Корона вирус, Европа и свет: Док Енглеска укида све мере, како је у другим земљама

Британска влада је укинула све преостале правне мере ограничења због корона вируса у Енглеској, саопштивши да је земља спремна да „живи са корона вирусом".

Одлука је контроверзна, али како она изгледа кад се упореди са остатком света?

Британски премијер Борис Џонсон саопштио је одлуку у Парламенту у понедељак, рекавши да ће промене „повратити слободу" грађанима.

Људи који су позитивни на корона вирус више неће морати према закону да се самоизолују, маске више неће бити обавезне, а све мере физичког дистанцирања биће укинуте.

Правила важе само за Енглеску, будући да Шкотска, Велс и Северна Ирска имају властита овлашћења за одлуке о здравственим питањима.

У Шкотској и Велсу неке мере су још на снази.

У Северној Ирској више нема законски обавезујућих мера против ковида-19, а укинуте су 15. фебруара.

Али како крај мера у Енглеској изгледа у поређењу са другим земљама?

Мере ниског степена

Охрабрене високом стопом вакцинисаних и природног имунитета стеченог прележаним инфекцијама, неколико европских земаља укида или значајно смањује мере против ковида-19.

Велика Британија, Ирска, Шведска и Данска прелазе на „веома низак степен препорука искључиво", према истраживачима из Школе за управу Блаватник Универзитета у Оксфорду.

Норвешка је укинула последње мере 12. фебруара, прогласивши да корона вирус „више није велика претња по већину нас".

Холандија ће укинути већину мера пре 25. фебруара, а барови ће се вратити на нормално радно време и маске више неће бити обавезне у већини објеката.

Француска је већ укинула обавезно ношење маски напољу, а планира да укине меру ношења маски у затвореном од средине марта ако то услови дозволе.

Али друге земље имају много опрезнији приступ.

Пажљиво попуштање мера

У понедељак је Аустралија поново отворила границе за путнике из иностранства први пут после две године.

Ова земља имала је неке од најстрожих мера уведених због корона вируса.

На суседном Новом Зеланду очекује се да се ускоро укину обавезна вакцина и мере физичког дистанцирања.

Премијерка Џасинда Ардерн навела је да сви желе да се врате ранијем начину живота.

„И хоћемо, претпостављам, брже него што мислите.

„Али кад се то буде десило, биће то зато што попуштање мера ограничења неће угрозити животе хиљаде људи", рекла је Ардерн.

Индонезија је смањила период карантина за путнике са пет на три дана, док је у Камбоџи зараженима који су већ вакцинисани допуштено да изађу из изолације након што буду негативни на тесту.

Стопа имунитета

Из Светске здравствене организације (СЗО) кажу да неке земље сада могу полагано да размисле о попуштању мера ако имају високу стопу имунитета, здравствени системи су им отпорни, а епидемиолошки трендови се крећу у добром правцу.

Али у многим земљама реалност је веома другачија.

Према британском Империјалном колеџу у Лондону, мере физичког дистанцирања примењиване су у афричким земљама недоследно, зато што су неке заједнице изузетно сиромашне.

Приступ вакцинама представља проблем на читавом континенту, будући да хиљаде људи није заведено у званичној евиденцији или не могу лако да приступе здравственом систему.

Узевши као пример Уганду, из Империјалног колеџа у Лондону наводе да је вакцинисање било тешко због уведених строгих забрана путовања и чињенице да многи немају како да отпутују до вакциналних пунктова.

„Карантин у Уганди на почетку пандемије био је изузетан, строжи и пажљивије надгледан него у многим суседним земљама", каже доктор Бенџамин Пирс из Империјалног колеџа у Лондону и додаје да је њихово испитивање вакцина било осујећено због ограничења.

„Страшан избор за раднике"

Убрзано попуштање мера не подржавају сви у Енглеској.

Конгрес синдиката каже да ће то присилити раднике на „страшан избор" између повратка на посао док су заражени ковидом или ризик губљења средстава за живот ако се самоизолују код куће.

Људи са малим примањима којима је речено да се самоизолују тренутно имају право на финансијску помоћ.

„Једна од лекција коју смо научили због Ковида свакако је да плаћено боловање људима омогућује да донесу одлуку да остану код куће кад би требало, како би прекинули ширење заразе, насупрот обавези да иду на посао зато што морају да прехрањују породице", каже Франсес О'Грејди, шефица Конгреса синдиката, за ББЦ.

У отвореном писму објављеним у недељу, 25 врхунских британских научника, лекара и истраживача написало је: „Ми не верујемо да постоји чврста научна основа за ову политику."

Ентони Костело, директор УЦЛ-овог института за глобално здравље и један од потписника писма, рекао је за ББЦ да је окончање мера послало погрешну јавну поруку о пандемији.

„Забринути смо да укидањем законских мера поручујемо не само нашем становништву, већ и читавом свету, да нема разлога за забринутост. Да је све готово… а није", наводи.

„Није лош тренутак да се окончају мере"

Али сер Џон Бел, професор медицине са Универзитета у Оксфорду који је учествовао у изради Оксфорд-Астразенекине вакцине, рекао је да сад „није лош тренутак" да почне укидање мера.

Он је навео да су вакцине биле „изузетно успешне" у смањењу тешких облика ковида и да је Велика Британија сада дошла у ситуацију да јој законски наметнута самоизолација „вероватно није неопходна".

„Мислим да можемо да се поуздамо у становништво да ће се понашати узорно кад је у питању избегавање ширења болести", рекао је он за ББЦ, додавши да у овом тренутку због ковида „тешко пате" само невакцинисани.

Како настају нови сојеви вируса и колико су опасни:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]