Интервју петком: Еyot – Баланс између светског бенда и момака из малог града

Организатори Cully Jazz фестивала из Швајцарске су их назвали „Нирваном џеза", Брент Блек са сајта Critical Jazz описао као „следећи велики хит у Америци", а критичари с ових простора их сматрају најбољим српским џез бендом.

Али чак и ако оставимо по страни рецензије и похвале, са десетинама хиљада пређених километара и концертима широм Европе и Азије, Еyot се позиционира као један од напрогресивнијих и најбољих домаћих музичких бендова.

Четири студијска албума довела су их до рада са неким од најзначајнијих имена џез музике, како у студију, тако и на бини.

Иста екипа већ десет година - Дејан Илијић на клавиру, Милош Војводић за бубњевима, Марко Стојиљковић на басу и Слађан Миленовић на гитари - на џез подлози експериментише жанровима и успева да у контраритму истовремено звучи потпуно складно.

Десетогодишњица бенда и рођендански концерт у нишком Народном позоришту су савршен повод за кратку рекапитулацију каријере бенда, кључних тренутака и планова за будућност кроз разговор са Дејаном Илијићем.

Концерт на отвореном, у најширем могућем смислу

Поводом десетогодишњице бенда, Еyot је решио да фановима поклони Концерт за природу, који су снимили на Сувој планини.

Ако мислилите да је лако попети се на Суву планину - није. Али однети горе цео клавир и снимати наступ на локацији где се температура креће од минус три до преко тридесет степени делује готово немогуће.

Идеја је потекла од Завода за заштиту природе Србије, медијски покровитељ је National Geographic, али реализацији свега је највише помогао један Зоки.

„Пошто нисмо успели да обезбедимо хеликоптер за транспорт клавира, нашли смо Зокија, возача камиона, који је погледао терен и рекао 'океј, могу то да изведем'. Спаковао је клавир преко великог француског лежаја и, уз мало потешкоћа, одвезао га горе", прича Дејан.

Како је већ раније објаснио, њихова музика се изузетно уклапа у амбијент планинског врха „својом грађом, атмосфером и исконском енергијом".

Премијера концерта, који чланови бенда описују као једно од њихових највећих музичких достигнућа очекује се до краја године.

Али без обзира на све потешкоће, Дејан каже да неће ту стати када су у питању Концерти за природу.

„Имамо неку луду идеју да то проширимо на целу Србију, али видећемо како ће се ствари даље одвијати."

Шта је је другачије, а шта исто, деценију касније

Као што се и њихова музика развијала и сазревала, исто се догађало и са члановима бенда, па их је данас„мало теже окупити него раније", каже Дејан.

„Некада смо вежбали буквално сваког дана, али како сви сад имамо породице и друге обавезе, мора се уложити много више труда да се организује сам рад бенда."

Ипак, након толиког броја наступа, додаје, већ се „гурају на искуству", али када се ради на новом албуму, бенд се враћа старом систему рада.

Дејан истиче да је публика од њих имала велика очекивања већ након првог албума, а да су с годинама та очекивања само расла.

„Теже је када хоћеш да створиш нешто ново, да идеш напред без стагнације, јер ми нисмо имали паузу у раду и ту постоји одређени притисак. Али мислим да имамо простора за још два-три албума, па после тога, видећемо", прича Дејан.

Али испоставило се да је управо то константно стваралачко кретање напред формула за успех бенда Еyot.

„Ми увек имамо план отприлике две-три године унапред. Усредсредиш се на нешто, радиш на томе и тачно знаш шта треба да урадиш да би дошао до одређеног места", објашњава Дејан, додајући да је „највећи изазов је изненадити самог себе".

„Ја јесам у стању да седнем и створим десет албума попут Horizonа, али поента је да смо то завршили и да тражимо нешто даље, трудећи се да не јуримо трендове и да не радимо нешто због одређеног успеха."

Математичка прецизност

Оно што Еyot издваја од осталих домаћих бендова - заправо, нешто што вас тера да се запитате да ли су уопште бенд са ових просторора - јесте чињеница да њихови концерти увек почну на време.

Али осим стриктног поштовања сатнице, хируршка прецизност Еyota се осликава и у њиховим плејлистама, чија хомогеност купује публику било да се ради о клупској свирци у Србији или камерној дворани у Јапану.

„Албум мора да има концепт, кулминацију и остале елементе, као представа. Након тога, кроз путовања и реакцију публике можете да видите на коју песму људи највише реагују и да на основу тога правите сет листу", каже Дејан.

Иако на концертима то не делује и сигурно не звучи тако, Дејан објашњава да воли да прави сет листу буквално пред сам наступ.

„Након толиког броја наступа већ имамо неколико сетова. То се већ искристалисало, тако да са новим албумом само употпунимо."

Каже да су им жанровске одреднице истакнуте само зато што такве информације иначе стоје на веб сајтовима бендова, па је тешко одредити који се све музички жанрови чују на њиховим албумима поред основне џез подлоге.

