Џек Трбосек и мистерија која траје: Ко је био један од најбруталнијих убица у модерној историји

31. август 1888. Три сата и 40 минута после поноћи. Мрачна улица у лондонској четврти Вајтчепл.

На плочнику лежи непомично тело проститутке Мери Ен Николс.

Пролазник је затиче у локви крви, види да јој је врат пререзан од уха до уха и одмах пријављује полицији.

И данас се сматра да је Николс била прва жртва убице који ће касније добити надимак Џек Трбосек.

Од наредног дана, новинске ступце пуне текстови о „стравичном догађају" који потреса викторијанску Енглеску, а полиција започиње у опсежну истрагу.

Не баш успешно.

„Чињеница да су се ова убиства десила пре више од 100 година и недостатак материјалних доказа значи да идентитет убице вероватно никад нећемо открити са сигурношћу", каже у писаном одговору за ББЦ на српском Ким Росмо, криминолог и професор на државном Универзитету у Тексасу.

Трбосек тура и сувенир

Фасцинација овим злочинцем и његова комерцијализација иду дотле да у Лондону постоје „Трбосек туре", продавница сувенира, а аматере или стручњаке који се баве овим убицом називају „Трбосеколозима".

Полицијске технике откривају чињенице о Џеку Трбосеку:

Баш то је писца и преводиоца Горана Скробоњу, када је у Лондону купио гомилу књига посвећених Трбосеку, продавачица упитала: „Да ли сте Трбосеколог (Ripperologist)?", на шта се он само насмејао.

Скробоња донекле то и јесте, јер је превео књигу Аутобиографија Џека Трбосека Џејмса Карнака, а сада пише роман о овом убици, смештен у Лондон на крају 19. века.

„Мислим да више није ни битно ко је прави убица", закључује Скробоња.

Трбосек је убијао је жртве у кратком периоду од августа до новембра 1888.

Чинило се да се изненада појавио и нагло престао, али је то само додало нову боју скици спретног убице који је извео савршен злочин.

Онај који деценијама застрашује и фасцинира, а научнике, писце и криминологе изнова тера да „реше интелектуалну слагалицу".

„Џек Трбосек је остао синоним за бруталност. Не зна се шта је страшније да је насумично убијао или да је циљано бирао жртве", каже писац детективских романа Ото Олтвањи.

Најдужа истрага у историји

Већ 132 године није са потпуном сигурношћу утврђен идентитет убице.

Не зна се ни тачан број жртава, неки сматрају да их је било пет или шест, а помиње се и осам.

Зна се да су све жртве убијене у истом, сиромашном делу Лондона, да су биле проститутке, али да их није сексуално злостављао.

Секао им је не само вратове, већ и руке, ноге и утробу. Распорио би их хируршки прецизно, углавном на улици или у мрачним пролазима, а без привлачења пажње пролазника.

Није било знакова ни сношаја, а ни да је Трбосек мастурбирао над жртвама, наводи се у архивама.

Међутим, оно што га повезује са сексуалним деликтима јесте да је од жртава понекад узимао органе из утробе као „трофеј".

Како је успео да остане неоткривен?

Већина оригиналних доказа који су у то време прикупљена је изгубљена, а већина „чињеница" су само мишљења или идеје оних који су се бавили ових случајем протеклих деценија.

Зато је готово све у домену нагађања.

„Очито је био и интелигентан када није оставио трагове који би водили ка њему", оцењује професор Александар Југовић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду.

„Убица је испољио снажну садистичку сексуално усмерену бруталност са вероватним патолошким мисионарским усмерењем да „очисти" свет који је осећао као стран - жене које пружају сексуалне услуге.

„Није немогуће и да је овде било и више убица, али легенда о једном има своје криминалистичко оправдање: сличан начин убистава и исте групе жртава" , напомиње Југовић.

Ко је све био осумњичен?

Постоји много спекулација о идентитету Џека Трбосека.

Говорило се да је доктор или касапин, на основу оружја којим је убијао и секао жртве, али и због познавања људске анатомије.

Из тела четврте жртве Кетрин Едоуз извађени су материца и бубрег, који је и однет. Успевао је то да уради, а да не повреди ниједан други орган.

На листи осумњичених нашли су се и уметници и мистици, али није било доказа за хапшење.

„Kао што видите већина осумњичених припада вишим друштвеним слојевима, а могуће је да убица потиче и из маргиналних група и средине где су се злочини и десили.

„У сваком случају убица није званично откривен било зато што је био добро сакривен социјалним статусом или што је био за тадашњу полицију неко неочекиван", каже Југовић.

