Како су уздрмани стубови српске спољне политике

Санкције, забране извоза, оштре поруке тајних и јавних служби, намерни изостанци са састанака уместо стабилности, поверења, добрих односа и чврстих веза.

Односи Србије са Сједињеним Државама, Русијом и Европском унијом последњих месеци обојени су потпуно другачијим тоновима у односу на претходних, прилично идиличних 13 година власти Александра Вучића и Српске напредне странке (СНС).

„Вучићев режим је ушао у фазу фундаменталних промена у унутрашњим, регионалним и међународним односима, а те промене су међусобно повезане.

„Због протеста који трају више од годину дана и слабости режима која је веома очигледна, власт више није способна да испоручује резултате у трговини обећањима која је дала међународним партнерима", каже Едвард П. Џозеф, предавач на Џонс Хопкинс Универзитету, у разговору за ББЦ на српском.

Студентски протести који су се омасовили у широке вишемесечне антивладине демонстрације у Србији подстакнути су падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду када је страдало 16 људи.

Зорана Михајловић, некадашња потпредседница СНС-а и професорка енергетике и економије, узроке промена у спољној политици види на другој страни.

„Ми као народ волимо да читамо да свака одлука мора бити таква јер власт нема подршку, што није тачно.

„Геополитички ковитлац, који данас влада, производи и одређене таласе ка државама које покушавају да остану неутралне", наводи она у писаном одговору за ББЦ на српском.

Србија спољну политику „четири стуба" (САД, ЕУ, Русија и Кина) води од 2009. године.

Борис Тадић, тадашњи председник Србије, у говору по повратку из посете Пекингу поставио је оквире онога што су касније само наставили његови наследници, напредњаци Томислав Николић и Александар Вучић.

У свету који се убрзано мења, кључни стубови српске спољне политике остају непромењени, изјавио је Марко Ђурић, шеф дипломатије.

„Европске интеграције као стратешки циљ, војна неутралност као основ безбедносне политике и приступ који омогућава сарадњу са различитим глобалним актерима уз очување сопствених интереса", рекао је Ђурић за Политику.

Највећи изазов је што се иде ка свету у коме није један, већ више центара моћи.

„Простор за маневрисање се сузио, а од држава се све чешће очекује јасно и искључиво сврставање.

„Србија, међутим, настоји да односе гради прагматично и рационално – тамо где постоји подударност интереса, уз јасно дефинисане црвене линије у питањима суверенитета, територијалног интегритета и безбедности", каже министар.

Амерички стуб: Санкције од 'Трампа Србина'

Пре само годину дана деловало је да има простора за маневре.

Када се Доналд Трамп вратио у америчку Белу кућу крајем 2024. године, еуфорија међу појединим присталицама режима у Србији досегла је врхунац.

Највећи провладин таблоид закупио је билборде и окитио их ликом америчког председника са натписом „Трампе, Србине".

Крајем 2025. односе Србије и САД боје санкције Нафтној индустрији Србије (НИС) због којих је заустављена рафинерија у Панчеву, забрана извоза гума кинеске фабрике Линглонг у Зрењанину и издвајање Србије по проблемима са корупцијом и демократским стандардима у америчком Конгресу.

„Не треба заборавити чињеницу да Трампова администрација није била задовољна српском подршком Баједеновој изборној победи 2020. године, мада то никада није званично речено.

„Била је ту и она чудна посета председника Србије Америци, када је најављивао да ће се трипут видети са председником Трампом, а све се завршило брзим повратком у земљу", подсећа Иван Вејвода, истраживач у аустријском Институту за међународне односе, у разговору за ББЦ на српском.

Иако су се у Београду надали предаху у новој расподели америчких политичких карата, пре свега кроз позивање на наводну идеолошку сличност са Доналдом Трампом, уследио је појачани притисак.

„Главна грешка Вучића, а и свих националистичких лидера на Балкану, јесте што је од Трампове победе очекивао остварење влажних снова националистичких елита и вађење из фијока старих националистичких планова.

