Корона вирус, делта и омикрон сојеви: Зашто се вакцинисани и даље заражавају а није да вакцине не раде

Свет управо пролази кроз нови талас пандемије корона вируса.

Земље као што су Сједињене Државе, Француска и Велика Британија, Аргентина, Бразил и многе друге доживљавају рекордне бројеве случајева због истовременог деловања делта и омикрон варијанти.

Међутим, научници, лекари и здравствене институције настављају да се ослањају на разне вакцине које су већ тестиране и одобрене широм света као заштиту против заражавања.

Овде анализирамо колико добро оне помажу у зауздавању пандемије.

Лажна контроверза узима маха

Имајући у виду дневни пораст броја нових случајева Ковида-19 у земљама као што су САД, Француска и Велика Британија, делотворност вакцина још једном је постала предмет расправе на друштвеним мрежама.

И док неки корисници критикују мере које уводе власти да би подстакле на вакцинацију, други осуђују потенцијалне нуспојаве вакцина.

До сада су главне примећене нуспојаве биле благе и нестајале су природним путем у року од неколико дана.

Међу главним притужбама су: бол и црвенило око места убода, температура, главобоља, умор, бол у мишићима, грозница и мучнина.

Озбиљније појаве, као што су анафилкса, тромбоза, перикардитис и миокардитис (запаљење срчаног мишића), здравствене власти сматрају изузетно ретким, а корист од примања доза далеко надмашује примећене ризике, тврде они.

ББЦ је разговарао са педијатром и специјалистом за инфективне болести Ренатом Кфоуријем о ефикасности актуелних вакцина и чињеници да вакцинисани могу да се заразе корона вирусом и пренесу га даље.

Он каже да је први талас вакцина против корона вируса у које спадају производи Фајзера, АстраЗенеке и Јансена, између осталих, желео да смањи ризик од најозбиљнијих облика болести, који за последицу имају болничко лечење и смрт.

„Вакцине много боље штите од озбиљнијих облика него од умерених, благих или асимптоматичних облика ковида. Што је озбиљнији резултат, то је већа ефикасност", истиче Кфоури, који је директор Бразилског друштва за имунизацију.

Главни циљеви ових имунизатора, стога, никад нису били да се заустави сама инфекција, већ да се напад корона вируса учини мање штетним по тело.

Исто резоновање стоји и иза вакцине против грипа, која постоји већ деценијама.

Та доза, која се нуди сваке године, не штити нужно од заражавања вирусом инфлуенце, али избегава честе компликације код најугроженијих група, као што су деца, труднице и старији.

Гледајући ширу слику, ова заштита против најтежих облика болести има директан утицај на читав здравствени систем: смањење тежине респираторних инфекција за резултат има мање гужве на хитним пријемима, већу доступност кревета на одељењима за интензивну негу и више времена за здравствене тимове да се посвете лечењу пацијената на одговарајући начин.

А подаци указују на то да вакцине у том погледу играју веома добру улогу: према Комонвелтовом фонду, дозирање против корона вируса је спречило, закључно са новембром 2021. године, укупно 1,1 милион смрти и 10,3 милиона болничких лечења само у САД.

Европски центар за контролу и превенцију болести (ЕЦДЦ) и Светска здравствена организација (СЗО) процењују да су, откако су започеле вакцинације против ове болести, широм Европе спашени животи 470.000 људи старијих од 60 година.

Шта објашњава актуелну ситуацију?

Непорециво је да се учесталост поновног заражавања или позитивних дијагноза међу вакцинисанима у последње време повећала, а то може да се објасни са три фактора.

Први је једноставан: људи се традиционално окупљају и славе током новогодишњих и божићних празника.

То само по себи повећава ризик од преношења корона вируса.

Друго, скоро годину дана откако су дозе постале доступне у неким деловима света, експерти су открили да имунитет против ковида после вакцинације не траје вечно.

„Видели смо да временом та заштита јењава. Тај пад ће бити већи или мањи у зависности од типа вакцине и старости сваког појединца", објашњава Кфоури.

„То је истакло потребу за примање треће дозе, прво за старије и имунокомпромитоване, а онда и за остатак одраслог становништва", додаје доктор.

Трећи фактор има везе са појављивањем варијанте омикрон, која је заразнија и против које стечени имунитет вакцинама или претходним обољевањем од ковида делују мање ефикасно.

„Имајући ово у виду, заражавање вакцинисаних треба доживети као нешто уобичајено и мораћемо да научимо да живимо са том ситуацијом", каже Кфоури.

„Срећом, овај скорашњи скок броја случајева ковида за последицу је имао мању стопу болничких лечења и смрти, нарочито међу људима који су већ вакцинисани", каже он.

„Вакцине настављају да штите против најозбиљнијих облика болести, као што је и очекивано", закључује он.

Табеле из њујоршког здравственог система на очигледан начин показују ефикасност вакцине у пракси, демонстрирајући како изгледају различите стопе инфекције од ковида, болничка лечења и смрти за вакцинисане и невакцинисане.

Почетком децембра, крива броја случајева, болничких лечења и смрти у граду скочила је нагло међу невакцинисанима (плава линија), али остаје релативно стабилна међу онима који су примили дозу вакцине (црвена линија).

Ово се најбоље очитава на три следеће слике:

На првој слици види се колико је број случајева у Њујорку скочио пред крај децембра, као и огромна разлика између пријављених случајева међу вакцинисанима и невакцинисанима.

На другом графикону, видимо сличан нагли скок броја болничких лечења за невакцинисане, али се то не одражава код вакцинисаних.

Број болничких лечења за ову групу расте, али ни приближно у толикој мери.

На трећем графикону видимо да број смрти за невакцинисане постојано расте у Њујорку током читавог децембра, док је врхунац за вакцинисане у недељи која се завршава 5. децембром и од тада почиње да опада.

Целокупно гледано, можемо да приметимо да они који су примили дозе вакцине против корона вируса имају много мањи броја случајева, болничких лечења и смрти везаних за ковид од оних који нису.

На националном нивоу, ови графикони америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) на сличан начин одсликавају ефикасност вакцина у пракси.

У скорашњем извештају, британска Агенција за здравље и безбедност дошла је до сличног закључка.

Једна анализа увршћена у чланак спроведена је на британском Универзитету у Кембриџу и показује да је, ако се појединац зарази омикроном, ризик од болничког лечења 81 одсто мањи ако је примио све три дозе вакцине.

Друго истраживање, које је спровела сама агенција, закључило је да су примљене три дозе вакцине 88 одсто ефикасне, мада се још не зна колико дуго та заштита траје и да ли ће у предстојећим месецима бити потребе за бустером.

За Кфоурија, сви ови докази само додатно поткрепљују важност вакцинације у контексту омикрон варијанте и повећању броја случајева.

„Апсолутно је погрешно мислити да нема смисла примити дозе зато што ће се свако ионако разболети.

„Вакцина успева да трансформише вирус у једноставнију болест, која у већини случајева може да се лечи код куће", каже он.

„Из ове пандемије ћемо изаћи само са високим степеном вакцинисаности становништва, међу којима и деца, и поштовањем основне бриге, као што је ношење маски, спречавање људи да се окупљају у великим бројевима и прање руку", закључује специјалиста.

Овај текст адаптиран је из оригиналног чланка за ББЦ Бразил који је написао Андре Биернат

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]