Убиства Џека Трбосека у Вајтчепелу 1888. године

Марта Табрам избодена је на смрт 6. августва 1888, а неки историчари је сматрају првом жртвом

Извор: ББЦ Хистори

У време пре настанка форензичке науке, па чак и пре коришћења отиска прста као идентификације, једини начин да се докаже да је неко починио убиство било је хватање на делу или признање осумњиченог.

Појединци који су се доводили у везу са убиствима били су унук краљице Викторије, принц Алберт Виктор, познат и као Војвода од Кларенса, мада за то није било упоришта у доказима.

Иако је пре неколико година објављено да је ДНК анализом шала који је пронађен на једном од места злочина утврђено да је убица фризер и пољски имигрант Арон Кусмински, и даље многи сумњају у то.

Криминолог Ким Росмо је у одговору поводом објављивања те ДНК анализе написао да је то „спектакуларни форензички промашај", пре него велико откриће, и да се слична врста вештачења може наћи у бројним пресудама погрешно осуђених.

„Постоје стотине осумњичених, али ништа даље од претпоставки. Случај остаје нерешен а идентитет Џека Трбосека и даље је мистерија", каже Росмо.

Он је и даље је интересантан, иако је далеко од најмасовнијег серијског убице, а није био ни први.

Ткање мистерије

Новине су одиграле значајну улогу у ткању мита о Трбосеку и то се завршило у романтизованим причама о детективима, а почело је од хладнокрвног убице.

Јединственост овог злочинца зато и даље побуђује машту и аматера и професионалаца, сматра писац Ото Олтвањи.

„Таква бруталност и сви детаљи који окружују крај 19. века и причу о Џеку Трбосеку су толико језиви да делује невероватно да је он историјски лик, а не фиктивни јунак попут Шерлока Холмса", напомиње Олтвањи.

Олтвањи каже да и он има свог „фаворита" за убицу, захваљујући књигама Коначно решењеСтивена Најта и графичкој новели Из паклаАлана Мура, чији је назив алузија на једно од писама које је наводно послао Трбосек медијима, у којем на крају пише „из пакла".

„Навијам за Вилијама Гала, доктора хирурга краљевске породице као починиоца. Он је имао знања из анатомије, а пред крај живота је имао и халуцинације, због чега је отишао у пензију", додаје Олтвањи.

„Интуитивним детективским радом" - где се аутор држао чињеницама, а рупе попуњавао „здравим разумом" - Најт је дошао на ту идеју, а Олтвањи је прихватио, иако су многе тврдње у последње време оповргнуте.

„Он је имао мотив, радио је за краљевску породицу, а у то време један од принчева био је у вези са једном од тих девојака, што није смело да се сазна. Постоје наводно писма која то доказују", каже Олтвањи.

У романима су убиства Џека Трбосека доведена и у везу са масонким симболима, што свему даје додатни заплет.

„Још један од доказа који иду томе у прилог је и да је убица био неухватљив, а само неко са јаким везама би могао да после другог убиства - када је био најпознатији човек у Британији - почини још три таква злочина", наводи Олтвањи.

„Постоје сад тезе да је једну жену убио циљано, а да су друге служиле да сакрију први злочин, а постоји и теза да су све оне учествовале у уцењивању краљевске породице", објашњава.

Медији и Џек Трбосек

Колика мистерија обавија цео овај случај показује и чињеница да ми и данас „само претпостављамо да се убица тих пет несретних жена звао Џек Трбосек", каже Југовић.

„То име се појавило у једном писму упућеном уреднику лондонских новина. Оно што је овде занимљиво, то је да су полиција и новинске куће биле опхрване писмима разних анонимуса који су се представљали као убица.

„То говори колико је у то доба злочин био за јавност интригантан", наводи Југовић.

„Џек Трбосек није користио новине, стручњаци верују да су писма која су стизaла медијима, наводно од њега, у ствари писали преваранти.

„Највероватније је да је његова дуговечна слава производ историјских случајности. Злочини су се дешавали у време када настаје жута штампа - јефтине новине пуне сензационализма и ужаса.

„Из тих разлога Џек Трбосек добија значајну медијску покривеност", каже криминолог Росмо.

Олтвањи сматра да Џек Трбосек није само најавио таблоидизацију која ће уследити, већ да је он и „крволочна најава свега осталог што ће се дешавати у 20. веку".

Писац Горан Скробоња каже да Трбосекова популарност лежи у томе што је с годинама постао „архетип друштвеног зла које чучи у сваком од нас и никад се не зна кога може испољити".

„Томе доприноси дефинитивно и то што је та загонетна личност читаву лондонску полицију три месеца вукла за нос, а што су убиства нагло почела и нагло престала, а нико не зна зашто и како.