„Све то показује и недоследност Трампове политике: с једне стране је идеолошки део, који покрива симпатије Трампа према другим светским аутократама и етнонационалистички МАГА концепт (Учинити Америку великом поново), али је с друге стране једнако важан економски приступ интересне трговине", каже Бодо Вебер, виши сарадник Савета за политику демократизације у Берлину.

И баш на овом питању, Иван Вејвода види два лица Трампове Америке.

„САД види Србију и питање НИС-а као питање односа са Русијом, али и кроз заузимање снажнијег положаја у европској енергетској политици преко прилике за продају сопственог течног гаса."

Вашингтон тако већ више од годину дана тражи излазак руског већинског власника из НИС-а, Руси не журе са продајом сопственог удела, а Србија за сада одбија да национализује предузеће продато 2008. године.

Управо у томе, Зорана Михајловић, некадашња министарка енергетике, види и неке позитивне сигнале.

„Трампова администрација показала је и разумевање будући да су санкције, које су још у децембру 2024. најваљене у Бајденовој администрацији, доласком Трампа биле одлагане пуних девет месеци.

„Познато је да САД не функционишу на тај начин, те је то већ био преседан, а настао је управо због квалитетних односа Вучића и Трампа и његове администрације", каже она.

Михајловић је уверена да ће се ситуација око америчких санкција позитивно разрешити и упозорава да „ово нису санкције Србији, већ једној компанији која је у руском власништву".

Ипак, и као такве, за Едварда П. Џозефа су могућност да се неке ствари трајно промене.

„Ово је прилика да се Србија коначно определи за сопствени стратешки правац, а НИС би могао да буде део тога."

Руски стуб: Између нафте и муниције

Када је Русија извршила агресију на Украјину у фебруару 2022. године, спољна политика Србије нашла се у процепу.

С једне стране, Украјина није признала независност Косова, што је за Србију једно од кључних питања у односу са другим земљама, па ни Београд није могао да призна окупацију украјинских територија.

Гасни и нафтни аранжмани са Москвом били су сувише важни да би се Србија прикључивала санкцијама Европске уније и Сједињених Држава према Путиновом режиму.

Живот „у средини" омогућавало је вербално сврставање уз Москву, а хуманитарно помагање Кијеву, које је временом прерасло и у све очигледнији извоз оружја и муниције за одбрану Украјине.

Поруке из Москве о блискости у ставовима и пријатељству прошаране су извештајима руских обавештајаца о српској војној помоћи Украјини и оштрим негативним изјавама Марије Захарове, портпаролке руског министарства спољних послова, о српској политици и председнику.

Михајловић, дугогодишња чланица Владе Србије, сада руску политику описује као „оне који се диче да су наши пријатељи, а на првом великом испиту су доказали да та тврдња није реална".

Званична Москва не жури са продајом сопственог удела у српској нафтној компанији, чиме се америчке санкције продужавају, а Србији додатно отежава набавка нафте.

Едвард П. Џозеф каже да је жеља Русије да максимално искористи ситуацију и што је дуже могуће одложи било какву одлуку.

„Ако би било мировног споразума Украјине и Русије, санкције би биле уклоњене, па не би било потребе да Руси излазе из НИС-а.

„То би им оставило могућност утицаја у Србији и мешања у даљу консолидацију Балкана као дела Европе и евроатлантског простора."

Он додаје да је за Русију кључно да новац од евентуалне продаје НИС-а оде право Гаспрому, а не на блокиране руске рачуне, што би се десило ако би НИС купила Србија или мађарска компанија.

„Руси не маре да ли је ово важно или тешко питање за Србију - једноставно, није их брига.

„Због тога Вучић мора да одлучи шта ће да уради кад почне да остаје без нафте и онда ће национализација бити неопходна, без обзира шта Руси кажу."

Сергеј Лавров, руски шеф дипломатије, поручио је раније да национализација НИС-а није могућа без сагласности Москве, а председник Србије тврди да ће Београд до последњег тренутка покушавати да пронађе другачије решење.

Европски стуб: 'За столом' или 'на менију'

„Породична фотографија" европских и балканских лидера у Бриселу имала је актера мање: Србија по први пут овог децембра није желела да учествује на једном оваквом скупу.

