Када и зашто је Америка купила Аљаску од Русије

Састанак председника лидера Америке и Русије ради преговора о окончању рата у Украјини вероватно је један од најзначајнијих дипломатских развоја догађаја у последњих неколико година.

Место сусрета, међутим, има посебан историјски значај.

Председници Доналд Трамп и Владимир Путин састаће се на америчкој територији у Енкориџу, највећем граду на Аљасци.

Али да се сусрет одржао на истој локацији пре скоро 160 година, он би био на руској територији.

А то је зато што је Аљаска, данас највећа држава у САД, која чини петину копнене територије читаве земље, некада била у власништву Русије.

'Прилично логична' локација

Смештена на далеком северозападу Северне Америке, Аљаска је одвојена од Русије Беринговим мореузом - који у најужој тачки износи свега 80 километара.

Кад је Трамп најавио да ће сусрет бити организован на Аљасци, помоћник руског председника Јуриј Ушаков рекао је да је деловало „прилично логично“ да руска делегација „једноставно прелети Берингов мореуз и да се један тако важан и дуго очекивани сусрет лидера двеју земаља одржи на Аљасци".

Погледајте видео: Више од 200 година (не)пријатељства Русије и Америке

Историјске везе Русије и Аљаске корене вуку још из раног 18. века, кад су домородачки народи у Сибиру наводно први пут говорили о непрегледној земљи на истоку.

Експедиција коју је предводио дански морепловац Витус Беринг открила је да нова земља није повезана са руским копном.

Али због густе магле, експедиција је била неуспешна.

Током друге експедиција 1741. године, коју је поново предводио Беринг и која је овог пута била успешна, људи су послати на обалу.

Потом је уследило неколико комерцијалних експедиција и кад је крзно видри враћено у Русију, то је отворило врата уносној трговини крзном између Европе, Азије и Пацифичке обале Северне Америке.

Међутим, у 19. веку, британски и амерички трговци крзном постали су озбиљни конкуренти Русима.

Иако је љуто ривалство окончано 1824. године - кад је Русија потписала одвојене споразуме са Сједињеним Америчким Државама и Великом Британијом - малтене истребљење морских видри и политичке последице Кримског рата (1853-1856) учиниле су Русију вољном да прода Аљаску Америци.

'Бесмислена' куповина

Вилијам Сјуард, тадашњи амерички државни секретар, предводио је преговоре о куповини земље и договорио се са Русима.

После великих и оштрих расправа, па и противљења, амерички Конгрес је одобрио Сјуардову формалну понуду од 7,2 милиона долара и 18. октобра 1867. године америчка застава је подигнута у Ситки, тадашњој престоници Аљаске.

Испрва су критичари који су били убеђени да земља нема шта да понуди куповину Аљаске називали „Сјуардовом лудошћу".

Тадашњих 7,2 милиона долара, које је Америка платила, данас би износило мало више од 100 милиона долара, што је изузетно ниска цена за нешто што је данас највећа савезна држава САД.

Од краја 19. века, на Аљасци су откривени злато, нафта и природни гас који су врло брзо почели да доносе позамашан профит.

Сјуардов потез се показао исплативим и Аљаска је 1959. године званично постала 49. америчка савезна држава.

Аљаска има значајан извор природних богатстава.

Та држава има више од 12.000 река и огроман број језера.

Њен главни град Џуно једина је америчка престоница до које може да се стигне само бродом или авионом.

Лејк Худ у Енкориџу једна је од најпрометнијих база за хидроавионе, са око 200 летова дневно.

Трамп и Путин ће се састати у Здруженој бази Елмендорф-Ричардсон, у највећој војној инсталацији у држави.

База која се простире на 64.000 јутара земље кључна је америчка локација за њену Арктичку борбену готовост.

Ово није први пут да се Аљаска нашла у средишту пажње неког америчког дипломатског догађаја.

У марту 2021. године, тим тадашњег председника Џозефа Бајдена за дипломатију и националну безбедност сусрео се са кинеским колегама у Енкориџу.

Нису објављени никакви званични детаљи о сусрету са Путином, али је Бела кућа саопштила да ће преговори на Аљасци бити „вежба из слушања" за Трампа и „најбољи путоказ америчком председнику како да оконча рат" Русије и Украјине.

Кад је најавио сусрет прошле недеље, Трамп је звучао уверено да би састанак могао да изнедри конкретне кораке ка миру.

Украјински председник Владимир Зеленски каже да ће се било какви договори без учешћа Кијева свести на „мртво слово на папиру".

Погледајте видео: Уочи састанка Трампа и Путина на Аљасци

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]