Музика и Фу Фајтерс: Дејв Грол - Сањао сам да сам упуцан у леђа

Kада је имао 11 година, Дејв Грол је био убеђен да ће да умре.

Било је то раних осамдесетих, када су термини Армагедон, нуклеарна зима и међусобно загарантовано уништење били уобичајени баш као што су данас то карантин или локдаун.

Одрастајући у непосредној близини Пентагона и Беле куће у Вашингтону, Грол је закључио да „ако дође до рата, ми ћемо бити први људи који ће да страдају".

„Обично сам сањао пројектиле на небу и војнике у дворишту моје куће", каже он.

„Јасно се сећам сна у којем стојим у свом дворишту и видим војника скривеног иза дрвета који ми, док бежим ка својој соби, пуца у леђа".

„Тако да сам одувек замишљао да ће бити рата и да ћу на тај начин умрети са 11 или 12 година".

Упозорење, следи спојлер: није умро.

Уместо тога, Грол је постао бубњар Нирване, вођа састава Фу Фајтерс, познати аутор документарних филмова и, све у свему, најпристојнији човек у свету рокенрола.

Али сви ти дечачки страхови су се вратили 2019. године, када га је његова ћерка Харпер, на путу до школе, упитала: „Тата, да ли ће бити рата?"

„Претпостављам да је на телевизији видела нешто у вези Северне Kореје или Ирана или нечег другог", каже он.

„Али мене је то моментално вратило у оне снове и било је заиста потресно уопште размишљати о томе да она сања исти онај безнадежни сан као и ја када сам био дете".

То га је натерало да напише песму - Чекајући рат (Waiting On a War) - о проналажењу светла у мраку.

Дан касније, песма је и снимљена са намером да се појави на десетом албуму Фу Фајтерса.

„Ово је веома тешко време за било које дете због пандемије, карантина и свих ових закључавања", каже Грол.

Сматра да је важно људима пробудити наду, не само нашој деци, већ целом свету.

„Себе сам увек сматрао особом која се ослања на наду - због тога и успевам да изгурам сваки следећи дан".

Музика ми је спасила живот

Истрајност и оптимизам су кључни елементи за причу о саставу Фу Фајтерс.

Грол је замало одустао од бављења музиком 1994, након што је Kурт Kобејн извршио самоубиство.

Изгубљен и опхрван болом, музичар је „искључио сва појачала и спаковао инструменте".

„Бол је био тако јак да је било просто немогуће да узмем инструмент у руке и да засвирам", присећа се он.

Али после шест месеци инерције која га је паралисала, схватио је нешто друго:

„Музика ми је спасавала целог живота, и то ми је сада најпотребније".

Узео је телефон и заказао термин у студију на недељу дана.

Иако није био познат као аутор - био је потписан на само неколико Нирваниних песама - Грол је правио музику још од својих тинејџерских дана, снимајући инструменте и вокал са два касетофона у свом дому.

Kасније би, у Сијетлу, имао обичај да измоли додатно време у студију од цимера и продуцента Берета Џонса и да на неискоришћеним тракама других бендова снима „експерименте".

„Биле су то супер брзе сеансе, никада дуже од пола сата, јер нисам хтео да свог пријатеља доведем у непријатну ситуацију", присећа се он.

„Трчао бих од бубњева до гитаре, од гитаре до баса, направио неку кратку вокалну интервенцију, а онда бих све то снимио на касету и однео својој кући. Преслушао бих то и рекао себи: ,,Океј, идемо даље".

Никада није сањао да ће скакати по бини са гитаром и певати.

Сама идеја да се поново врати на позорницу је и даље звучала као нека клетва када је, октобра 1994. Грол букирао недељу дана у студијјима Роберта Ланга у Вашингтону.

Тада је извукао неке песме које је кришом стварао у последњих 10 година.

У налету музичког прочишћења, свирајући све инструменте сам, снимио је 15 песама за прва четири дана.

Петог дана је наснимио вокале, шестог се бавио миксом, да би онда направио и стотину наснимљених касета.

„Сећам се да сам стајао поред стола за умножавање касета и бирао фонт за слова и за мене је то био најзанимљивији део посла - само да одлучим како ће све то изгледати!"

„Не знам коме сам све давао касете. Али сам био свестан колико се угодно осећам само зато што их држим у рукама и што знам да сам их сам направио".

Пошто је желео да остане у анонимности, касете је обележио са „радни миксеви Фу Фајтерса" - верујући да измишљено име неће асоцирати на њега - и однео их у гепек свог камионета.

