Србија, криминал и заштита података: Шта је Скај апликација, како се користи и ко је употребљава

Тајни канали комуникације, максимална дискреција, шифроване поруке и страх да неко не дође у посед информација - ове бриге су до недавно биле резервисане за јунаке крими трилера и славне личности.

За проблеме створене услед технолошког напретка пронађено је решење - настале су апликације које омогућавају енкрипцију у онлајн комуницирању и штите кориснике од непожељног цурења информација.

Једна од најпознатијих била је је Скај АЦЦ (Skyecc), а у Србији је у центар пажње дошла после хапшења групе окупљене око Вељка Беливука и Марка Миљковића.

Дешифровањем порука које су слали преко ове апликације, безбедносне службе дошле се до доказа коришћених за подизање оптужнице против њихове групе..

Убрзо су водећи српски политичари, бивши партнери на власти и њихови противници, почели међусобно да се оптужују, без јасних детаља, за коришћење ове апликације.

Ипак, апликације за заштиту приватности не користе само они који живе и раде са оне стране закона, сматра Иван Јелић, директор за производе и развој сајта Б92 и аутор подкаста Технополис.

„Опасно је што се приватност везује за илегалне активности - не смемо да поистоветимо приватност са криминалом", напомиње он за ББЦ на српском.

Не постоји ниједан пропис у Србији који забрањује апликације за заштиту комуникације, укључујући и оне које користе енкрипцију, каже за ББЦ на српском Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка невладине организације Партнери Србија.

„Ако бисмо полазили од тога да сваки корисник крије нешто криминогено и друштвено опасно, онда приватност не би ни постојала", упозорава она.

Скај ЕЦЦ апликација користи технику енкрипције са краја на крај (end to end) која омогућава само пошиљаоцу и примаоцу поруке да прочитају садржај, наводи се на специјализованом сајту Вајрд (Wired).

Скај се разликује од других апликација сличне намене због тога што корисници осим софтвера, добијају и уређај који је безбедан за коришћење - Ајфон, Блекбери и Гугл Пиксел телефони.

Александар Вулин, министар унутрашњих послова Србије у марту је рекао да се залаже да поседовање Скај телефона буде означено као кривично дело.

Како функционише Скај?

Свако ко жели да има ову апликацију на паметном телефону може купити лиценцу на три, шест месеци или годину дана и то ће га коштати између 600 и 2200 евра, наводи се на сајту Скај ЕЦЦ.

Уколико корисник жели да уз апликацију добије и телефон, проверен и форматиран у овој компанији, укупан трошак би био између 800 и 3360 евра, у зависности од модела телефона и дужине трајања лиценце.

„Битно је и да је сам уређај безбедан - ако је он компромитован, онда сигурност комуникације између два корисника не значи много", објашњава Јелић.

„Због тога Скај корисницима обезбеђује и скенирани уређај на којем нема софтвера који би могао да га компромитује", додаје.

Комуникацијом путем Скаја само пошиљалац и прималац поруке могу видети садржај преписке - шаље се шифрована порука са једног уређаја и може се дешифровати само на уређају примаоца.

Други корисници апликације могу да виде само криптовану поруку састављену од насумичног скупа бројева и слова, наглашава Иван Јелић.

„Ни провајдер услуге, односно Скај у овом случају, не може да види садржај комуникације два корисника", каже он.

Једна од главних функција Скај апликације су обезбеђени контејнери који омогућавају да се све информације чувају у њој самој, наводи се на сајту ове компаније.

„Контејнери имају функцију да виртуелно претворе ваш компјутер у више малих рачунара који имају само једну апликацију инсталирану - на тај начин се апликације не додирују међусобно", објашњава Јелић.

Ту је и опција самоуништавања порука којом корисници могу сами да одреде после колико времена ће се оне аутоматски обрисати.

Апликација је тако дизајнирана да омогућава корисницима да у посебним околностима искористе лажну шифру или шифру у случају панике - уношењем овог кода апликација ће се аутоматски обрисати из телефона и подаци неће бити доступни.

