Избори у Северној Македонији: Битка за премијера усред пандемије

Три дана гласања, кључни изборни дан у среду уместо у недељу, битка за премијера која је добила етничке боје - по много чему, парламентарни избори у Северној Македонији биће другачији од досадашњих.

Земља која је тешко погођена пандемијом корона вируса, а која у изборе улази из најдужег ванредног стања и најстриктнијих мера у региону, одредила је другачији начин гласања у односу на земље из окружења.

У понедељак, право гласа користили су заражени вирусом корона који су се пријавили за могућност да их у изолацији, под пуном заштитном опремом, посете чланови бирачких одбора које су појачали медицински радници.

У уторак гласају стари, немоћни и затвореници, док ће у среду своје бирачко право користити сви остали грађани, међу којима је и Битољчанка Јасмина Василевски.

„Излазим, осећам да морам.

„Верујем да ће избори као процес бити добро организовани, уз поштовање мера, а директна претња по здравље је окупљање људи", каже Василевски која је љута што се избори нису догодили и раније, јер је Северна Македонија дуже време имала техничку владу.

На гласачким листићима наћи ће се петнаест листа и странака, а гласање је продужено до 21 час да се на биралиштима, где ће маске бити обавезне, не би стварале гужве.

Гласа се за посланике - мисли се на премијера

Избори у Северној Македонији традиционално су утакмица за примат две највеће странке - Социјалдемократског савеза (СДСМ) Зорана Заева и ВМРО-ДМПНЕ Христијана Мицковског.

Ипак, ово гласање могло би да доведе до још интересантније политичке борбе у албанској заједници - традиционално доминантна Демократска унија за интеграцију (ДУИ) има озбиљног изазивача у лику Алијансе за Албанце.

Предизборну кампању обележила је одлука ДУИ-ја да као услов за учешће у будућој македонској влади постави долазак етничког Албанца на место премијера.

Као кандидат ДУИ за ову функцију промовисан је Насер Зибери, кога члан ове странке Бујар Османи представља као широко прихватљивог нестраначког кандидата.

„Следећа влада биће она која ће водити преговоре са Европском унијом и свима је јасно да не може да се постигне кохезија политичког спектра све док је премијер партијска личност једне од поларизованих македонских партија.

„Време је да премијер буде Албанац, непартијска личност - тиме ће се оснажити кохезија свих дубоко подељених странака у Северној Македонији", каже Османи за ББЦ на српском.

Он верује да ће његова странка бити кључни фактор за одређивање будућих политичких корака у земљи.

„Очекујем уверљиву победу јер су не само Албанци, него и друге етничке заједнице прихватиле наш концепт да први пут Албанац треба да буде премијер Северне Македоније.

„И друге етничке заједнице на то гледају као на рушење етничког монопола у овој држави", тврди Османи.

Ипак, да би овај план ДУИ успео, потребан им је коалициони партнер из већинског народа.

СДСМ Зорана Заева истакла је свог лидера као кандидата за нови премијерски мандат, на изборе излази у коалицији са албанском партијом Беса, а потпредседник странке Мухамед Зекири каже да су спремни да промене досадашњег коалиционог партнера.

„ДУИ ће завршити у опозицији јер их ми не видимо у плановима за будућу владу - ту су и друге албанске партије које ће бити са нама.

„Принцип да сарађују најјаче албанска и македонска партија нарушен је 2016. године кад је ДУИ ушла у коалицију са нама иако смо имали мање посланика него ВМРО-ДПМНЕ", каже Зекири за ББЦ на српском и додаје да очекује победу своје странке која ће имати бар три посланика више од ВМРО-ДПМНЕ.

Наследник Николе Груевског на челу ВМРО-ДПМНЕ каже да је идеја о промовисању премијера пре избора потекла управо из ове странке.

Партија Христијана Мицкоског управо је њега истакла као кандидата за првог човека владе у Скопљу.

„Оно што бих ја волео да видим као поруку свих који су одредили свог кандидата за премијера је да сачине програм који неће имати етнички призвук зато што смо ми мултиетничка средина.

„Потребан је политички програм, пројекти, а грађани ће одлучити коме ће дати подршку", поручивао је Мицкоски у кампањи.

Говорећи о потенцијалним партнерима његове странке у будућој влади, лидер ВМРО-ДПМНЕ каже да су то сви који имају блиске програме, а не они који постављају ултиматуме и „дају изјаве као да су из прошлог века".

Вирус одредио датуме гласања

И пре здравствене, Северна Македонија је 2020. годину дочекала са очекиваном политичком кризом.

Влада Зорана Заева скратила је себи мандат јер претходне јесени није стигао датум за почетак преговора са Европском унијом, па је формиран технички кабинет у који су ушле највеће странке - модел који је у земљи примењен у претходним политичким кризама, када је смењивана влада Николе Груевског.

Кабинет Оливера Спасковског имао је „рок трајања" до 12. априла који је био одређен као датум за изборе.

Међутим, проглашење ванредног стања због вируса корона одложило је изборе на неодређено време.

Када су странке у мају покушале да се договоре око датума за изборе у јуну, опозициона ВМРО-ДПМНЕ упозорила је владајући СДСМ да „здравље мора бити приоритет", па су избори коначно заказани за 15. јул.

„Пандемија неће утицати на изборни резултат и учињено иде нама у прилог - успели смо успешно да се изборимо са пандемијом.

„Били смо веома отворени за све што се дешавало са пандемијом, урадили смо више од 18 хиљада тестова и све то показује да смо били једна од најтранспарентнијих земаља у региону, што је потврдила и Светска здравствена организација", каже Мухамед Зекири из СДСМ који очекује да ће излазност бити нешто нижа, али се у његовој странци надају да ће бити већа од 50 одсто.

До сада најснажнија партија албанске заједнице нешто опрезније оцењује стање у македонском здравству уз опаске да анализе тек треба да се направе.

„Пандемија је променила приоритете грађанима, шта им је више, а шта мање важно.

„Променила је и кампању - нисмо имали могућност да се директно сусрећемо са грађанима и разговарамо са њима, а утицаће и на излазност на изборима", наводи Бујар Османи.

Северна Македонија до сада је забележила 385 смртних случајева од вируса корона, док је регистровала 8.197 случајева заразе, од које се опоравило 4.326 грађана, подаци су министра здравља Венка Филипчета.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]