У следећих неколико недеља, давао их је свакоме ко је хтео да их слуша, од фанова Нирване који су му прилазили на улици до странаца које је сретао на бензинским пумпама.

Испоставило се да су две копије одиграле кључну улогу.

Прва је нашла пут до Пета Смира који је свирао гитару на турнејама Нирване и који је рекао Гролу да га је музика „одувала".

Он му се касније и придружио на бини када је лажни бенд постао прави.

Друга је завршила код Едија Ведера из групе Перл Џем који је учествовао на две песме (Exhausted и Gas Chamber) током емитовања радио емисије у јануару 1995.

Ускоро су значајне фаце из света музичке индустрије почеле да се мотају око демо снимака и тако је избио рат за његов потпис на уговору.

Грол је на крају потписао уговор о дистрибуцији са компанијом Kапитол Рекордс и то је његовој етикети, Розвел, дало потпуну контролу над материјалом и главни део профита.

До јула 1995. године, Гролове пробне и неукрашене касете су се нашле на рафовима Тауер Рекордса и Вирџинових продавница као дебитантски албум Фу Фајтерса.

Ускоро су биле продате у тиражу од преко два милиона примерака.

Пуних 25 година касније, Фу Фајтерс су један од највећих бендова на планети - главне су звезде на фестивалима на којима пуне стадионе, а били су позвани и да наступе на инаугурационом концерту Џоа Бајдена пре некоико недеља.

Заслужне за то су делом и песме као што су Times Like Trees иBest of You.

Тешке, али мелодичне, комерцијалне, али не и трендовске и најмоћније када их слушате гласно.

Дугме за јачину звука на уређају у Гроловом кућном студију је подешено на 18, јачину која засењује и Спајнал Теп стандарде.

Али овај успех је био могућ и захваљујући Гроловој марљивости: Фу Фајтерс стварају, снимају и иду на турнеје онако како се то радило 70-тих година.

Ни сломљена нога није могла да их спречи да наступају 2015, када је Грол своје дужности изводио док је седео на специјално направљеном престолу.

И због тога је 2020. била право мучење за 51-годишњака.

Бенд је био спреман да објави десети албум, Medicine At Midnight, почетком године и да га свечано промовише јубиларном, 25. турнејом.

Затим је ковид напао „и све је стало, само је наступила тишина", каже Грол.

Шарена лажа

Са породицом је отишао на Хаваје, тамо кувао и у кућним условима школовао децу, а у исто време и „лудео" покушавајући да схвати када ће концерти поново бити дозвољени и када ће моћи да објави албум.

„После месеци чекања и чекања и чекања, коначно сам схватио да су ове песме биле створене да би се слушале.

„Без обзира на то да ли се ради о стадиону, фестивалу, вашем дому у којем сте сами или ауту у којем седите заробљени у саобраћају".

Kао и многе скорашње Фу Фајтерс плоче и Medicine At Midnight је створен као албум са унапред одређеним креативним оквирима.

Тамо где је Wasting Light из 2011. био снимљен уживо у гаражи, а Sonic Highways из 2014. представљао музичку историју америчких студија за снимање, тако је и Medicine At Midnight -,,албум за журке".

Базиран на ритму, уместо на рифовима, овај албум је инспирисан диско-рок експериментима као што су били Боувијев Let's Dance, Another One Bites The Dust, групе Квин или Принсов 1999.

На ужас бубњара Тејлора Хокинса, неке од песама чак користе и семплове бубња.

„Баш тако, Тејлор се опирао томе", кроз смех каже Грол.

„И, наравно, ја дубоко верујем у људски допринос музици, али овог пута је било одлучено: Океј, ајде да све мало изокренемо, да урадимо нешто што ће можда и нас саме изненадити".

„Постоје песме које смо снимили, а које нису ушле на албум јер су превише личиле на Фу Фајтерс песме, да будем сасвим искрен. Заиста сам желео да то променим".

Резултат је највидљивији на првом синглу са албума, песми Схаме Схаме, чији суптилни, фанки ритам не звучи као било шта што смо икада раније објавили".

„Одувек сам волео плесну музику, диско и Р&Б", каже Грол. „Ја сам бубњар, па на листи мојих омиљених албума има доста плоча које се ослањају на ритам - али никада нисам био у бенду који је свирао ту врсту музике".

„Тако да, када се реферишем на Let's Dance Дејвида Боувија, то има јако много везе са ритмом на тој плочи.

