Фанзини у Србији: Од фанова, за фанове - аматерске новине

Опрем добро, Покварена омладина, Пуш мај кар, Кретен, Хемороид, Шкарт...

Не, није у питању никакво вређање, већ је реч о називима југословенских и српских фанзина.

А шта су фанзини?

,,Фанзини су мале уради сам публикације иза којих стоје ентузијасти који својим писањем и радом желе да додатно осветле и популаризују неки културни сегмент", каже Мирослав Сташић за ББЦ на српском, својевремено фанзинаш, данас библиотекар и новинар.

За израду фанзина су некада били потребни само папир, лепак, оловка, писаћа машина и маказе, а уз све то и љубав према стрипу, филму, књижевности, фотографији, музици или спорту.

Сасвим довољно за једну аматерску, нискотиражну и некомерцијалну новину - од фанова за фанове.

Са друге стране се налазе читаоци којима је право задовољство причињавао процес наруџбине фанзина - пошта, пакет, па удобност кућне фотеље за потпуни ужитак.

Данас је ситуација на свим пољима знатно другачија.

Почеци фанзинаштва у Југославији

Иако су фанзини кренули масовније да излазе почетком осамдесетих, појавили су се знатно пре.

Уметничка трупа Медиала из Београда у којој су између осталих били Леонид Шејка, Оља Ивањицки и Милић од Мачве, крајем педесетих је издавала истоимену публикацију која се може сматрати фанзином.

„У другој половини седамдесетих, данас прослављени филмски редитељ - Слободан Шијан, издавао је властити фанзин који је 2009. године објављен као књига Филмски летак", наводи Сташић.

„Први југословенски фанзин за гламур" - Изглед појавио се 1977. године у издању Студентског културног центра.

Утицај Ендија Ворхола је био свеприсутан, а садржај се у свих пет бројева добрим делом ослањао на моду, уметност, фотографију, али је било и страница посвећених музици.

Саша Ракезић, југословенски и српски стрип аутор, познатији као Александар Зограф је први фанзин - Кретен, објавио у Панчеву на самом крају седамдесетих, што га такође чини једним од првих фанзинаша на овом простору.

Фанзини се у већој мери појављују са пробојем новоталасне и панк музике.

Тако је један од првих београдских панк бендова - Урбана герила, имао и истоимени фанзин.

Рекло би се да је млади басиста Бранко Росић тада начинио прве новинарске кораке, а у томе није усамљен.

Уредник мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) Стеван Дојчиновић био је аутор фанзина под називом Лагао бих вас кад бих вам рекао да...,

Писац Ото Олтвањи је у родној Суботици био део групе око фанзина Бачка Трибјун (Batchka Tribune), а и позоришни редитељ Предраг Стојменовић је у младости покренуо ковински фанзин Пост Скриптум.

Већина тих фанзина је била музичког карактера.

Панк као кичма фанзинаштва у Србији

Музички фанзини су најраспрострањенија врста фанзина и њихов садржај се не разликује много од класичног музичког магазина.

У њему се могу наћи интервјуи, извештаји са концерата, рецензије музичких издања и других фанзина, колумне.

Оно по чему се разликују од магазина јесте квалитет штампе и тиражи.

Најчешће је А5 формата, налик школској свесци, углавном одштампан у црно-белој боји на обичном папиру са насловницом коју красе разни колажи.

Број објављених примерака је неретко мали.

Са појавом панк рока, музички фанзини у свету постају панк фанзини, па се такав принцип преноси на југословенску, а касније и српску фанзинашку сцену.

Неки од пионирски панк фанзина у Југославији били су Квазимодо из Панчева, румска Аутопсија, Загребачки трубадури и други.

Најдуговечнији музички фанзин на овом простору - Опрем добро, непрекидно излази од септембра 1986. године.

„Кренуо сам да радим из љубави и желео сам да на неки сопствени начин, колико је у мојој могућности, помогнем андерграунд сцени и бендовима да се мало афирмишу.

