Корона вирус, избори и пандемија: Да ли вирус корона учвршћује власти на Балкану

Аутор фотографије, REUTERS/Marko Djurica
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Проналазак заједничког именитеља за изборе на Балкану у доба короне није тежак задатак - у Србији, Хрватској и Северној Македонији највише гласова освојиле су партије које су у изборе ушле са позиције власти.
Српска напредна странка (СНС) освојила је више од 60 одсто гласова на парламентарним изборима у Србији добијајући тако могућност да самостално формира Владу Србије - мада ту могућност још није искористила.
У Хрватској демократској заједници (ХДЗ) и сами су после објављивања резултата истицали да су на парламентарним изборима победили убедљивије него што су се надали, а у међувремену су обезбедили потребну већину за избор новог кабинета Андреја Пленковића, па се неће чекати као у Србији.
У поређењу са СНС-ом и ХДЗ-ом, победа Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) најмање је убедљива, али није ништа мање значајна - у политички изједначеном друштву, странка Зорана Заева добила је почетну предност у разговорима о формирању будуће владе.
Све три странке као један од значајних адута истицале су успешност у борби са вирусом, мада је период после избора у Србији показао да је победа над короном, која је рекламирана у изборним спотовима СНС-а, ипак далеко.
ББЦ на српском доноси анализе три стручњака различитих профила који одговарају на питање колико је борба са пандемијом помогла владајућима у ове три земље да очувају политичку предност.
Џејмс Кер-Линдзи, Лондонска школа економије и политичких наука
За Џејмса Кер-Линдзија, веза пандемије вируса корона и доброг резултата владајућих странака у Србији, Хрватској и Северној Македонији не може се посматрати поједностављено.
Он за ББЦ на српском каже да ни околности нису једноставне.
„Ово су ванредне околности и тешко је рећи како утичу на различите процесе у друштву.
Постоје људи, свакако не сви, који ће рећи - ово су ванредне околности, они су радили најбоље што су могли."

Аутор фотографије, REUTERS/Ognen Teofilovski
Кер-Линдзи каже да се због тога морају посматрати локалне специфичности.
„У Северној Македонији говоримо о периоду после договора о имену и домаћим околностима, попут уласка у НАТО или отварања преговора са ЕУ, које су усмериле гласање.
У Србији смо и пре пандемије имали истраживања која су показивала да ће владајућа структура победити на изборима, па то није било изненађење - уз чињеницу да су се неке странке одлучиле и на бојкот."
Последњег викенда у августу, на гласање ће и Црна Гора - земља која је оштрим мерама у првом таласу себе прозвала „дестинацијом без короне", да би у другом таласу дошла до највећег броја заражених по глави становника у читавој Европи.
„Неки би могли рећи да је власт учинила све што је могуће, али да не можемо вечно остати одвојени од спољног света, да морамо допустити људима да долазе, пре свега због туризма.
Али ако резултат мера владе буде јако лош, онда се ту појављује јасан ефекат."
Када упоређује односе у балканским државама са оним у Европи и свету, Кер-Линдзи закључује да бројни односи утичу на изборну атмосферу и резултате.
„Друштва се међусобно разликују - нису исти менталитети, реакције, односи између друштава и њихових власти, политичара.
У неким друштвима, оштре наредбе власти наилазе на снажно противљење и неприхватање, док у другим друштвима људи прижељкују овакве наредбе - да би тачно знали шта да раде", закључује он.
Дражен Лалић, социолог, Универзитет у Загребу
Професор на загребачком Факултету политичких наука нема дилема - Александар Вучић, Андреј Пленковић и Зоран Заев су најистакнутије политичке личности у својим земљама.
„Онај који управља кризом, он побеђује на изборима - то је аксиом у политикологији", наводи Лалић за ББЦ на српском уз напомену да је криза на Балкану није изазвана само вирусом корона, већ и унутрашњим факторима у друштвима.
Лалић додаје да се изборни успех победника може објаснити и клијентелизмом.
Наука га дефинише као однос у који се заснива на давању подршке у политици у замену за одређену корист, најчешће личну.
„Клијентелизам додатно долази до изражаја у условима ниске излазности када кључна постаје снажна организација, коришћу мотивисани бирачи.
Ако имате снажног политичара који је стално у медијима, шаље поруке сигурности, да ће се он обрачунати са проблемом, или да је већ наводно победио епидемију, то код бирача који су погодни због традиционалне или интересне везаности представља додатну комбинацију."
Управо у сигурности Лалић види још једну кључну компоненту изборног успеха владајућих - људима је сигурност једна од најснажнијих потреба, додаје он.
„ХДЗ је послао поруку сигурности, а бирачи су ту поруку прихватили и гласали поново за ту странку - иако се испоставило да епидемија није побеђена, као и да у њој нису сви били исто третирани."
Далибор Петровић, социолог, Универзитет у Београду
Како ће се на власт одразити нека криза често је одређено начином на који та она представи сопствено управљање том кризом, каже за ББЦ на српском социолог Далибор Петровић.
„Уколико они који су на власти успеју да наметну перцепцију да је криза преброђена, могу на неки начин да капитализују реално или приказано успешно управљање њом.
Србија је екстремни пример тога - борба против вируса претворена је у изборну кампању која јесте суспендована за време ванредног стања, али је имплицитно трајала све време."

Аутор фотографије, EPA/ANTONIO BAT
Петровић указује на пример Хрватске где је део јавности такође описивао рад кризног штаба као политички мотивисан.
„У Хрватској су били су на граници да застране и да им се деси што и у Србији, али су успели да застану и да не пређу границе које су овде пређене - јесу користили капитал, али стидљивије.
ХДЗ је остварио убедљиву победу, која није карикатурално убедљива као у Србији, а употреба кризе у политичкој борби је била у оквирима подношљивог."
Колико је победа на вирусом у предизборној кампањи реална показује и епидемиолошко стање након гласања, сматра Петровић.
„У земљама где постоји директна контрола медија, где не постоји плурализам политичког живота, где је политика претворена у имагинарну представу живота, доминантнија је представа о томе како смо се борили са кризом - ту се на вештачки начин ствара атмосфера победе, а политичари доминирају над струком.
Тамо где је струка била доминантна, а вирус се заиста смиривао, капитализација победе је базирана на реалној ситуацији на терену - и две недеље после избора у Хрватској, број новозаражених није експлодирао", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












