Избори у Северној Македонији: Гласање у коме су победили сви, и није победио нико

Да на изборима постоји спортским речником „нерешен" резултат, расподела гласова у Северној Македонији била би управо таква.

Према прелиминарним резултатима Државне изборне комисије, Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) доскорашњег премијера Зорана Заева има минималну предност у односу на опозициону странку ВМРО-ДПМНЕ Христијана Мицкоског.

„Сви учесници на изборима су добили поруку од гласача о томе како су спроводили своју политику.

Срећан сам што су грађани препознали праву вредност и дали нам шансу да градимо бољу будућност Северне Македоније", поручио је Заев који се у изборној ноћи обратио готово два часа после поноћи.

Његов политички ривал Христијан Мицкоски није се обратио јавности у изборној ноћи до раних јутарњих сати, а из његове партије поручили су да су и они изборни победници, те да овај резултат значи „крај за корумпирану власт Зорана Заева".

Новинар „Нове Македоније" Александар Србиновски каже за ББЦ на српском да су избори показали две кључне чињенице.

„Демократија се вратила, изборне трке су нормалније него раније.

Демократија је добила, али је држава изгубила шансу да има снажну власт која чврсто доноси одлуке - нестабилна влада тешко може доносити одлуке у кризама попут криза са корона вирусом, што су показала и искуства из Европске уније."

Ванредни парламентарни избори били су најпре заказани за 12. април, али су одложени због епидемије вируса корона.

Управо због епидемије, у Северној Македонији је већина грађана први пут гласала у среду уместо у недељу, док су у понедељак гласали заражени корона вирусом, а у уторак стари и немоћни.

Додатну неизвесност у изборну ноћ унела је чињеница да је сајт Државне изборне комисије са резултатима избора био углавном недоступан због „напада споља", како је објашњено у овом телу.

Парламентарни избори у Северној Македонији

* према привременим подацима Државне изборне комисије, са 97 одсто бирачких места

Ко има предност у формирању владе?

Правило да власт у Северној Македонији формирају најснажније партије из македонског и албанског етничког блока није нешто што је обавезно примењивано ни у ранијим изборним циклусима.

Ипак, чак и минимална предност од једног или два посланика више, даје шансу СДСМ и Зорану Заеву да покушају да договоре довољан број гласова који ће им гарантовати још један мандат.

„Концепт интеграције победио је концепт изолације, они који вуку напред победили су оне који хоће назад, концепт јединства победио је концепт лажних конфликата и подела.

Време је да сви мрачни концепти заврше у прошлости, а да се све партије које нуде овакве концепте да реформишу и обнове", рекао је Заев кога су у изборном штабу његове странке већ представили као мандатара нове владе.

Ситуацију нимало не олакшава ни изједначена ситуација у бирачком телу албанске заједнице где су партије на трећем и четвртом месту по броју мандата оствариле резултат који може да их задовољи, али може бити и недовољан за формирање већине.

Новинар Александар Србиновски каже да су резултати избора такви да доносе велику неизвесност.

„И добијају и губе сви учесници избора.

Ко год да формира владу, та влада ће бити нестабилна и неће имати већину да ради оно што је до сада радио Зоран Заев, или Никола Груевски пре њега."

У игру за формирање владе могу ући и „мале" партије са једним или највише два мандата, ако их уопште и освоје - Левица, Демократска партија Албанаца и Интегра.

Шта ће пресудити?

До магичног броја 61 пут македонских странака неће уопште бити кратак - свима ће бити потребно много математике да се до њега дође.

„Онај који обједини албанске странке - тај ће имати власт", сматра новинар Александар Србиновски.

Најтеже преговарачке услове у предизборној кампањи поставила је странка ДУИ која је на различите начине део владајуће већине у Скопљу већ осамнаест година.

Ова странка истакла је Насера Зиберија за кандидата за првог Албанца премијера Северне Македоније.

„Албанац на месту премијера није логична политичка одлука у оваквој ситуацији.

Устав предвиђа да мандатар буде из коалиције која има већину, а не верујем да ће у том процесу ни СДСМ ни ВМРО-ДПМНЕ дозволити ДУИ да наметне свој став", каже Србиновски.

У новом сазиву македонског Собрања, биће и једна потпуно нова политичка снага.

У складу са европским трендовима јачања партија крајње левице, партија Левица, коју предводи 38-годишњи доктор права Димитар Апасиев, може наћи своје место у парламентарним клупама.

„Циљ Левице је да уђе у Собрање и буде препозната, али нема много додирних тачака ни са једном великом странком.

Рецимо, они не подржавају чак ни политику чланства државе у НАТО", каже Србиновски и указује да ће странкама бити тешко да се изборе за подршку једног или два посланика ове странке, иако би управо они могли бити одлучујући.

Шта ће бити до тад?

Оливер Спасковски постао је технички премијер Северне Македоније када је, у складу са моделом који се примењује од времена политичких нестабилности, 100 дана пре избора влада Зорана Заева скратила себи мандат.

Кабинет Спасковског требало је да траје „само" до 12. априла, за када су били заказани ванредни избори.

Мандат је техничким министрима најпре продужила пандемија вируса корона, због кога је у земљи неколико пута продужавано ванредно стање.

Дуги и компликовани преговори о новој влади сада би могли да значе додатно продужавање мандата Оливера Спасковског и његових министара.

„Техничка влада могла би још дуго да влада и тако постане можда и најдужа техничка влада у Северној Македонији, а није да их у прошлости није било.

Локални избори су за две године и тада би могло поново да се иде на гласање, да нека од великих странака проба да избори стабилнију власт", наговештава Александар Србиновски.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]