„Многим андерграунд бендовима је то био једини начин да допру до публике", каже за ББЦ на српском аутор фанзина Васа Радовановић.

За њега је ,,сваки фанзин једно уметничко дело" јер због „сеци-лепи" технике никада ,,немамо два иста фанзина".

А назив фанзина Опрем добро потекао је од реплике из ТВ серије Више од игре из друге половине седамдесетих година прошлог века.

Златно доба српског фанзина

Према неким подацима у Југославији је до 1991. године излазило више од 300 различитих фанзина, од којих је значајан број забележен и у Србији.

Међутим, златно доба фанзинаштва овде долази после ратова на простору бивше државе - средином деведесетих.

„Не бих се усудио да дам процену продукције у Србији у деведесетим, али тај број је свакако троцифрен", каже Сташић.

У зависности од амбициозности аутора и квалитета фанзина, кретао се и тираж.

Углавном је био мали, од пар десетина, до стотинак примерака, са ретким изузецима.

Васа Радовановић је 63. број фанзина Опрем добро продао у 500 примерака, доштампавајући га неколико пута.

Било је и оних који су прелазили хиљаду примерака.

„То је био онај период после ратова и свега, када је сама хардкор музичка сцена у Србији мало живнула.

„Било је много фестивала и људи су на неки начин желели да о тим бендовима нешто чују, прочитају", објашњава фанзинашки ветеран.

Фанзини су продавани уживо, на концертима и фестивалима, и наручивани поштом.

Сваки фанзин је имао обавезну контакт адресу, као и адресе других фанзина, па их неки зову ,,друштвеним мрежама тог времена", погодним за умрежавање фанова.

Распрострањеност је била огромна, а сцена децентрализована, па је велики број градова, али и села, имао бар по један фанзин.

Главни центри су били у Београду, Новом Саду, Смедереву, Краљеву и Крагујевцу, а објављивани су и у Крушевцу, Рашкој, Косјерићу, Смедеревској Паланци, Ковину, Лучанима, Панчеву, Ковачици и другим местима.

На селима су излазили Бензин(Лојанице), Punk Forever(Велико Орашје), Умоболне умотворине и Хемороид (Скобаљ) и други.

Неки од најпопуларнијих фанзини који су тада излазили били су новосадска Три другара, београдски Вор пигс (War Pigs) и Београде, добро јутро, Оопс! из Смедеревске Паланке и други.

Политичке теме су такође нашироко обрађиване.

Испрва је места било за све политичке опције, да би се временом ситуација променила, па су десничарски бендови скрајнути.

Њихови чланови и активисти су покретали сопствена гласила, међу којима је било и неонацистичких фанзина, дистрибуираних тајним каналима.

Левичарска, анархистичка идеологија и бендови су преузели примат, па су почели да се појављују први левичарски политички фанзини, већином настали од музичких.

Анархист из Смедерева, Протест из Куле и као један од утицајнијих - краљевачки Контрапункт, најзначајнији су представници политичких фанзина тог периода.

Први бројеви Контрапункта су били стриктно везани за панк музику, да би временом садржај оплемењен политичким темама по узору на анархо-панк фанзине из иностранства, пре свега амерички Profane Existence и Slug and Lettuce.

У Београду су још излазили Награвжне и Шејвд вимин (Shawed Women) - фанзин посвећен енглеском анархо-панк саставу Крас (Crass).

Њихове ауторке су каснији политички ангажман проналазиле у феминистичком, антиратном и антикапиталистичком покрету.

Нови миленијум, нови проблеми

Нови миленијум су дочекали и поједини фанзини из деведесетих, попут Акупунктуре из Краљева и фанзина Гет оф д стејџ (Get of the Stage) из Старе Пазове, да би неколико година касније, уследио још један велики фанзинашки талас.

Поново су фанзини кренули да ничу широм Србије, чак и у местима где их ни деведесетих није било.

Пуш мај кар из Бољевца, Један по један из Краљева, Ласт Брет (Last Breath) и Дисагрид (DisAgreed) из Београда, Подрум Х из Суботице и Добар дан! из Зајечара били су само неки од њих.

