Криминал: Тајни живот ловаца на мафијаше у Италији

Мафија је генерацијама саставни део живота на Сицилији, баш као и напори полицајаца да ухапсе њене лидере.

Елитна јединица која их јури зове се Катуранди - од глагола који значи „ухватити" - а један од њених припадника је испричао Максу Парадизу све о мрачном свету у ком ради и како је крио занимање од девојке све док она није препознала његову задњицу на телевизији.

Једини пут кад имате прилику да видите припадника Катуранда је кад буде ухапшен неки мафијаш.

Они су људи „без имена и без лица" - кад изводе операције, носе фантомке да би били сигурни да их нико неће препознати.

„Волимо кад нас зову 'Чопор лавова' јер ми смо то: дивљи, слободни и спремни да нападнемо у било ком тренутку у овој џунгли", каже ИМД.

Има их мање од 20, а постоји очигледан разлог зашто се не истичу.

„Ономад бисте добијали претње смрћу од зликоваца, слали би вам козје главе директно на кућу - није баш било пријатно", каже он.

Деведесетих је добијао и фотографије својих регистарских таблица, обележене црвеним крстом.

Претње су навеле неке од његових колега да напусти Катуранде, али не и ИМД - а током година ризик од атентата се смањивао.

Он и његове колеге полицајци често изграде необично интимне односе са криминалцима које прате.

Некад их прислушкују и прате деценијама пре него што изврше њихово хапшење.

„То вам је као да живите са тим људима. Слушате их како зачињу децу, слушате њихове породичне проблеме, гледате како им деца одрастају и њихове емоције постају ваше емоције", каже ИМД.

Један од прислушкиваних био је лекар из Палерма, који је сада у затвору.

„Био је заиста образован, научили смо читаву италијанску књижевност стално га слушајући.

„Хватали бисмо белешке, набављали књиге које је помињао у бескрајним предавањима која је држао својој деци.

„Као да смо слушали радио емисију и сви смо били фасцинирани његовим манирима, начином размишљања и креативношћу.

„Било је тешко поверовати да је мафијаш."

Недеље након хапшења умеју да буду узнемирујуће.

„Више их не виђате - психолошки је тешко изаћи на крај с тим и, будући да су део вашег свакодневног живота, почињу да вам недостају", каже ИМД.

Током две деценије које је провео у полицији, ИМД је помогао да се ухапси скоро 300 мафијаша, укључујући Ђованија Бруску, озлоглашеног због отмице и мучења једанаестогодишњег сина другог мафијаша који га је издао.

Бруска је дао да се дечак убије и тело раствори у киселини - због чега дететова породица није могла да га сахрани.

У тренутку хапшења, кад су Катуранди упали у мафијашеву кућу, ИМД каже да уме да има супротстављена осећања.

„Желите да им поставите многа питања: Кога сте убили? Зашто то радите другом људском бићу?"

Али прилике за разговор су ограничене, а било какав дијалог уме да буде незадовољавајући.

„Кад смо ухватили Бруску, тзв. 'Свињу', он је почео да плаче као дете.

„Провенцано, шеф над шефовима, с друге стране, упорно је ћутао и шапутао ми: 'Ниси свестан шта чиниш.'

„Али ухватили смо их, а то је најважније."

Бруска је био кључни играч у злочину који је навео ИМД-а да постане полицајац.

Двадесет трећег маја 1992. године, мафија је поставила пола тоне експлозива на путу за међународни аеродром у Палерму, убивши главног судију у борби против мафије Ђованија Фалконеа.

Бруска је касније идентификован као човек који је притиснуо дугме за активирање бомби.

„Био сам на журки за осамнаести рођендан своје девојке", каже ИМД, који је у то време био студент биологије.

„Њен отац је био шеф ударне полицијске бригаде у Палерму и кад је бомба експлодирала, истовремено су се огласили пејџери свих полицајаца на журки и сви су се нашли у сузама.

„То је био свечани улазак те девојке у друштво."

ИМД је одмах желео да сазна шта се дешава, али кад је схватио да је пут за аеродром затворен, одлучио је да се уместо тога одвезе мотоциклом до центра Палерма да види како људи реагују.

„Ено тамо", присећа се ИМД, показујући прстом на мали трг, „видео сам гомилу људи како се смеју и веселе док једу панине.

