Срби и Боливија: Како изгледа живот у земљи коју потреса криза

Путеви у Боливији су блокирани, храна једва да стиже до престонице, а Срби који тамо живе кажу да су људи уплашени, иако су немири само у Ла Пазу.

Боливијце описују као весео и мирољубив народ и додају да нико не жели сукобе.

„Свакодневно нереде прави око 25.000 људи. Они блокирају ауто-пут и самим тим је тешко да држава функционише," каже за ББЦ на српском Братислав Обреновић који у Боливији живи од 1996. године.

„У остатку земље је мирно, али има погинулих, па је нормално да страх постоји", додаје он.

Протести у овој земљи почели су крајем октобра, а демонстранти су оптужили председника Еву Моралеса да је наместио изборе.

Након 14 година на власти, Моралес је поднео оставку када се против њега окренуо и војни врх и отишао у Мексико где му је одобрен азил.

Из Мексика је позвао присталице да се боре против нових власти. Протести се сада одржавају у појединим деловима земље, док је у осталима мирно.

У Боливији живи и око стотинак људи из Србије. Мало је и Црногораца, а највише је Хрвата, са око 400 породица.

„Људи са Балкана долазили су у Боливију од времена прве светске економске кризе - између два светска рата, као и после Другог светског рата, а долазе и сада", каже за ББЦ на српском почасна конзулка Србије у тој земљи Жана Петковић Куљача де Родригез.

Боливија пре и после Моралеса

Братислав Обреновић је у Боливију дошао јер му је отац радио у амбасади.

Имао је 17 година када су његови родитељи донели коначну одлуку да се преселе.

За 23 године живота у тој земљи, каже да постоје две фазе - „Боливија пре Ева Моралеса и Боливија од његовог доласка на власт".

„Пре доласка Моралеса на власт, земљу су водили неолиберали. Направили су многе програме да сви слојеви друштва добијају исто.

„Не треба заборавити да 70 одсто становника те земље чине староседелачки народи.

„Доласком на власт Моралеса и левичара, новац је из џепа неолиберала прешао у џеп социјалиста и тако су за 14 година њихове владавине истопљене резерве", каже Обреновић.

Ево Моралес изабран је 2005. године и први је председник из реда староседелачких народа.

Конзулка Жана Петковић Куљача де Родригез у Боливији живи од 1986. године. Супруг јој је Боливијац и имају тројицу синова.

И она памти време пре Моралеса и каже да је друштво тада било подељено на две класе - веома богате и веома сиромашне.

„Моралес је успео да створи средњу класу социјалним и повољним економским програмима, отварањем нових радних места и давању младим људима са села могућност да студирају и раде у граду.

„Дошло је до великих друштвених промена, економског раста и инклузије на свим нивоима", каже конзулка.

Моралес је први председник који је на власт дошао на демократским изборима са више од 50 одсто гласова. Превремени избори су организовани јер су антивладини протести које је подржавао Моралес, потресали земљу и власти су се плашиле избијања грађанског рата.

Према тадашњем Уставу и законима, председник је могао да има само два узастопна мандата. Зато је Моралес донео одлуку да промени Устав и уведе закон по којем је могао поново да се кандидује.

„Понесен успехом, превидео је Устав и законе који му нису дозвољавали реизбор", наводи она.

„Када је опозиција јасно ставила до знања да је кандидатура Моралеса у октобру против воље већине грађана који су се на референдуму 21. фебруара 2017. изјаснили о томе и најавила могуће манипулације са гласачким листићима, клима у друштву се променила.

„На улицу су изашли студенти, грађани и представници опозиције и почели да траже оставку председника", прича Жана за ББЦ на српском.

У томе су и успели, пошто се Моралес повукао с власти.

Он је протесте назвао државним ударом, док његови противници то називају крајем тортуре.

„Моралес је направио државни удар како би дошао на власт. Када дођеш на власт на такав начин, тешко је да сиђеш, без државног удара", прича Братислав Обреновић.

Петковић Куљача де Родригез каже да би ситуацију требало да реше политичари и мисли да воља постоји на обе стране.

Обреновић се нада да ће се ситуација стабилизовати у неколико наредних дана.

Шта се сада дешава?

У досадашњим немирима страдале су најмање 23 особе.

Моралесове присталице су блокирале путеве у неким деловима земље, па је дошло до несташице намирница.

Власт је до нових избора преузела Ђанин Ањес, која се прогласила председницом. Она је дужна да до 21. јануара распише нове изборе.

„Прелазна влада мора да распише нове изборе до тог датума, пошто тада истиче мандат актуелне власти.