Тада је излазио први и једини фанзин на мађарском језику Elíz a csodaországban из Кањиже.

Фанзини посвећени метал музици су такође кренули да се појављују, а међу њима су се посебно издвојили Бучеријан Вајб (Butcherian Vibe), Овер д вол (Over The Wall) и Ноктурн (Nocturne).

Својеврсни препород су доживели и лево оријентисани политички фанзини.

Некадашњи Контрапункт је после десет година паузе поново почео да излази као Контрапункт Рилоудед (Kontrapunkt Reloaded).

Појавили су се и Нерадник из београдског насеља Ресник, Велико слово и Контрамиграција из Бабушнице, панчевачки активистички стрип-постер фанзин Сајлент Вол (Silent Wall), Безбожник и други.

Почетком 2010-тих интересовање за фанзинима почиње драстично да опада.

,,На самом почетку (миленијума) их је још и било, али временом се дошло до тога да су или прешли на интернет, или су напросто замрли у папирном облику", каже Сташић.

Сматра да је то ,,парадоксално" јер је данас процес израде фанзина технички знатно олакшан.

Васа Радовановић такође мисли да су фанзини почели да замиру са продором интернета, када су информације почеле ,,много брже да пристижу".

,,Многи који су радили фанзине су се преоријентисали, па сад имају интернет портале", наводи Радовановић.

Он се, додаје, прилагодио технолошким изазовима, па фанзин бесплатно поставља на интернет, док за колекционаре и оне ,,који воле да тај папирни имају у руци" и даље штампа пар стотина примерака.

Како каже, на крају се укупан број читалаца поклопи са бројем продатих фанзина из деведесетих.

Сива перспектива музичких фанзина

Перспектива је вирална, а по папир сива.

Мирослав Сташић као тренутно активне и светле примере наводи ,,константе на интернету" - Гет он д стејдџ (Get On The Stage), Хели Чери (Helly Cherry) и Хардвајерд (Hardwired), те „стално и редовно присутан" новосадски панк, штампани фанзин Аут оф д даркнес (Out Of The Darkness).

Он ипак сматра да у ери интернета и те како има смисла радити фанзин, али да ,,треба радити најбоље могуће фанзине".

,,Ваља бити искрен и рећи да је добар део њих одувек био просечан, али и као такав драгоцен."

Мисли да ће за квалитетан фанзин увек бити публике и интересовања.

,,Интернет је олакшао проток информација до неслућених размера, али добар и занимљив текст, остаје добар и занимљив текст", закључује Сташић.

Историја фанзина у свету

Сматра се да је први фанзин икада објављен америчка научно-фантастична публикација The Comet из 1930. године.

Термин фанзин је настао касније, октобра 1940. и сковао га је амерички шахиста и фан научне фантастике Рас Шувене, приликом израде сопственог фанзина Detour.

Фанови филма Зведане стазе су 1967. године, њему у част, покренули фанзин Spockanalia, први такве врсте.

Музички, односно панк фанзини појавили су се крајем седамдесетих и од тада су носиоци фанзинашке сцене.

Најпознатији из тог периода били су лондонски Sniffin' Glue, њујоршки Punkи Slash и Flipside из Лос Анђелеса.

Осамдесете је обележио фанзин Maximum Rocknroll из Сан Франциска који је престао да излази 2019. после 37 година.

Крајем деценије су се појавили анархо-панк фанзини Slug and Lettuce и Profane Existence који су највеће интересовање привлачили деведесетих.

Тада је настао и феминистички панк покрет Riot grrrl, чије су идеје пласиране путем музике и писане речи, а скоро сваки од бендова је имао сопствени фанзин.

Један од најнеобичнијих фанзина такође долази из Америке и зове се Смрт свету (Death to the world).

Ради се о фанзину православног манастира Светог Германа Аљаског у Калифорнији који су 1994. покренули његови монаси, бивши панкери.

