Са око 250 становника, сви су познавали Боби Џо Стинет и њену породицу.

Пријатељи је се сећају као добре ученице која је волела коње и псе.

Волела је да иде до реке Нодавеј да се окупа у њој и да игра игрице на Нинтенду на пиџама журкама.

Била је тиха и добродушна, кажу они.

У време њеног убиства, била је свеже удата и трудна са првим дететом.

Убиство од пре 16 година никад није далеко од мисли становника овог градића.

Као прво, спољни свет им не да да га забораве. Оно је тема две књиге, више телевизијских документарних серија и безброј епизода подкаста.

Иако постоји једна свежија расправа о праведности Монтгомерине пресуде у судницама и колумнама новина као што су Њујорк тајмс, слична расправа се овде не води.

„Мислим да се у многим колумнама, на друштвеним мрежама, Боби Џо и њена ћерка, и њена мајка и њен муж, и други пријатељи и чланови породице, напросто заборављају", каже њена школска другарица Тифани Киркленд.

„Она је одувек желела да буде мама", каже Џена Баумли, још једна школска другарица.

„Она је била прва која је имала пристојан брак, знате."

Због њене веселе спољашњости, неки мештани су одмах одбацили прве извештаје о њеном убиству.

Али оно што се десило у скромној дашчаној кући у којој је Стинет живела са мужем и даље прогања неке од оних који су учествовали у истрази.

Окружни шериф Ренди Стронг каже да је сцена коју су он и његове четири колеге затекли тај дан била толико крвава да су сви доживели трауму.

Још је љући због тога што је Стинетина мајка пронашла тело.

„Људи који бране Монтгомери, волео бих да могу да их вратим кроз време и ставим их у ту просторију", каже он.

„И да им кажем: 'Погледајте само то тело, стојте ту и послушајте позив полицији Стинетине мајке - то су ствари од којих имате ноћне море."

Многи становници Скидмора наводе детаље злочина и количину планирања које је уложено у његово извршење као доказ да је Монтгомери била прорачунати убица.

Она је константно обмањивала Стинет преко интернета под лажним именом.

Купила је све потрепштине, укључујући прибор за кућни порођај, и на интернету пронашла како се врши царски рез.

Шериф Стронг инсистира на томе да је злочин минуциозно планиран и да је жена коју је ухапсио упорно лагала све док није била сатерана у ћошак.

Докторка Кетрин Портфилд, клиничка психолошкиња која је проценила личност Монтгомери и провела са њом око 18 сати, каже да психоза не изгледа увек онако као што људи очекују.

„Кад сте психотични, то не значи да нисте интелигентни, нити да нисте способни да планирате", каже она.

„Виђали смо злочине годинама и годинама у овој земљи у којима људи спроводе стравично насиље проистекло из психотичног сета веровања или мисаоних процеса".

Лиса Монтгомери у том смислу није другачија.

„Она је спровела све то под утицајем веома помраченог ума."

Беба је враћена пошто је одузета Монтгомери.

Мајка Боби Џо и њен муж нису се оглашавали у јавности.

Али Стронг каже да је ово прва година да се чуо директно са Стинетиним мужем.

Он се захвалио шерифу што му је вратио ћерку и омогућио да буде родитељ који његова жена није могла да буде.

„Расплакао сам се", каже Стронг.

„Читава тамошња заједница је истраумирана свим тим."

Школска пријатељица Баумли каже да је прочитала описе Монтгомериног злостављања, али њу то углавном само љути.

Она каже да није да сви други људи из Скидмора живе идиличним животима лишеним злостављања, сиромаштва и других деструктивних трагедија.

„Мука ми је кад чујем о Лиси Монтгомери и кроз шта је све прошла, а никад није важно кроз шта је моја пријатељица прошла", додаје она.

Лиса Монтгомери је трећи федерални затвореник после новембарских избора који је усмрћен после Алфреда Буржоа и Брендона Бернарда.

Неколико истакнутих личности апеловало је на помиловање у Брендановом случају, али Трамп није услишио те позиве.

Изабрани председник Џо Бајден већ је обећао да ће окончати праксу извршавања смртних казни, мада није рекао када.

Све до јула 2020. године, није било извршавања федералних смртних казни читавих 17 година, а на државном нивоу, број пресуда и погубљења и даље је у историјском опадању.

Извршено је 18 смртних казни 2020, што је најнижа цифра у последњих 30 година.

Још скорије, савезне државе које су извршавале смртне казне, као што су Тексас и Тенеси, обуставиле су и одложиле погубљења због пандемије.

Међутим, извршења смртне казне које је наредио председник Трамп се и даље настављају.

Уколико сва буду извршена, федерална влада ће погубити више људи у последњих шест месеци него било која друга администрација.

Метингли каже да се стално присећа тренутка кад се њен живот као осмогодишњакиње изменио, осећајући се кривом што кад су социјални радници дошли по њу није испричала шта се дешава у кући.

„Да јесам, да ли би одвели и Лису из куће?", каже она.

„Толико ју је људи изневерило током читавог њеног живота. Ја само тражим да је било ко - једном у животу - не изневери."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]