Корона вирус и вакцинација: Вакцина против ковида „слаби имунитет“ - колико забринути треба да будемо

Почела су да пристижу упозорења лекара и британске Агенције за заштиту здравља да слабљење имунитета доводи до смрти чак и људи који су примили две дозе вакцине против ковида. Колико нам заштите, онда, преостаје?

Прво да рашчистимо неке основе.

Имуни систем има две велике улоге - да спречи наше заражавање и, ако у томе не успе, да очисти наше тело од инфекције.

Замолићу вас да мало напрегнете машту и замислите свој имуни систем као средњовековни замак.

Тај замак опколила је непријатељска, немилосрдна војска корона вируса која очајнички желе да се пробије у њега.

Ваша прва линија одбране је спољни зид којим патролира легија стреличара.

То су неутралишућа антитела у вашем телу.

Ако они успеју да одбију нападе виралне армије, онда се тело нећете заразити.

Али ако се зидине сруше и антивирални стреличари се дају у бег, онда је вирус успео да уђе.

Продро је у замак и ви сте сада инфицирани.

Ипак, још није све изгубљено.

И даље има војске унутар утврђеног упоришта у самом срцу замка.

То су ваше меморијске Б и меморијске Т ћелије.

Попут витезова на коњима, оне могу да окупе војску, поведу имунолошки јуриш и натерају непријатељске освајаче у бег.

Вакцине против Ковида увежбавале су трупе у вашем телу - и антитела, и те меморијске ћелије које реагују на инфекцију - да би могле да се ухвате у коштац са корона вирусом.

Најмање једна од тих одбрана слаби и то није изненађење.

То се дешава после сваке вакцине или инфекције.

„Постоје чврсти докази да антитела временом слабе и то нас је оставило с очигледним слабостима", каже професорка Еленор Рајли, имунолошкиња са Универзитета у Единбургу.

Дезертирање ових стреличара-антитела са њихових положаја погоршало се са појављивањем Делта соја.

Он је напросто постао бољи у ширењу и уласку у наше тело - то је као да се нека нова армија окупила испред наших зидина, али је она са собом понела пећинског трола и оружје за опсаду.

Можда сте и сами приметили последице овога - људи које познајете а који су двапут вакцинисани, али су се и даље заразили корона вирусом.

Истраживање, које још није званично објављено, процењује да је вакцина Астразенеке недуго после друге дозе смањила било какав облик симптома ковида за 66 одсто.

Пет месеци касније, та бројка је пала на 47 одсто.

У случају Фајзера, та бројка је пала са 90 одсто на 70 одсто.

Ово очигледно представља проблем за владе које покушавају да зауздају ширење вируса.

Да ли ће вирална инфекција изазвати озбиљну штету док покушава да спали и опљачка ваше тело сада зависи од ваше друге линије одбране.

Међутим, вакцине сада спречавају мањи број људи од тога да заврше у болницама.

Професор Адам Фин, са Универзитета у Бристолу и саветник владе за вакцине, каже: „Виђамо значајне бројеве невакцинисаних и вакцинисаних како завршавају у болницама."

„Заштита коју имате против релативно благе инфекције слаби брже, али зато заштита од завршавања у болници или смрти слаби спорије."

Већи ризик од потребе за болничком негом или чак умирања сконцентрисан је код старијих особа.

Убедљива већина смрти код људи који су вакцинисани са две дозе била је међу старијима од 70 година.

Међутим, људи у тој старосној групи и даље пролазе много боље од својих вршњака који су одбили да се вакцинишу.

И као што видите, ризици у групи млађих људи вакцинисаних са две дозе веома су мали.

Незаустављиви проток времена чини да све ћелије у нашем телу старе - чак и оне које сачињавају наш имуни систем.

Како сте старији, све је теже обучити имуни систем вакцинама и он спорије реагује кад стигне инфекција.

Могуће је да, кад довољно ослабе антитела, до изражаја долази та рањивост имуног система.

„Могуће је да су старији људи испрва имали заштиту, али сада када су та антитела ослабила, можда немају другу линију одбране", каже професорка Еленор Рајли.

„Можда баш због тога виђамо да старији, угроженији људи умиру упркос примљеним двема дозама."

Све се то надовезује на чињеницу да са годинама обично стиже и нарушено здравље.

Од почетка пандемије, старост је био један од водећих фактора за то колика је вероватноћа да умрете од ове болести.

Старији људи су такође били први који су вакцинисани, тако да је њихов имунитет имао више времена да ослаби.

Људи који започињу с ослабљеним имуним системом, међу којима и пацијенти са раком и пресађеним органима, имају мало другачији проблем, будући да њихова тела не реагују толико добро на вакцине.

„Њихова антитела слабе истом брзином као и код здравих људи, само што они полазе од ниже тачке", каже докторка Хелен Пери, са Универзитета у Бирмингему.

Ваља напоменути и да постоје важне разлике између вакцина Оксфорд-Астразенеке и Фајзер-Бионтека које су највише штитиле људе у Великој Британији.

„Чини се да су оне добре за различите делове имуног система", каже докторка Пери.

„Вакцине мРНК (Фајзер) су прилично добре за формирање антитела, вакцина Астразенеке је стварно добра за генерисање реакције Т-ћелија."

Да се вратимо на наш замак, Фајзер је можда бољи за постављање стреличара на спољне зидине како би задржали пробој Ковида, док је Астразенека добра као унутрашњи чувар.

Добра вест је да су, чак и ако им дејство слаби, ово изузетно добре вакцине.

На почетку пандемије, људи су сањали о вакцинама које ће смањити стопу смртности за 50 одсто.

Чак и ако се узму у обзир слабљење вакцина и најризичније групе, та заштита је и даље око 80-90 одсто.

„Чак и најгори случајеви, шест месеци касније, много су бољи него што смо се надали да ће бити кад смо правили ове вакцине", каже професор Фин.

„Оне су и даље веома добре."

Још боља вест је да већ постоје докази да кампања за давање бустер доза - која је у Великој Британији достигла број од више од 11 милиона људи - чини велику разлику.

Подаци из Бироа за Националну статистику показују да је ниво антитела - првих одбрамбених снага против инфекција - поново скочио код најстаријих старосних група.

„Давање бустер дозе старијима је пун погодак", каже професор Фин.

Сви сада помно прате бројке да виде хоће ли се смањити број случајева и смрти.

Пратите Џејмса oна Твитеруr

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]