СЗО: Микропластика у води има „минимални ризик по здравље“

Микропластика у пијаћој води изгледа на тренутном нивоу није ризична по здравље, саопштила је Светска здравствена организација (СЗО).

СЗО је у свом првом извештају о том питању утврдила да веће честице, и већина мањих, пролазе кроз тело без апсорпције.

Међутим, речено је да се налази заснивају на „ограниченим информацијама", пошто су потребна даља истраживања по том питању.

„Морали би што пре да сазнамо додатне информације", саопштило је тело Уједињених нација.

Брус Гордон из СЗО, током разговора за ББЦ прошле године обавезао се да ће покренути истраживање, након што је невладина организација Orb Media пронашла пластичне честице у многим флашираним водама.

Шта пише у извештају?

Микропластика, односно комадићи пластике мањи од пет милиметара, пронађена је у рекама, језерима, изворима текуће воде, као и у флашицама воде.

Шта то значи за људско здравље?

Истраживања о пластици у води почела су последњих неколико година, тако да су докази који су сада доступни ограничени, наводи СЗО.

Додатан проблем је то што је реч о нестандардизованом истраживању, које су радили различити истраживачи који су користили различите филтере како би разликовали делове пластике у различитим водама.

„Ако кажемо да један извор воде има 1000 микрочестица по литру, а други само једну, то може да зависи од величине филтера", објаснио је др Гордон. "У суштини методе испитивања тренутно су веома слабе."

Ипак, др Гордон каже да би расположива истраживања требало да буду „прилично охрабрујућа" за људе. Светска здравствена организација наводи да докази сугеришу да све веће пластичне честице, а и већина мањих, једноставно прођу кроз људско тело, а да се уопште не апсорбују.

Шта треба да урадимо?

Правилним третманом отпадних вода, који укључује уклањање фекалија и хемикалија, требало би, како каже СЗО, да се уклони и више од 90% микропластике. Због тога препоруке СЗО након овог извештаја не укључују рутинске провере микропластике у води. Уместо тога, СЗО жели да се добављачи пијаће воде концентришу на „познате ризике".

„Две милијарде људи пије воду која је контаминирана фекалијама", рекао је др Гордон. „То узрокује милион смртних случајева годишње. То је нешто на шта треба да се усмеримо."

Светска здравствена организација загађење животне средине пластиком дефинише као хитан проблем. Саветује да се смањи употреба пластике кад год је то могуће и да се побољша програм рециклирања.

Колико је истраживање ограничено?

Кључна порука овог извештаја је колико смо неинформисани о последицама загађења пластиком.

Неке студије сугериришу да флаширана вода садржи више микропластике него вода из славине, али није јасно због чега. То може бити контаминирана изворска вода, али то могу бити и пластични полимери за прављење флаша и затварача.

Иако докази сугеришу да су ризици по здравље минимално повезани са гутањем микропластике и хемикалија, досадашње студије садрже значајне недостатке у подацима које је потребно исправити у будућим истраживањима, изјавила је коауторка извештаја Џенифер де Франс.

„Морамо да знамо број откривених честица, њихову величину, облик, као и хемијски састав", каже она.

Дакле, овај извештај о последицама које изазива микропластика вероватно ће бити први од многих.

Пошто је микропластика присутна не само у води, већ и у ваздуху и у нашој храни.

У наредних неколико година, СЗО би волела да види извештај о томе шта та „укупна изложеност околини" значи и за наше здравље.