ГУП, Нови Сад и урбанизам: Усвојен урбанистички план упркос сукобима на протестима, активисти кажу да „ово није крај"

Генерални урбанистички план (ГУП) Новог Сада усвојен је са 78 гласова за и четири против на локалној скупштини, али демонстранти који су протестовали против плана кажу да ово за њих није крај.

Гласању су претходили сукоби демонстраната и опозиционих активиста са обезбеђењем и полицијским снагама када су противници ГУП-а покушали да пробију кордон, а портал 021 преноси да има и приведених.

Полиција још није саопштила колико је људи ухапшено током инцидената.

Незадовољни становници града и активисти противе се изградњи пројекта Нови Сад на води, стамбеног комплекса који ће бити смештен уз саму обалу Дунава, а градска Комисија за планове на тајној седници одбила је готово све примедбе на документ дуг 1.300 страна.

„Људи који живе у појединим деловима града у којима је урбицид већ учињен знају шта значи кад инвеститори добију делове града на тацни", поручила је активисткиња Марија Срдић за Н1.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић из Српске напредне странке одговара да „мирно спава", као и да је струка направила ГУП, а да ће „политика дати коначну реч".

Генерални урбанистички план (ГУП) је „представа о томе шта ће са градом бити и како ће се развијати у периоду између 10 и 20 година", објашњава Ђорђе Бобић, некадашњи градски архитекта Београда, за ББЦ на српском.

Пре две године, у Загребу, главном граду Хрватске, грађани и струка су оборили ГУП за Загреб на Сави, како је пројекат међу активистима назван због сличности са Београдом на води, пројекта који је Србија прогласила национално важним, а који се гради у сарадњи са инвеститором из Уједињених Арапских Емирата.

Шта кажу активисти и демонстранти?

Демонстранти су испред зграде скупштине Војводине офарбали полицијске штитове у зелено, а једном полицајцу је отет штит, преноси репортер портала 021.

До сукоба је дошло када су окупљени почели да пробијају ограде која је постављена како би их спречили да приђу улазу у скупштину Војводине, где се одржава седница локалног парламента.

Радомир Лазовић из Не давимо Београд рекао је за Н1 да су грађани поднели више од 12.000 примедби на Генерални урбанистички план Новог Сада, од којих ни једна није усвојена, а да сада на протесту траже само да се један од њих обрати скупштини града.

На лице места изашла је и интервентна бригада полиције, преноси телевизија Н1.

Шта каже градоначелник?

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да расправа о ГУП-у никада није била јавнија јер су три јавне презентације одржане са великим бројем примедби.

„Мирно спавам", рекао је он, а преноси Радио-телевизија Србије.

„Развојни ГУП је конципиран и дефинисан од стране струке, а политика ће дати коначну реч под оквиром Устава и закона. Град чувамо."

Он је додао и да се „свашта причало, да ће Променада потонути, Спенс пропасти", али да се ништа од тога није десило.

Променада је недавно изграђен тржни центар у Новом Саду, док је Спенс спортски комплекс хале и базена.

„Ово је стратешки документ који треба да да неку маргину куда Нови Сад треба да се креће у наредном периоду. Тврдим да је ово добар план, нећу подлећи мањој скупини људи. Свако свој посао, мирно и достојанствено", каже Вучевић.

Према његовим речима, град ће до 2030. имати више од 130 хиљада становника.

„План даје и строже критеријуме за градњу, већи број паркинг места, већи број зелених површина", рекао је он.

Шта је ГУП?

Генерални урбанистички план (ГУП) сваког града „подразумева локације за стамбене индустријске зоне, саобраћај и инфраструктуру", каже архитекта Ђорђе Бобић.

„Ипак, последњих година је важно и еколошко питање, па сваки ГУП треба да садржи и план заштите природне и опстанак града у коме људи могу нормално да живе", додаје он.

Додатна идеја сваког урбанистичког плана града јесте и да се њиме „онемогући градња и пројекти који би могли да угрозе даљи развој града", додаје Бобић.

Ко пише ГУП и шта грађани могу да промене?

План пише струка, објашњава архитекта.

„Најчешће је овај посао поверен градском предузећу, односно Урбанистичком заводу", додаје он.

„Онда струка у сарадњи са влашћу покушава да састави програм за развој града."

Ипак, некадашњи градски архитекта каже да је учешће људи који нису стручни, али живе у граду за који се прави план, „јако битно".

„Људи имају сопствене потребе и могућности за остваривање тих потреба", каже Бобић.

„Томе творци плана треба много пажње да посвете."

Активисти и они које урбанистички пројекти града занимају могу да дају сопствено мишљење тако што шаљу примедбе на предлог о ГУП-у или учествују у јавној расправи.

У случају Новог Сада, демонстранти сматрају да је ГУП рађен по мери инвеститора, а не реалним потребама града јер њихове примедбе нису усвојене.

Примедбе на ГУП дало је и Друштво архитеката Новог Сада.

„Уколико политичари не усвоје никакве примедбе, онда се ствара простор у граду у коме људи не могу да живе како они то желе и могу", додаје Бобић.

Према постојећем законском решењу, Комисија за планове, која је састављена од људи које је власт делегирала, одлучује о примедбама.

„Ова комисија није независна, већ је формира власт у сваком граду", каже архитекта.

У реализацији сваког урбанистичког плана, Бобић сматра да је кључно питање и - да ли за то има новца.

„У тренутној ситуацији у свету, где је привреда постала јако нестабилна због кризе у Украјини, озбиљно се питам да ли има смисла креирати ГУП", каже он.

Од Загреба на Сави до Скандинавије: Како се ГУП прави у Европи?

Комшије из Загреба пре само две године суспендовале су Генерални урбанистички план овог града.

Активисти су се тада бунили због плана чија је главна ставка била изградња пројекта загребачког Менхетна, како су је из управе града називали или Загреба на Сави, како су га активисти звали.

Загреб на Сави је назив који је усвојен међу удружењима из Хрватске која су се противила да се приватној компанији преда градско земљиште од милион квадрата на Велесајму и Хиподрому, деловима Загрева.

Сам назив је настао као одговор на Београд на води, пројекат који је у Београду изграђен у сарадњи Србије са инвеститорима из Емирата, а против кога су се борила бројна удружења архитеката, активисти и незадовољни грађани.

Након што су из градске управе Загреба објавили да више не постоје планови за реализацију загребачког Менхетна, из удружења грађана рекли да су успели да спрече пројекат којим би се приватизовала велика градска површина у корист профита приватне компаније, а на штету града Загреба.

У земљама Европе, урбанистички планови имају различиту вредност, каже архитекта Ђорђе Бобић.

„У скандинавским земљама је сваки урбанистички план на некој врсти референдума", каже он.

„После пуно дискусија, циљ је да се грађани информишу темељно и одобре сваку изградњу, као део непосредне демократије."

У државама попут Швајцарске, Немачка и Италије не тражи се од становника земље да одобре директно ГУП, али је јавна расправа о њему, додаје Бобић, „кључни елемент у планирању".

Генерални урбанистички план, каже он, и у овим земљама „ради Урбанистички завод, али се ретко догоди да посао добије и приватна фирма".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]