НАТО бомбардовање РТС-а 1999: Од преседана до „деградација међународног закона”

Драган Шуковић је био одговоран за сваки потпис, лого или графику које су гледаоци РТС-у могли да виде у пролеће 1999. године.

Вечерњу смену тог 23. априла 1999. проводио је са тимом за електронску графику у згради Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду.

„Поносан сам што сам био са тим људима у згради. Било би ми теже да нисам био ту", каже Шуковић двадесет година касније.

За разлику од шеснаесторо колега који су те ноћи изгубили живот, Шуковић је изашао из зграде након што је НАТО у два сата и шест минута након поноћи погодио циљ.

О томе зашто је бомбардована централа РТС-а, Шуковић каже да данас зна исто колико је знао и пре двадесет година.

„Добити одговор нећемо никад - ко је тај који се сложио и прецртао нас са мапе. И ако будем жив за двадесет година, знам да нећу знати више него данас".

Одговорност две деценије касније

Шеснаесторо запослених Радио-телевизије Србије је страдало, а исто толико је повређено те ноћи.

Бомбардовање РТС-а био је део војне акције НАТО алијансе која је почела 24. марта 1999. године и трајала 78 дана.

Први НАТО авиони полетели су ка СР Југославији како би се зауставила хуманитарна катастрофа и прогон Албанаца на Косову, саопштили су тада званичници Алијансе. Била је то прва међународна војна акција покренута без подршке Уједињених нација.

Двадесет година касније, једина особа која је одговарала за смрт радника телевизије је бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић.

Милановић је пред судом у Србији 2002. осуђен на десет година затвора због тога што није наредио евакуацију зграде.

Годину дана након бомбардовања, Међународни кривични трибунал за бившу Југославију саопштио је да нема основа за покретање истраге о могућим ратним злочинима које је НАТО починио за време бомбардовања СР Југославије.

„Иако је НАТО чинио грешке, задовољна сам због тога што није било намерног гађања цивила или нелегалних војних циљања за време НАТО кампање", саопштила је главна тужитељка Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Карла Дел Понте 2000. године.

Ваљевски „Крушик“- после бомби, феникс фабрика

„Жалим због 'колатералне штете', али је бомбардовање оправдано“

Тиме је стављена тачка на жалбу СР Југославије против државе чланица НАТО-а у Хагу, али и на апеле међународних организација за људска права и заштиту новинара који су захтевали да се испита да ли је НАТО повредио међународно хуманитарно право гађањем РТС-а.

„Бомбардовање РТС-а поставило је кулисе за испитивање одговорности међународне заједнице, а та шанса је пропуштена", сматра Сиан Џоунс, бивша истраживачица организације Амнести Интернешнала (Amnesty International).

Преседан за касније нападе на медије

Репортери без граница су 2002. године објавили извештај у коме су саопштили да постоји бојазан да би „напад на Радио-телевизију Србије могао да послужи као опасан преседан и отвори пут за сличне нападе на медије у будућим сукобима".

Годину и по након напада на РТС, америчке снаге погодиле су просторије Ал Џазире, катарске државне телевизије и највеће мреже на арапском језику у главном граду Авганистана.

Зграда је уништена, али није било повређених.

Две године касније, када су Сједињене Државе погодиле Ал Џазирине канцеларије у Багдаду, у Ираку, погинуо је репортер Тарек Ајуб.

Џоунс сматра да се бомбардовање РТС-а и Ал Џазире ипак не могу поредити.

„Напад на Ал Џазиру у Ираку изведен је због тога што је ова мрежа приказала фотографије цивила за које су тврдили да су убијени у нападима америчких снага на Багдад", објашњава она.

За разлику од РТС-а, која је програм емитовала као државна телевизија земље у којој се сукоб одвијао, Ал Џазира је у Ираку имала статус независне медијске куће.

„Ал Џазира тиме није могла бити део сукоба о коме је извештавала", каже Џоунс.

Шта јесте, а шта није учешће медија у војним операцијама - учешћем медији постају легитимна мета:

Извор: Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch)

Међународно хуманитарно право сматра да су новинари у рату једнаки цивилима и као такви, морају остати изопштени из напада, осим у случајевима када директно учествују у сукобима.

Телевизијске и радио станице су цивилни објекти који не смеју бити изложени нападима осим када „ефективно доприносе војним акцијама".

Милошевићева пропаганда и тужна реалност

„Mорамо бити јасни - РТС je служио пропагандној машини Милошевићеве владе", каже за ББЦ на српском Фред Абрахамс из организације Хјуман Рајтс Воч (Human Rights Watch).

Ипак, учешће у пропаганди власти није исто што и учешће у сукобу.

„Медији у рату могу служити као мете уколико се медији користе да се трупе упуте на специфичну мету или уколико се користе како би се мобилизовао народ за напад".

Такав је пример радио станице у Руанди, која је одавала положај и идентификовала непријатеље - случај који је Хјуман Рајтс Воч описао као учешће у сукобу.

У случају РТС-а, нема доказа да су телевизија и радио служили тој сврси.

„Преношење владиних саопштења, лоше извештавање или ширење лажних вести - чак ни то не прелази границу".

Абрахамс истиче да у случају РТС-а, НАТО никада није обезбедио доказе о легитимности напада.

24. март 1999. - дан који сви памте

Рођени уз прве сирене

„РТС је допринео деградацији међународних закона, нарочито због тога што је оправдање које је НАТО искористио било то да је напад изведен како би се заштити цивили", каже.

Ни први, ни последњи напад на медије

Цивили и запослени у медијима страдају и двадесет година касније.

„Тужна реалност је да удар на РТС није био ни први ни последњи незаконити напад на медије", каже.

Иако се не ради увек о државним медијима, а околности су у сваком сукобу различите, Абрахамс истиче неколико страдања медијских радника у сукобима након бомбардовања РТС-а.

Осим напада на Ал Џазиру у Ираку, 2012. године, двојица камермана Палестинаца погинуло је када је Израел бомбардовао Појас Газе.

Иако је израелска влада тврдила да је мета била легитимна, истраживање Хјуман рајтс воча показало је да нема доказа да су двојица камермана на било који начин учествовали у војним операцијама.

Пре четири године, четворица медијских радника погинуло је у Сани, главном граду Јемена, иако њихово извештавање ни на који начин нису представљале учешће у војној операцији.

Поклонити се жртвама

„Напад на РТС био је напад на цивилни објекат. Двадесет година касније остаје да се сетимо жртава и породица страдалих", каже Џоунс.

Сећање на погинуле запослене РТС на двадесетогодишњицу страдања обележава конференцијом и комеморацијом „Некажњивост злочина".

У бомбардовању зграде РТС-а погинули су:

„Мене је срамота што се 23. априла у два сата и шест минута после поноћи не окупи цео РТС, некадашњи и садашњи, и поклони жртвама и породицама", каже Шуковић.

Он ће то, као и сваке године, урадити на свој начин.

„Једино што је потребно тим људима је поклон. Сви они којима је заиста стало до жртава, требало би само да им се поклоне".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]