Естетски је близак панк фанзинима, док је тематика строго хришћанска.

После 12 издатих бројева, фанзин је престао да излази, да би га поново оживели млађи монаси друге православне богомоље.

До данас је објављено 26 бројева, а у Србији га је дистрибуирао манастир Студеница.

Стрип и арт фанзини у Србији

Израда стрип фанзина почела је у Панчеву и Вршцу, да би се сцена после развијала у Београду.

Данило Милошев Восток, стрип аутор и фанзинаш из Вршца, каже да су стрипови деведесетих били „маргинализовани до крајности", али да је то заправо било ,,време највеће експанзије" које је „одржавало домаћи стрип у животу".

Он је прве бројеве Патагоније и Крпеља објавио у јесен 1993. године, „у време хиперинфлације".

Ентузијазам је тада превазилазио „материјалне и техничке могућности".

„Ја сам, на пример, дао четвртину инфлаторне, обезвређене плате да бих издао први број Крпеља у свега пет примерака", присећа се Милошев за ББЦ на српском.

Озбиљан траг на српски стрип оставили су још и фанзини Стрипер, Тит Бит, Титов забавник, Дебилана и остали.

Поред стрип фанзина, који су махом усмерени на „девету уметност", постоје и арт фанзини.

Иако је понекад тешко дефинисати жанровску разлику, арт фанзинима би се могли назвати они који обрађују филмске теме, књижевност, попут поезије и прозе и садрже бројне фотографије, цртеже, колаже, графике и слично.

У Србији је тренутно најактивнији суботички арт фанзин Либрарион, док су ранији представници били београдски Yo pajtaš, смедеревски Урлик је лавеж 7 веверица, новосадски Ламбрџек (Lumberjack) и нишки Ин мемори оф менкајнд (In memory of mankind).

Навијачки и спортски фанзини

Први фудбалски фанзин - Foul основали су студенти са Кембриџа у Великој Британији, 1972. године.

Десетак година касније покренут је фанзин When Saturday Comes који ће временом постати један од најпознатијих фудбалских магазина у Енглеској.

У Великој Британији се осамдесетих појављају и независни навијачки фанзини.

Први такве врсте Terrace Talk - направили су навијачи Јорк Ситија 1981. године, да би три године касније навијачи Бредфорд Ситија покренули фанзин The City Gent, који излази и данас.

Навијачки фанзини се по много чему разликују од других фанзина.

Њихов садржај се углавном базира на вестима из навијачког света, фотографијама трибина, бакљада, кореографија, порука, а ту су и извештаји са гостовања, текстови о фудбалском клубу који подржавају и другим уско повезаним темама.

Често се штампају у боји и на масном папиру, али се дистрибуирају навијачким каналима - на трибинама, у навијачким продавницама или директно од фанзинаша.

Експанзија фудбалских, односно навијачких фанзина у Србији се догодила тек деведесетих.

Корене вуку из панк музике, али су се већински угледали на први југословенски магазин о навијачима Ћао Тифо из осамдесетих.

Фанзинашка култура у Србији најзаступљенија је код навијача Партизана - Гробара.

Први фанзин - Дај гол, објављен је 1995. године, док је рекорд изласности од 16 бројева оборио Д Пуп (The PUP), који је постојао од 2000. до 2006.

Међутим, почетком 2010-тих, долази до новог, најмасовнијег фанзинашког таласа међу гробарима.

Посебно се издвојио сатирични Гробарски треш романтизам, који је почео као фејсбук страница, да би крајем 2012. године постао фанзин.

Под њиховим окриљем организоване су изложбе, концерти, модне ревије, хорске приредбе, цртање уличних мурала.

Прошле године су објавили алманах у којем се налази свих 12 бројева фанзина.

Остали фанзини из тог таласа су 4. Х 1945, Партизан изнад свихи Јусуф Мехмедовски.

Њихови највећи ривали, навијачи Црвене Звезде - Делије имали су свега неколико фанзина.