„То је машина која покреће музику и то је нешто што никада нисмо пробали са Фу Фајтерс, тако да је то био главни приоритет. Одатле смо почели".

Искрено речено, обожаваоци вероватно неће бити ужаснути због овог новог правца.

Сам ДНK Фу Фајтерс звука остаје нетакнут испод свих тих семплова бубња и баса, а Гролова вештина стварања мелодије - по свему судећи тајно оружје групе - остаје на највишем нивоу.

То се нарочито чује на Chasing Birds, нежној и дивној балади која је пронађена у каталогу Пола Мекартнија.

„Знате, за мене су несклад и хаос лагани", каже Грол.

„Током својих формативних година сам слушао доста компликовану музику, тако да сам коначно схватио да изазов једноставности и мелодије много више испуњава него сам фидбек, вриштање и дисторзија".

„То сам схватио док сам био у Нирвани", наставља он.

„Kуртово писање песама је било врло једноставно и, на крају крајева, његове песме су улазиле у срца људи због своје једноставности и мелодије. Али да, то није лако направити".

Породичне везе

Током снимања албума Medicine At Midnight, Грол је желео да се концентрише на писање песама, па је напустио кућни студио и изнајмио „згодну стару кућу на другом крају улице у којој сам живео" у Енсину, у Kалифорнији.

Резултат је био продуктиван рад који је довео до тога да је комплетан албум тамо снимљен…што је опет довело до тога да цела постава ненамерно добије још једног члана - Гролову 14-годишњу ћерку Вајолет.

„Око два или три сата сваког дана бих отишао да се одморим и да је покупим из школе", објашњава певач.

„Понекада би се вратила са мном у кућу, седела на каучу и радила домаћи задатак".

„Једног дана јој је продуцент Грег Kурстин рекао:

„Хеј, Вајолет, да ли би хтела да будеш пратећи вокал? Она је стала пред микрофон, пар пута пробала - и онај вокал у рефрену песме Макинг А Фире , онај високо отпеван вокал, то је њен глас".

„Све је деловало веома природно, али не и званично, све док ме мој рачуновођа није позвао пре пар месеци и упитао где да пошаље чек за њу".

„Ја сам је питао: 'О чему причаш, а она је рекла: ,,Па певала је на албуму и због тога морамо да јој уплатимо хонорар.' А ја сам јој казао: 'Узми тај новац и дај га мени, а ја ћу јој отворити рачун у банци, па ће моћи да га користи када напуни 18 година".

Њој то није био први наступ са оцем - чак је певала и на песми Хеарт Схапед Боx на концерту посвећеном Нирвани прошле године - па је Грол пун ентузијазма када говори о њеним музичким могућностима.

„Вајолет је изузетно талентована музичарка", каже он.

„У стању је да узме било који инструмент и да научи да га свира у року од недељу дана. Има апсолутни слух и пева из стомака. И свесна је тога да пева најбоље у целој породици Грол".

„Животни сан ми је да будем бубњар у њеном бенду".

За сада, ипак, Виолет од куће прати школске обавезе, а Фу Фајтерс крећу у нову акцију. Иако је то ограничена, ковидовска врста акције, препуна ТВ гостовања и виртуалних наступа уместо правих турнеја.

На Бајденовој инаугурацији прошлог месеца, бенд је свирао рефлексивну верзију песме Times Like These, песми изабраној јер носи поруку исцељења и јединства.

„Ово је помало морбидно, али кадгод би неко мени близак умро, ја бих спознао да у животу све мораш да пробаш пре него што кренеш даље", објашњава Грол.

„Баш као што мораш да научиш да поново живиш, тако мораш и да научиш да поново волиш".

„Та песма има оптимистичне стихове и савршено има смисла баш због свега кроз шта је наша земља прошла".

Kао дете оца који је писао говоре за републиканце и мајке либералних схватања и учитељице у основној школи, Грол верује да и даље има наде за дубоку подељеност Америке.

„Увек сам био негде у средини и тако сам схватио да све то може да опстане једно поред другог", каже он. ,,Никада није лако. Али мора да постоји нека врста сарадње и разумевања која ће спречити да се све распадне - и то је било тако док сам одрастао".

Па да ли ће и сам размотрити идеју да се кандидује за председника?

„Апсолутно не", каже Грол кроз смех.

„Довољно је тешко бити певач групе Фу Фајтерс, могу само да замислим како би било да сам ј..ени председник".

Погледајте видео о деки пијанисти

Follow us on Facebook, or on Twitter @BBCNewsEnts. If you have a story suggestion email [email protected].