Корона вирус: Хоће ли ковид постати ендемска болест и шта би то значило

Неколико европских земаља укида мере усмерене на заустављање корона вируса, тврдећи да ће вирус постати ендемски.

Али шта је ендемско и шта би то значило у пракси?

Правила о ношењу маски, ковид пропусницима и друга ограничења постепено су укинута у Енглеској, Француској, Шпанији, Данској, Шведској, Норвешкој, између осталих земаља.

У међувремену, у Русији и САД су скраћени периоди изолације, а Немачка и Аустрија такође најављују ублажавање строгих мера.

Светски стручњаци су тврдили да ће ковид-19 у неком тренутку постати ендемска болест, што значи да се више неће сматрати хитним здравственим стањем.

Али да ли је ковид већ ендемичан или земље делују прерано?

Како то можемо да знамо? И ако јесте, шта би ова промена значила у пракси за већину људи?

Ево главних аргумената у расправи.

Ендемија наспрам пандемије: у чему је разлика?

Најпре морамо да разјаснимо да постајање ендемским не значи да ће ковид нестати - то се можда никада неће догодити.

Болест се сматра ендемском када постане предвидљивија.

Тада стручњаци могу да процене конзистентан број случајева и смрти узрокованих њиме, према одређеном подручју и годишњем добу.

То када се нека зараза проглашава ендемском не зависи од тежине болести.

Туберкулоза, ХИВ и маларија су ендемски.

Према Светској здравственој организацији (СЗО), само маларија годишње однесе 627.000 живота, а сваке године региструје се више од 240 милиона случајева заразе.

Оно што болест карактерише као епидемију или пандемију је стопа ширења.

Када број случајева измакне контроли, ситуација еволуира у епидемију, али проблем је ограничен на одређени регион.

Пандемија је када се прошири на неколико континената - што је случај са корона вирусом почетком 2020.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), до средине фебруара 2022. године било је више од 400 милиона случајева заразе ковидом-19 и 5,8 милиона смртних случајева.

Хоће ли корона вирус постати ендемска болест?

Али како имамо вакцине и захваљујући одређеном природном имунитету који је изграђен у протекле две године, владе неких држава сада сматрају да је смањена опасност од ковида, посебно његовог соја омикрона.

Стручњаци, међутим, упозоравају да корона вирус можда никада неће нестати, већ ће наставити да кружи међу нама као што то чини вирус грипа.

„Ако погледате историју заразних болести, ми смо искоренили само једну заразну болест код људи, а то су велике богиње. То се неће догодити са овим вирусом", рекао је главни епидемиолог у САД Ентони Фаучи на Светском економском форуму (ВЕФ) у Швајцарској.

Мајк Рајан, извршни директор СЗО-овог Програма за ванредне здравствене ситуације, имао је сличну опаску током Светског економског форума.

„Пандемија корона вируса се неће окончати ове године. Можда никада ни неће. Пандемијски вируси постају део екосистема."

Рајан је рекао да „оно што можемо да окончамо јесте ванредно стање у јавном здрављу".

Али је истакао да „ендемично не значи добро".

„Ендемско само значи да је ту заувек. Оно што треба да урадимо јесте да дођемо до ниског нивоа инциденције болести, уз максималну вакцинацију, тако да нико не мора да умре."

Да ли је ковид сада ендемски?

С обзиром на мањак дугорочних података који јасно показују стабилност у случајевима и смрти од ковида, научници су уздржани у ставу да се може сматрати ендемском болешћу.

„Овај [тренд] још није ваљано успостављен", каже Етел Месијел, епидемиолог са Федералног универзитета Еспирито Санто у Бразилу.

„Који је прихватљив или очекиван број случајева, хоспитализација и смрти од ове болести сваке године?", пита она.

Вакцине и претхдоне заразе су побољшале имунитет међу људима.

Према Our World in Data, 53 одсто људи на свету је сада потпуно вакцинисано.