Први фанзин о „навијачима Звезде" изашао је на енглеском језику 1996. године у Словенији и назван је The Story.

Три године касније, редакција фанзина из немачког града Хамбурга објављује нови број под називом Патриоте.

Изашло је осам бројева, после чега фанзин мења назив у Епицентар лудила, који постаје централно гласило Делија са 35 бројева објављених до сада.

Од великог значаја је био и други фанзин навијача Црвене Звезде - Пуне трибине лудих навијача који је изашао у три броја, у периоду од 1997. до 1998. године.

Поред навијача Црвене Звезде и Партизана, фанзине су имали и други навијачи - Хук са севера, Волем Вошу и Ред Фирм(ФК Војводина из Новог Сада), Свом снагом (ФК Вождовац), Таурунум Бојс(ФК Земун), Талас (ФК Раднички из Крагујевца).

Постојали су и фанзини који су се бавили целокупном навијачком сценом попут КОП-а, Навијача и Навијачких информативних новина, а неки од њих су продавани и на киосцима, одступајући од класичне фанзинашке дистрибуције.

Несвакидашњу појаву на навијачкој фанзинашкој сцени Србије представља фанзин Лева трибина Антифашистичке акције Ниша, у коме су махом представљани лево оријентисани навијачи из Европе и света.

Научно-фантастични ветеран Емитор

У бившој Југославији научно-фантастични фанзини се јављају крајем седамдесетих, односно почетком осамдесетих.

Први научно-фантастични фанзин у Србији Емитор почео је да излази 1981. године.

За његов настанак били су задужени људи из, тада Клуба, данас Друштва љубитеља фантастике Лазар Комарчић.

„Ако сте удружење са агендом тамо крајем седамдесетих, почетком осамдесетих и немате фанзин онда не постојите.

„То је горе него сад да немате инстаграм или сајт", објашњава за ББЦ на српском Жарко Милићевић из Друштва Лазар Комарчић, названог по пиониру научно фантастичног писања у Србији.

Милићевић каже да је фанзин био „мотив покретања друштва", а основни циљ „формирање локалне ауторске књижевне научно-фантастичне сцене".

Фанзин је раније служио као огласна табла за умрежавање, извор информација о дешавањима и новостима из тог света, али и као простор за објављивање домаћих аутора, међу којима су били и др. Александар Б. Недељковић и Горан Скробоња.

Као и за целокупну српску фанзинашку сцену, „најбоља су била лоша времена", наглашава Милићевић оживљавајући успомене из деведесетих.

Тада се „публика преселила у андерграунд", а Емитор успевао да им донесе „актуелне стране кратке приче, понекад чак и романе" и уједно наставио да објављује домаће писце „суманутим темпом".

Данас је Емитор најдуговечнији фанзин у Србији, са четири деценије стажа и скоро 500 објављених бројева.

Љубав и стрепња

Многи мисле да фанзини одумиру.

Међутим, Светска научно-фантастична конвенција и даље додељује награду Хуго за најбољи фанзин, у Португалу и Француској су пре пандемије постојали фестивали посвећени фанзинима.

Мирослав Сташић, данас библиотекар, почетком прошле године у Народној библиотеци у Врњачкој Бањи је организовао изложбу посвећену фанзинима Расинског и Рашког округа.

Културни значај је препознат и код највиших инстанци, па је својевремено постојала замисао да се фанзини уврсте у централни регистар Народне библиотеке Србије.

Идеја је, ипак, остала нереализована.

Данас израда фанзина, код оно мало преосталих аутора, изгледа нешто другачије.

Писаће машине су заменили рачунари и тастатуре, лепак и маказе савремени рачунарски програми, а целокупни садржај фанзина се на штампање у фотокопирницу доноси на флеш меморији.

Љубав је остала, али се појавила стрепња.

„Мислим да штампани фанзини немају неку светлу будућност и да ће се све то пребацити на интернет, на портале и електронска издања.

„Али ја лично докле год будем могао и будем жив радићу фанзин јер имам и вољу и жељу", закључује Васа Радовановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]