Шта је енкрипција?

Енкрипција или шифровање је процес у криптографији којим се врши измена података тако да се учине нечитљивим онима које не поседују одређено знање.

На тај начин се добија шифрована информација.

Да би ови подаци постали разумљиви и употребљиви, потребно је да се декодирају - дешифрују.

Декодирање се врши процесом супротним од енкрипције који се назива декрипција.

*Извор: Британика

Врсте енкрипције и друге апликације

Енкрипција са краја на крај је и се најчешће користи у онлајн комуницирању и информације које се чувају на серверу су закључане.

Чак и да их власник апликације преда истражним органима, оне су неразумљиве, наводи се у тексту на сајту Женева бизнис њуз.

Постоји и асиметрична енкрипција или енкрипција јавним кључем и она подразумева закључавање послатих порука делом дигиталног кључа који је јавно доступан и познат, објашњено је на специјализованом сајту Клаудфлер.

Међутим, порука се у овом случају може откључати само приватним делом дигиталног кључа који је познат и доступан једино примаоцу поруке, додаје се.

Поред Скаја, најпознатије апликације за паметне телефоне које су комерцијално доступне, а имају висок степен сигурности су Трима, Сигнал и Телеграм.

Да ли је легално користити апликације за заштиту приватности?

Постоје безбедносни ризици код коришћења ових апликација, каже Ана Тоскић Цветиновић, из невладине организације Партнери Србија која се, између осталог, бави заштитом људских права и приватности података о личности.

Но, не може се претпостављати за шта ће апликације бити употребљаване и забрана коришћења представљала би кршење права на приватност, упозорава Тоскић Цветиновић.

Има начина да се преко Закона о кривичном поступку и Закона о заштити података о личности дође до информација које су важне за обрађивање и спречавање кривичних дела, сматра она.

„То је нешто спорији начин превенције, али се тако не би угрозило право на приватност свих других грађана".

Ко користи Скај и друге апликације за сигурну комуникацију?

Није заблуда да овај начин заштите приватности у великој мери користе они који се баве илегалним активностима.

О томе сведочи и саопштење Еуропола 8. јуна ове године о међународној полицијској акцији у којој је дешифровано 27 милиона енкриптованих порука размењиваних између чланова организованих криминалних група широм света.

Акција је довела до хапшења 800 људи, а заплењено је 38 тона различитих врста дрога, 48 милиона долара у разним валутама и криптовалутама, оружје и луксузни аутомобили, наводи се у саопштењу.

Јавни тужилац Јужног дистрикта Калифорније подигао је оптужницу против компаније Скај Глобал из Канаде, фирме која је развила Скај ЕЦЦ апликацију, због наводног спречавања полиције у намери да раскринка криминалне групе осумњичене за прање новца и шверц наркотика.

Међутим, иако криминалци на овај начин покушавају да изиграју законе, апликације тог типа користе и многи који се баве законитим активностима.

„И новинари и разни истраживачи користе различите облике заштите комуникације - желе да заштите себе и властите изворе од могуће опасности и то је сасвим легитимно", каже Ана Тоскић Цветиновић.

Савет Европске уније је 2020. године усвојио резолуцију у којој се од ИТ компанија тражи да омогуће службама безбедности приступ садржају послатих и примљених порука, наводи Марија Павловић из Београдског центра за безбедносну политику.

Ова резолуција није обавезујућа нити доноси измене закона, али представља смерницу и напоре да се енкрипција у оквиру ЕУ стави под контролу служби безбедности, објашњава она у писаној изјави за ББЦ на српском.

„Ако компаније омогуће приступ енкриптованој комуникацији, то отвара места не само за злоупотребу од стране државе, већ се ствара и могућност да тим порукама приступе и друге стране државе, али и криминалци који могу да профитирају од таквих података", упозорава Павловић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]