„Он је на неки начин родоначелник савремених серијских убица. У сваком од њих, па чак и Ханибалу Лектору, има неки детаљ Џека Трбосека", наводи овај писац.

Југовић подсећа да су прва хапшења након убистава ишла ка „чудним типовима" и појединцима из маргинализованих заједница.

„То је био начин да се смири јавност и страх код људи. То је једна константа која је и данас актуелна јер сумњу и репресију први осете маргинални", каже.

На другој страни, баш као у филмовима био је „интелигентни зли предатор који прави своју шему и логику злочина", који је до данас иснпирација за филм, напомиње Југовић.

Када се сматра да је злочинац серијски убица?

То су убиства три или више особа у дужем временском периоду - најмање месец дана, објашњава Југовић.

„Мотиви су обично психичко задовољство, сексуални порив, бес, лична освета, користољубље, скретање пажње јавности и медија; Убиства најчешће повезује сличан начин извршења; жртве имају неке заједничке карактеристике по полу, старости, занимању, раси, и тако даље.

„Серијска убиства врло често прати висок ниво бруталности према жртвама", наводи Југовић.

Четири врсте серијских убица

У научној литератури се говори о више различитих типова серијских убица, који се класификују према мотивима злочина и начину извршења убистава.

Југовић у писаном одговору цитира ову поделу:

Шта је заједничко серијским убицама?

Истраживања показују да серијске убице претежно припадају маргинализованим слојевима друштва, наводи Југовић.

„Незапослени су или раде слабије плаћене послове, већином су мушкарци, потичу из високо дезорганизованих породица где су били присутни алкохолизам и криминално-психијатријска прошлост родитеља, имају историју злостављања у детињству...

„Неки од њих показивали су од раног доба воајеристичке, фетишистичке и садомазохистичке заинтересованости и могу исказивати и аутоагресивне облике понашања попут самоповређивања или покушаја самоубиства", наводи он.

Женски тип серијских убица, каже, има нешто другачију мотивацију, обично је то користољубље или екстремна мржња према конкретним особама из блиског социјалног окружења.

По ономе што се до сада зна, Џек Трбосек би био комбинација „убице мисионара" и „убице хедонисте", процењује Југовић.

„Убиства Џека Трбосека нису прва серијска убиства у историји, она су прва по карактеристикама модерног криминолошког и криминалистичког феномена који ће се јавити у 20. веку.

„То су бруталност, сексуални контекст, мржња према једној социјалној групи, огромна медијска пажња, медијска експлоатација, морална паника, неоткривање убице и политичко-идеолошки оквир неких од тумачења злочина", објашњава Југовић.

Зашто су проститутке и данас често жртве?

Професор Девон Бруер, интердисциплинарни научни истраживач, није се бавио ликом и делом Џека Трбосека, али је истраживао разлоге због којих су проститутке често на мети злочинаца.

„Један од значајнијих фактора је што оне својевољно одлазе са странцима на приватна места или у аутомобиле клијената. Мушки клијенти су по правилу већи и снажнији од њих.

„Даље, многе од њих имају проблем са злоупотребом психоактивних супстанци , што им смањује способност и да уоче опасног клијента и спутава их у интеракцији са њима. Сви ови фактори били су присутни и у ранијим вековима", каже Бруер у писаном одговору за ББЦ.

„Наравно, ризик долази и отуда да поједини клијенти имају насилне тенденције или мотивације", додаје истраживач.

Џек Трбосек и популарна култура - нераскидива веза

„То је једно од првих серијских убистава у Европи које је митологизовано зато што је било изразито брутално, почињено је из мржње, усмерено ка једној социјалној групи - жене средњих година из нижих слојева које су бавиле проституциојом", оцењује Југовић, професор социјалне патологије.

Овај и даље нерешен случај већ деценијама представља инспирацију за многе романе, филмове и серије.

Популарна култура 20. века се у великој мери развијала на митологизацији злочина и криминала.

Они служе, сматра Југовић, као одличан застор објашњења вечне борбе добра и зла, правде и неправде, сила мрака и села светла у друштву, што потврђују филмови о мафији или о серијским и масовним убицама.

„Људи воле вечне теме односа живота и смрти, мистике злочина, табуа, сексуалности и смрти, а злочин Џека Трбосека све то има", наводи Југовић.

Олтвањи напомиње да слава Трбосека није на врхунцу данас, када би се могло очекивати због глобалне популарности жанра true crime - серија и филмова које се баве истинитим злочинима, већ да она подједнако траје све време.

„Оно што га још одваја од осталих је та вештина руковања ножем. Није једноставно тако исећи људско тело и транжирати га као месо, а његови резови су врло прецизни.

„То чак ни касапин не би могао", додаје Олтвањи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]