Ко је био Миодраг Костић

Миодраг Костић

Аутор фотографије, Marko Todorović

Потпис испод фотографије, Миодраг Костић
Време читања: 5 мин

Миодраг Костић, један од најпознатијих српских бизнисмена, преминуо је 13. новембра, саопштила је његова компанија МК Група.

Костић, дипломирани економиста, основао је компанију 1983. године, а од 2002. је постао власник неколико шећерана у Србији, чиме је почео његов пословни успон.

Дванаест година касније био је и на информативном разговору због увоза и извоза шећера у Европску унију, али ништа спорно није доказано, писао је лист Данас.

Костић је, према извештавању медија, одговарао на питања у вези с куповином три шећеране: Бач, Ковачица и Пећинци. Свака је купљена за по три евра.

Касније је преузео неколико пољопривредних компанија, а од 2008. године почиње да се бави туризмом куповином хотела Гранд на Копаонику.

Од тада, Костић пословну империју шири и на друге привредне гране попут банкарства, енергетике и пољопривреде.

„Био је велики иноватор, вредан и радан човек, који се сналазио у свакој ситуацији.

„Имао је много идеја и успео је да оствари оно што је ретко коме на овом простору пошло за руком”, рекао је Топлица Спасојевић, бизнисмен и члан Пословног клуба „Привредник”, за ББЦ на српском.

Био је дугогодишњи директор Демократске странке, близак пријатељ Зорана Ђинђића и један од људи, поред Владимира Бебе Поповића, Горана Весића и Чедомира Јовановића, који су носили ковчег на сахрани премијера.

Бивши председник Србије Борис Тадић на друштвеним мрежама је написао да је Костићев „допринос у демократским променама у Србији и развоју наше привреде био огроман".

„Била ми је част да смо били саборци у тој борби”, написао је Тадић на Иксу.

'Шећерна афера' и одбацивање оптужби

Почетком 2000-их, због недовољне производње шећера, ЕУ је омогућила произвођачима из Србије да без царине извозе шећер у земље европског блока.

Агенција за приватизацију расписала је 2002. године међународни тендер за продају шећерана.

Костићев МК комерц је исте године купио три шећеране и сваку је платио три евра, писао је Блиц.

Локалним самоуправама уплаћено по 75.000 евра да унапреде општинску инфраструктуру.

Приликом преузимања шећерана, Костић је обећао укупна улагања у опрему око 20,5 милиона евра и за социјални програм у свакој фабрици још по 2,1 милион евра.

Тада је саопштено и да су дугови те три шећеране још најмање 25 милиона евра.

Годинама касније, међу 24 спорне приватизације нашао се и процес увоза и извоза шећера, о чему је писао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Спорно је било то што се шећер увозио и у Србији препакивао и даље продавао, односно извозио.

Ово, међутим, никада није доказано, а то су негирали и произвођачи шећера, писао је Данас.

Савет за борбу против корупције, под вођством Верице Бараћ, тражио је потом од владе и државних органа да се, између осталог, утврди по којим су критеријумима три шећеране продате за тадашњих 183 динара.

Савет је питао Агенцију за приватизацију како се, поред великог броја заинтересованих страних компанија, на седам тендера за куповину шећерана појавио само један купац.

„Сматрамо да влада није размотрила све аспекте шећерне афере, пре свега последице неконтролисаног увоза и извоза шећера по приватизацију шећерана, од које су одустали највећи светски произвођачи шећера, чиме је проузроковано пропадање највећих српских шећерана, београдске, зрењанинске и ковинске“, наводи се у закључку извештаја Савета.

На основу њега је 2004. године вођена истрага у овом случају, али нико није осуђен.

Поднето је укупно 17 кривичних пријава против 16 људи који су се, како је тада наведено у извештају МУП-а, незаконито бавили трговином шећером.

Вођена су само два судска поступка против одговорних у фирмама МК комерц и Воћар лутка, али су оптужбе одбачене, писао је ЦИНС.

Десет година након што је против њега поднета кривична пријава због злоупотребе службеног положаја и куповине опреме за прераду шећерне репе, Миодраг Костић је позван на информативни разговор о куповини три шећеране.

Ништа спорно на крају није доказано.

Сви послови Миодрага Костића

  • 2002 - постаје власник шећерана у Бачу, Пећинцима и Ковачици
  • 2008 - купује хотел Гранд на Копаонику и почиње да се бави хотелијерством
  • 2011 - преузима индустрију меса Карнекс
  • 2016 - купио је Пољопривредно-индустријски комбинат Бечеј
  • 2015-2017 - купује два хотела у Истри (Словенија и Хрватска) и постаје један од власника хотелске групације Будванска ривијера и Свети Стефан у Црној Гори
  • 2015-2019 - улази у посао са обновљивим изворима енергије, заједно са компанијом Финтел и гради први ветропарк у Србији
  • 2015 - почиње да се бави и банкарством. Преузима већински удео у АИК банци. До 2019. године преузео је још неколико банака.
  • 2018. отвара хотел Шератон у Новом Саду и постаје власник Аеродрома Порторож
  • Од 2019. године постаје власник Горењске банке у Словенији

Задужбинар

Миодраг Костић оснивач је и задужбине која носи његово име.

Зграда у центру Београда постала је Палата науке.

Центар за истраживање и популаризацију науке је најавио сарадњу са Електротехничким факултетом у Београду и, према саопштењу компаније, до сада је у пројекат уложено 25 милиона евра.

Миодраг Костић се због болести пре пет година повукао са управљачких функција у МК Групи, а пословање системом је препустио сину Александру, којег има из брака са Маријаном Матеус (девојачко Чолић).

Са Маријаном, која је задржала презиме бившег мужа из другог брака, некада прослављеног немачког фудбалера Лотара Матеуса, Костић има још две ћерке - Дајану и Анђелу.

После развода ид Маријане, Костић је био у вези са певачицом Наташом Беквалац.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]