А Институт за здравствене метрике и евалуацију (ИХМЕ), са седиштем на Медицинском факултету Универзитета у Вашингтону, процењује да ће до марта 2022. више од 50 одсто светског становништва бити заражено ковидом, с обзиром на високе стопе ширења омикрон соја.

Ипак, велики број случајева отежава предвиђање сценарија.

„Када је пренос веома висок, све се може догодити, између осталог и појава нових сојева", каже др Месијел.

Стопа смртности од ковида, или проценат људи који на крају умру од ковида у поређењу са бројем људи који га заразе, пао је са 1-2 одсто на 0,25 одсто.

Али то је и даље 2,5 пута више од грипа, каже Жулио Крода, из Фондације Освалдо Круз (FioCruz) и председник Бразилског друштва за тропску медицину.

Дакле, док неки тврде да би ковид-19 могао да постане ендемска болест, он се још не може поредити са грипом и сигурно се не може поредити са обичном прехладом.

Да ли је прерано да одустанемо од заштите?

Ово је свакако главна тема расправа у земљама у којима се ограничења повлаче, попут Велике Британије.

Сва ограничења, као што је обавезна самоизолација, требало би да буду укинута у Енглеској до краја фебруара.

Британски премијер Борис Џонсон оправдао је одлуку речима:

„Како ковид постаје ендемски, мораћемо да заменимо законске одредбе смерницама које позивају људе заражене вирусом да буду пажљиви према другима".

Али стручњаци су опрезнији.

Др Месијел истиче да ће вирус „и даље бити у оптицају" и додаје:

„Чак и ако мере више не буду обавезне, важно је да сви предузму неки кораци из предострожности када је то потребно".

Неко ко има корона вирус, на пример, требало би да ради од куће ако је могуће, како не би довео друге у опасност.

Ако морају да изађу, треба да носе маске за лице како би спречили пренос.

„Исто је и са ХИВ инфекцијом. Сексуални однос без кондома доводи вас у ситуацију ризика, чак и ако се ова болест сада сматра ендемском", каже она.

Чак и пошто укину одређене мере заштите, нови пораст у преношењу вируса могао би да натера земље да врате неке од њих како би успориле његово ширење.

Шта би се практично променило у животима?

Укидање ограничења захтевало би од земаља да прошире приступ третманима ковида, као што су антивирусни лекови и моноклонска антитела - молекули направљени у лабораторији који делују као природна антитела за јачање имунолошког система.

Др Крода каже да би широки програми тестирања и праћења били замењени моделом надзора, у којем је тестирање концентрисано у болницама и амбулантама.

Такав систем је „исплатив и помаже да се идентификују обрасци у великом броју случајева", каже он.

„Ако овај надзор повећа раст у одређеном региону, могуће је рано интервенисати, распоређујући вакцине или стављајући тестове на располагање на том подручју".

Један аспект који остаје нејасан јесте које би промене у ковид стратегији утицале на програме вакцинације.

Да ли ће људима који су добили трећу, бустер дозу бити понуђена и четврта?

Или ће се вакцине побољшавати сваке године, што се већ дешава са програмом вакцинације против грипа?

„Могуће је да ће вакцине морати да се прилагођавају како се појаве нови сојеви, посебно да би се заштитиле најугроженије групе, као што су старији, пацијенти са ослабљеним имунитетом и деца", каже др Крода.

Он каже да је прерано судити да ли су земље у праву када одлучују да мењају стратегију, уверени да ковид постаје ендемска болест.

„То много зависи од фактора које не контролишемо. У међувремену би могао да се појави нови изузетно заразни сој, са већом способношћу избегавања имунитета и већим ризиком од хоспитализације и смрти.

„Управо да се то не би догодило, треба да понудимо вакцине свима, а посебно онима који још нису примили ниједну дозу.

„То би требало да буде приоритет број један у свету", каже др Крода.

Можда ће вас занимати и овај видео: Прва жена на свету за коју се верује да је излечена од ХИВ-а

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]