Љут због тога што ЕУ поново није донела одлуку о отварању Кластера 3, групе преговарачких тема о придруживању Србије, председник Вучић рекао је да се Србија неће прикључити разговорима у Бриселу.

„Без обзира да ли сте расположени или нисте око неких одлука, требало би да сте увек за столом.

„Јер постоји она изрека: ако нисте за столом, онда сте на менију", каже Иван Вејвода.

Док Црна Гора и Албанија, не без потешкоћа, напредују у преговорима са ЕУ, Србија већ три године не остварује никакав напредак у процесу придруживања.

„Србија је требало много раније да се определи да јој је стратешки циљ чланство у ЕУ, што се сваки дан реторички понавља, али се последње четири године ништа озбиљно у том правцу није урадило сем смицалица око изборних закона и избора РЕМ-а или опадајућег стандарда демократије на локалним изборима", каже Иван Вејвода.

Бриселски извештаји упућују да је, иако неки од административних критеријума у преговорима јесу испуњени, Србија све даље од Европе.

Неувођење санкција Русији, али и однос према слободи медија, правима и захтевима демонстраната, који више од годину дана траже одговорност за смрт 16 људи и ванредне изборе, уздрмали су европски стуб српске спољне политике.

Мађарска Виктора Орбана и Словачка Роберта Фица остале су две једине гласне чланице у захтевима да се пут Србије ка чланству у ЕУ убрза и у постојећим околностима.

„Увек је у ЕУ било држава које су имале отворене руке за пријем Србије, али и оних других, које су се из разних разлога томе супротстављале.

„Разлог за то није покушај унутрашње дестабилизације Србије претходних годину дана, када је обучена и организована мањина грађана покушала да мења власт на улици, а не демократским методама", наводи Зорана Михајловић.

Ипак, једно одсуство са породичне фотографије не мора да се претвори у трајну поруку.

Бодо Вебер сматра да ће српски председник наставити да шаље вербалне поруке привржености евроинтеграцијама.

„Не верујем да је у питању трајни преокрет јер би то био велики рез где би се Вучић јавно позиционирао у ономе што у унутрашњој политици увелико ради.

„На домаћем пољу, он увелико примење аутократске неевропске методе, трансформишући Србију тако да буде што даља од ЕУ", сматра он.

Домаћи темељ: 'Губитак утиска о недодирљивости'

Криза у међународним односима Србије чврсто је повезана са унутрашњом кризом изазваном дуготрајним протестима, сматра Едвард П. Џозеф.

„Вучић и даље има базу која га подржава, управља државним апаратом и апаратом силе, мада је питање да ли има контролу над свим његовим сегментима.

„У приличној мери је изгубио могућност застрашивања, што доприноси и губитку утиска о недодирљивости", каже Џозеф, који је о стању у Србији говорио и на седници Комитета за међународне односе америчког Конгреса.

Вебер каже да међународне прилике не морају да буду кључне за слабљење режима, већ да су за то много значајнији протести у земљи, иако немају епилог.

„Они су оголили слабости Вучићевог режима које он није успео да примири, а геостратешки проблеми, попут потенцијалне несташице бензина или сукоби са Москвом, чак и најтврђим бирачима показују да нешто не штима и да је лидер поприлично ослабљен.

„У томе им тек отвара очи чињеница да један 'мали' Милорад Додик из Републике Српске има много боље односе са Америком него Александар Вучић."

Ипак, упркос свим изазовима, Зорана Михајловић, која је чланица СНС била од 2010. до 2023. године, сматра да ће земља покушати да истраје на досадашњем курсу.

„Свака промена, а посебно спољне политике је процес и ништа се не дешава преко ноћи.

„У односу на многа геополитичка померања, превирања и ривалства великих, Србија ће примарно учинити све да сачува сопствене односе и са Западом и са Истоком."

Тако је, у јеку кризе три спољнополитичка стуба, председник Вучић као лек најавио пут ка - четвртом.

Иако је у Кини био у септембру, нови најављени одлазак српског председника може бити само „палијативни потез" који може ублажити тренутни снажни утисак о стубовима који не стоје на чврстом темељу.

Погледајте видео: Председник Србије Александар Вучић допутовао је у Кину са супругом

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]