На њиховим композицијама је упечатљив етно мотив, истовремено истакунт како би се географски одредило одакле бенд долази, али и вешто замаскиран. Тако Еyot звучи као страни бенд без икаквог контакта са овим поднебљем.

„Тај етно елемент је код нас спонтан и заиста искрен", каже Дејан.

Не крије да етно мотив често представља њихово „тајно оружје на наступима у иностранству".

„Можете да видите публику како покушава ногом или главом да ухвати ритам и таман када ухвате, ми променимо".

Нишки звук у Европи, на Истоку и неким неочекиваним местима

Наступали су у преко 25 земаља - у Швајцарској, Италији, Француској, Енглеској, али неке од већих турнеја су имали на супротној страни - у Русији и Јапану.

И на тим турнејама, свирали су на неким потпуно неочекиваним местима, попут библиотеке у Новосибирску у Русији, у којој пре њих није наступао ниједан музички састав.

„У Русији смо свирали по најзанимљивијим местима. Од Сибирске библиотеке, па до неких места где је све блатњаво по граду и возе вас неким распаднутим комбијем, а онда се одједном нађете у сали са врхунском опремом, бубањем са позлаћеним обручима и слично."

На тој истој турнеји је Дејан имао прилике да у граду Александрову свира на клавиру на ком су свирали велики руски композитори и пијанисти попут Сергеја Рахамњинов и Михаила Глинке.

„Пази шта желиш, можда ти се и оствари"

Свестан да улази у клише, Дејан у шали управо овим речима описује досадашњу каријеру.

„Волео бих да задржим слободу свог живота. Путовања, одсуство од куће... све то има неку своју цену, а већ сам у годинама када ми није битна слава."

„И сад да станемо, задовољан сам тиме шта смо урадили", прича Дејан.

Како каже, сада су задовољни са 50 концерата годишње.

„Увек тражимо баланс између неког светског успеха и тога да смо момци из малог града."

Снимање са Стивом Албинијем

Иако су трећи албум Similarity снимали 2014. у Бристолу са Џимом Баром из групе Portishead, за снимање четвртог албума су решили да оду корак, тј. читав континент даље.

Тако је дошло до сарадње са Стивом Албинијем, продуцентом који је радио са легендарним бендовима попут Nirvanе, The Stooges, Pixies и другим великим именима рок музике.

Снимање албума Innate у Чикагу било је планирано годину дана унапред, каже Дејан.

„Мој рођени брат је читао интервју са Стивом Албинијем и видео да он уопште није скуп и да воли да ради са андерграунд бендовима."

„Када уђете у студио, прво са леве стране видите урамљену слику Лењина, а убрзо дође и Стив у препознатљивом комбинезону, који сви запослени у студију носе", прича Дејан.

Албини је прво хтео да чује сваког члана бенда појединачно, а затим је брзо поставио микрофоне и снимање је почело.

„Никада не прича музичарима шта мисли о њиховој музици, али могли смо да видимо када крене да 'ради' главом која му се песма највише свиђа", препричава Дејан.

Како Стив Албини уопште не поседује компјутер у студију, читав албум је снимљен аналогно. Дејан његов рад назива „мајсторским" и каже да оно што људи данас раде у софтверима за обраду звука, Албини то ради уживо.

„Он узме физичку траку, исече, залепи и то је то. Али зато је и велики притисак када се ради са тракама."

Aлбуm Innate је постао најпродаванији домаћи џез албум.

Шта се очекује у нишком Народном позоришту?

Први концерт у нишком Народном позоришту одржали су 2014. године, након што је велики број фанова остао ускраћен за свирку у „тесним" просторијама Факултета уметности.

То је био један од концерата о којима се прича, а деценију постојања бенда обележиће у истом простору.

„Имаћемо као блокове од четири песама, по једна са сваког албума и тако четири пута", објашњава Дејан концепт сетлисте концерта који ће трајати барем два сата.

„Практично ћемо свирати половину од сваког албума, неке композиције које дуго нисмо изводили."

А шта доноси будућност?

Дејан планира да до краја године сними соло албум, који је, како каже, највише урадио како би натерао себе да вежба.

Eyot нови албум најављује за 2020. годину.

„Можда ћемо вратити мало мирнији звук и мање дисторзије. Енергетски ће то бити јако, можда је у питању повратак коренима, али идеје су тек у повоју", каже Дејан.

Након нишког концерта очекују их наступи у Бугарској, Словенији и Швајцарској, а у плану је још једна, већа, јапанска турнеја.

„Промотери јуре Blue Note у Токију. Букер и промотер су већ били на нашем концерту, одушевили су се, тако да ми се чини да имамо барем два гласа за то", каже Дејан.

Додаје да је Eyot, којим случајем, бенд са Запада, вероватно би им се лакше отварала врата.

„Али нема везе. Победа је одавде увек десет пута слађа."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]