„Отишао сам до њих и рекао им да је судија Фалеконе убијен, а они су ми на то рекли: 'А што би нас било брига?'"

„Тада сам знао шта желим да урадим.

„Наредни дан сам се пријавио у полицију да бих ухватио што више зликоваца."

У оно време је мало младих Сицилијанаца желело да се придружи Катурандима - делом зашто што је посао био сувише опасан - тако да је ИМД-ово пријављивање оберучке прихваћено.

„Већина људи које познајете престала би да разговара са вама или би вам пљунула у лице зато што се бити полицајац сматрало неизрецивом издајом", каже он.

Напустио је студије и док су његови стари другари са факултета „јурили девојке по ноћним клубовима", како он то каже,

ИМД је пратио Ђованија Бруску и друге мафијашке газде као што су Салваторе „Тото" Рина, који је издао наређење за убиство Фалконеа.

Док је пратио Бруску, ИМД и један од његових колега завршили су у Цинисију, градићу близу Палерма.

„Ту је била група девојака и ми смо им пришли.

„Идеја је била да се упознамо са људима у Цинисију како бисмо били мање сумњиви.

„Наравно, упалило је… пронашли смо бегунца, али морао сам после тога да се оженим њом", смеје се он.

Њихови изласци били су необични.

Његова девојка - несвесна шта се дешава - пружала му је користан параван.

„Уместо да одведем девојку, данас моју жену, на лепе плаже и да се љубимо под звездама, водио бих је на ужасна места, ћорсокаке препуне смећем, само зато што сам пратио бегунчеву љубавницу.

„Почели бисмо да се грлимо, а она би питала: 'Зашто баш овде од свих места?'"

„Након што бих је одбацио кући, одлазио бих у канцеларију да поднесем извештај."

Својим најближима говорио је да ради на одељењу за пасоше.

Али кад су он и његове колеге из Катуранда ухватили Бруску, „сви су били испред својих ТВ екрана, снимајући на видео касету хапшење", каже он.

„Кад је моја жена [тада девојка] видела те људе са фантомкама, запазила је познату задњицу на једном од њих и позвала ме.

„Више нисам могао да кријем истину.

„Рекао сам јој: 'Молим те, само не говори ништа баки иначе ће читав свет знати.'

„Срећом, успела је да сачува тајну."

Најтраженији мафијаш у Италији данас је Матео Месина Денаро, познат и као Дијаболик - што је надимак који је позајмио од неухватљивог лопова из стрипова.

Шеф сицилијанске мафије је у бекству од 1993. године - полиција верује да живи у иностранству, највероватније у Јужној Америци.

Једном се хвалио да може да „напуни читаво гробље" својим жртвама, а прошле године се показало да је комуницирао са колегама криминалцима уз помоћ шифре која се односила на овце.

Поруке између њих садржале су текстове као што су „Овцама је потребно шишање" и „Маказе морају да се наоштре".

Једанаест људи је ухапшено на Сицилији - ИМД је био присутан - али Денаро је био неухватљив као и увек.

Иако сицилијанска мафија није тако моћна као што је била пре 20 година, и даље представља проблем на острву.

„Они знају да више не могу да убијају људе као што су некад и зато се читав систем сада развио у сложену мрежу интереса који укључују политику, финансије и саму структуру сицилијанског друштва", каже ИМД.

За неке, нарочито тинејџере и туристе, мафија и даље носи романтичну ауру.

На ћошковима улица Палерма на штандовима се гласно рекламирају мајице са сликама из Кума, упаљачи у облику пиштоља и статуе људи са брковима и сачмарицама са једном руком преко уста.

Muto sugno, Ни речи, пише на постољу тих минијатура.

Један од ових штандова налази се само ћошак од Вие Д'Амелио, стамбеног ћорсокака у ком је 19. јула 1992. године мафијашка бомба убила једног другог судију, Паола Борселинија.

Он је био познат као „добри човек Палерма" због чврстог става према организованом криминалу.

„Ти улични штандови су парадокс, баш као и овај читав град", каже ИМД.

„Волели бисмо да будемо једнако цивилизовани као остатак света, али никад не одустајемо од те перверзне фасцинације криминалним подземљем."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]