„Пре тога мора да изабере изборну комисију, што значи да о томе мора да се усагласи са већином коју има Моралесова странка", објашњава Петковић Куљача де Родригез.

Обреновић каже да немире у Боливији тренутно организује један одсто становника - они који нису задовољни повлачењем председника Ева Моралеса - односно његове присталице.

„Боливија је земља у којој се кока користи традиционално - жваћу је рудари, радници на тешким пословима, али се и прерађује у опијат. Моралес је председник највећег нарко картела.

„Протерао је из државе све који се боре против тога и има снажну подршку криминалаца", каже он.

Обреновић објашњава да се људи ипак плаше.

„Председница не жели да пошаље војску, боји се. Осам особа је погинуло.

„Мислим да ће се ситуација стабилизовати у неколико наредних дана. Демонстранти ће се уморити или ће остати без новца."

Земља контраста

Боливија је држава у централном делу Јужне Америке.

Граничи се са Перуом, Аргентином, Чилеом, Парагвајем и Бразилом и има око 10 милиона становника.

Земља је контраста - огромног богатства и тужног сиромаштва.

„Контраст је на сваком кораку", прича конзулка Србије у тој земљи.

„Они су срећан и задовољан народ. У Боливији се и сиромашни смеју и радују. Када је неко у Боливији сиромашан то не значи да је гладан.

„Свако ће добити храну, јер је има у изобиљу", каже она.

Живот у тој земљи није скуп.

„Просечна четворочлана породица може месечно да живи са 1.000-1.100 долара - да плаћа кирију, рачуне, иде у позориште, живи нормално", каже Обреновић.

„Ако си у нечему добар, имаш велике шансе да радиш и напредујеш."

Милан Мрђен, пореклом из Далмације, Југославију је напустио 1988. и прво се преселио у Сједињене Америчке Државе.

Пут га је након много година одвео у Боливију у којој живи већ 12 година, а Санта Круз у ком живи не потресају немири као престоницу Ла Паз.

Мрђен каже да не воли политику и не бави се њоме, али да се она нажалост бави људима.

Политичка ситуација у једној држави натерала га је да оде на Запад и сада каже да је рано говорити о ономе што чека Боливију.

Ипак, тврди да Моралес никада није одржао реч и да му није стало до напретка државе.

„Ово је лепа и богата земља, а Моралес је успео да је осиромаши. Земља је подељена и исцепкана, зависна од увоза.

„У Боливији је живот некада био врло леп, али се од 2011. осећа криза. Новац се троши недомаћински, плате су исте, а цене иду горе.

„По градовима људи добро живе, али је по селима врло тешко. Држава је огромна и има много крајности", прича Мрђен за ББЦ на српском.

Профил Боливије

Земља екстрема, највиша је и најизолованија земља Јужне Америке.

Има највећи удео староседелаца који чине око две трећине становништва.

Боливија има друге највеће резерве природног гаса у Јужној Америци, али постоје дуготрајне тензије у погледу експлоатације и извоза ресурса.

Староседеоци кажу да земља не би требало да се одриче контроле резерви, коју виде као једини преостали природни ресурс Боливије.

Боливија је такође један од највећих светских произвођача коке, сировине за кокаин.

Програм искорењивања усева, иако олакшава проток условне америчке помоћи, наљутио је многе најсиромашније пољопривреднике Боливије за које је кока често једини извор прихода.

Балканци у Боливији

Људи с Балкана досељавали су се у Боливију од економске кризе почетком 1930-тих година.

Хрвати су најбројнији и у Боливији има око 400 породица.

„Има авантуриста који дођу у посету па се заљубе у земљу и остану.

„Многи су дошли бежећи од режима са којима се нису слагали и у Боливији започињали приватне послове.

„Друга и трећа генерација досељеника су углавном врло успешне.

„Тако у Боливији имамо успешне пословне људе, индустријалце, уметнике, чија се презимена завршавају на -вић", каже Жана.

Жана, Милан и Бранимир у Боливију су однели део српске традиције - славе славу, обележавају два Ускрса и два Божића.

Срби у Санта Крузу, једном од четири највећа боливијска града, редовно се састају.

„Правимо роштиљ, печемо јагње, дружимо се. Придруже нам се и локалци. Држимо се на окупу", каже Милан.

И он и Бранимир имају приватне послове и „господаре сопственим временом".

Његова супруга је Боливијка, али без обзира на то што више од 10 година живи у тој земљи и даље употребљава заменицу „они" када говори о тамошњим људима.

„Ја сам из Далмације. Прво сам Србин, па онда Далматинац. Не, нисам Боливијац", каже Милан за ББЦ на српском.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]