Интервју петком - Дарко Рундек и Екипа: О сасвим личном, генерацијском и пандемијском процепу између два тренутка

Welcome to the New World - Добродошли у Нови свет - шапће на ухо храпави мушки глас са новог албума Брисани простор Дарка Рундека и Екипе, трачак светлости на крају године која је свима преокренула живот.

Експериментисање звуком, по којем је бивши фронтмен Хаустора познат, овог пута уз помоћ групе младих музичара окупљених у Екипи води слушаоце у метафизички међупростор - место између данас и сутра, Старе и Нове године, живота пре пандемије и онога што долази.

На свакоме од нас је да сам протумачи.

Иако је рад на албуму почео месецима пре него што је корона вирус постао неотуђиви део свакодневице, музичари нису могли да га игноришу у потпуности.

„Имали смо осјећај да радимо албум у изузетним временима и да та времена морамо пустити унутра", каже Дарко Рундек у интервјуу за ББЦ на српском који се, по диктату начела корона поретка, одвија преко Зум платформе.

Путовање До и Од

На мистично путовање Брисаним простором води углавном Рундеков глас кроз два екстендед плеја насловљена До и Од.

Текстови и музика настали су сарадњи са групом младих хрватских музичара које је окупио 2017. године за турнеју поводом обележавања две деценије албума „Апокалипсо".

„До је прича која је досегла своју форму и завршила се, а Од је импровизиранији дио албума и представља почетак који нам доноси неку нову причу", објашњава Рундек.

Уметничка сарадња текла је без много приче и уз велико међусобно разумевање, који се кроз музику преливају на публику.

„Пoлагано се слагало, али се добро сложило, тако да сам ја захвалан тајанственој сили која се изненада појављује и решава ствар", каже Рундек о раду са Екипом.

„Захвални смо што смо направили тај албум и лијепо је што не морамо пуно вербализирати између себе, комуникација се догађа у осјећају, у невербалном - ми се разумијемо".

Ко су чланови Екипе?

Али би се зато о свакој од песама могао написати цели роман, потврђује певач и басиста Екипе Роко Црнић.

Након два сингла објављена раније ове године - Тко су сви ти људи и Унутарњи глас, са албума је почетком децембра издвојен и трећи - Мила.

„То је пјесма у којој је екстрахирана есенција једног љубавног односа", каже Црнић.

„Однос је тај роман, а пјесма је попут капљице која је из њега исцурила".

Живе промоције и турнеја, које обично прате излазак новог албума, мораће да сачекају, али ауторе то не брине.

„Ми смо знали пожурити са промотивним концертима и брже него што би у шоу-бизнису, па ће се захваљујући корони то догодити у неком оптималном ритму", нада се Рундек.

Не узнемирава их посебно ни што не знају када ће и у каквим условима моћи да свирају.

„Свираћемо јер нам је то животно опредељење, а да ли ће то бити за хиљаде људи или за њих 50, мени је потпуно свеједно", истиче Рундек.

Како звучи музика на инструментима од леда

Три деценије међупростора

Пре тридесет година, легендарни југословенски бенд Хаустор престао је да постоји званично, остајући са слушаоцима кроз музику.

„Хаустор је једна од фаза која је била значајна", каже бивши фронтмен бенда.

Рундек тај период памти као време „када будућност и просперитет нису били упитни".

„Живили смо у земљи у којој се узгајао осјећај да нисмо периферија свијета него центар, припадали смо једном друштвеном пројекту који је био вриједан поштовања јер је у основи био хуманистички и тежио је ка томе да нема великих социјалних разлика и да се поштују људски интегритет и потребе", истиче.

„Кад се све то скупа зброји, вероватно се човјек са више вјере бацао у пројекте који су га занимали", закључује Рундек.

Сва Рундекова музика

Извор: Дарко Рундек - званични сајт

У три деценије колико нема Хаустора сместио се читав живот Рока Црнића, рођеног 1992. године.

Двојица музичара признају да у приватним разговорима Дарко често уме да каже Року како се „вријеме осамдесетих претерано идеализира".

„И ја сам идеализирао то вријеме, али сад то више не радим и сретан сам због тога", каже Роко.

„Да могу, можда бих Хаустору украо само мало кемије, да видим како је та глазба настајала па је била тако вибрантна и смислена".

Рундек подсећа да и данашње време носи своје поклоне.

„Можемо снимати јефтино и дуго, дома могу радити ствари које сам прије могао једино у неком студију гдје ми је откуцавало вријеме, па сам морао журити", каже и додаје да му је данашњица „у том смислу донела већу слободу".

Он примећује да су данас „и људи некако слободнији и искренији према себи, мање се осјећа притисак предрасуда".

Нови ентузијазам „на крају Људског царства"

Иако је корона вирус донео велику глобалну промену, то није оно што је Рока највише померило из зоне удобности ове године.

За њега се 2020. година поцепала на пре и после земљотреса који је погодио Загреб 25. марта, а чије последице умногоме тек треба санирати.

„Мислим да је тај потрес за све донео пуно питања, пуно различитих особних и друштвеним размишљања - осјећам да се нешто мијења и покушавам пронаћи нови начин да ја будем ја у овим непредвидљивим временима", закључује Црнић.

За Рундека, последњих годину дана „нису нешто што се догодило изнебуха".

„Ради се о карми, о слиједу узрока и посљедица који су добили своју форму", сматра музичар.

Оне носталгичне године, када је свирао у Хаустору, биле су „вријеме када се увелико припремао Ковид-19 укључујући и сво људско бахаћење".

„Радили су велики привредно-индустријски комплекси, експлоатација природе је била у замаху, тако да је овај вирус исто тако посљедица нашег односа према природи, према свијету којег смо и дио", каже Рундек.

Он истиче да му се посебно допала дефиниција 2020. године која каже да се „налазимо на крају Људског царства".

„Ово је тренутак када бисмо се морали више окренути према том свијету чији смо дио, иначе ћемо биједно изумријети", истиче Рундек.

Иако је тренутак мрачан, па је и нада у новогодишње јутро за многе упропашћена схватањем да се ништа у вези с пандемијом неће променити када сат откуца поноћ, Рундек има оптимизма.

Он се нада да ће из ове ситуације произићи нови ентузијазам, „који узима у обзир целину ситуације у којој смо се нашли".

„Волио бих кад би се људи опет осјетили као дио природе, отворили очи за нешто ситније од наших малих дневних потреба за комфором, кад би отворили срце према ширини и богатству свијета, у томе би сигурно свака од наших мањих и већих потреба и жеља била остварена са пуно више сјаја и смисла", закључује.

Како су гитаре промениле живот деце са улица Авганистана

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]