Избори у Ирану: Ко ће бити следећи председник и да ли ће то нешто променити

После смрти досадашњег председника Ебрахима Раисија, шест кандидата се надмећу на председничким изборима овог месеца - скоро сви представници исламистичке тврде струје.

Избор Раисија, клерика тврде струје и блиског савезника иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеја, консолидовао је контролу конзервативаца над сваким делом Исламске Републике.

Према иранском Уставу, избори за новог председника морају се одржати у року од 50 дана од председникове смрти, оставивши странкама врло кратак период да званично номинују кандидате.

Међу свемоћним конзервативцима, кандидати потичу из различитих фракција.

Али, после масовне дисквалификације на ранијим парламентарним изборима, агресивног гушења скорашњих протеста и демонстраната од државе, многе истакнуте реформистичке групе и личности најавили су да неће учествовати.

Ко све учествује у трци?

Многи посматрачи сматрају да ирански избори нису ни слободни ни конкурентни због претераног утицаја моћних институција на процес одобравања кандидата.

Савет чувара, који игра одлучујућу улогу у иранској политици филтрирањем кандидата за парламентарне изборе, председничку функцију и место у Скупштини експерата, сада је потврдио подобност шест од 80 појединаца који су се пријавили за председничку трку.

1. Мухамед Бакер Калибаф (62) је последње четири године служио као председник иранског парламента.

Кандидовао се за председника три пута, изгубио двапут, а једном се повукао у корист Раисија 2021. године.

Има дуг историјат на високим војним положајима и држи рекорд за најдужи мандат као градоначелник Техерана, служећи на тој функцији 12 година.

2. Амирхусеин Газизаде Хашеми (53) је хирург за ухо, грло и нос.

Ирански конзервативац, служио је четири мандата као посланик у парламенту.

Најскорије је служио као заменик председника Раисија.

Кандидовао се на председничким изборима 2021. године и завршио на четвртом месту, са мање од милион гласова - у трци у којој је било скоро четири милиона неважећих гласова.

3. Сајид Џалили (58) је члан Савета за процену сврсисходности.

Претходно је био секретар Врховног савета за националну безбедност и четири године је предводио тим за нуклеарне преговоре.

Кандидовао се за председника двапут до сада, повукавши се у корист Ебрахима Раисија на изборима 2021. године

Мухамед Бакер Калибаф има дуг историјат високих војних положаја

4. Масуд Пезешкијан (70) је специјалиста за коронарну хирургију.

Служио је пет мандата као члан парламента и четири године био министар здравља.

Познат по директности, отворено је критиковао политичку атмосферу и корупцију у Ирану.

Јавно је доводио у питање начин на који је иранска влада решавала смрт Махсе Амини у полицијском притвору 2022. године.

Сматра се јединим званичним кандидатом из реформистичке фракције на овим председничким изборима, због чега одобрење Пезешкијана као председничког кандидата неки истичу као значајан развој догађаја.

5. Мустафа Пурмухамеди (65) је једини клерик међу шест кандидата које је одобрио Савет чувара.

Он је конзервативни политичар нашироко познат по улози у такозваном 'Одбору за смрт', који је руководио погубљењима политичких затвореника 1988. године и међу чијим другим члановима је био покојни председник Раиси.

6. Алиреза Закани (59) је последње три године био градоначелник Техерана.

Конзервативни политичар је ушао у политику преко Басиџа, огранка Револуционарне гарде, и служио је четири мандата као посланик у парламенту.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Која велика имена су одбијена?

Не први пут, дисквалификација неких добро познатих политичких личности које су држале значајне положаје у Исламској Републици врућа је тема у иранским политичким круговима.

Стручњак за Иран Мерзад Боруџерди, декан колеџа за уметност, науку и образовање на Универзитету науке и технологије у Мисурију, каже да се искључење бившег председника Махмуда Ахмадинеџада и Алија Лариџанија, бившег председника Парламента, истиче као посебно контроверзно.

„Упркос осмогодишњем мандату Ахмадинеџада као председника и његовом актуелном положају у Савету за сврсисходност - утицајном саветодавном телу врховног вође - он није био одобрен.

Иако се некада Ахамдинеџад сматрао миљеником ајатолаха Хамнеја, пао је у немилост код врховног вође пред крај другог мандата.

„На сличан начин, Али Лариџани, још један члан Савета за сврсисходност са значајном политичком позадином као бивши министар, председник парламента и секретар Врховног савета за националну безбедност, и он је био дисквалификован", каже Боруџерди.

„Њихове поновљене дисквалификације сугеришу да њихов бренд конзервативизма више није омиљен код врховног вође и Савета чувара."

И због чега?

Многи стручњаци не виде промену у односу на претходне изборе у приступу Савета чувара овим председничким изборима.

Савет обично одобри једно или два имена из реформистичко-умереног табора, док је већина из конзервативног табора.

„Једини кандидат из умереног табора је Масуд Пезешкијан, чији је главни изазов како мотивисати разочарану јавност да гласа", објашњава Боруџерди.

„Ако буде био успешан у томе, главна трка се очекује између њега и Мухамеда Бакера Калибафа, актуелног председника парламента и истакнуте политичке личности која је миљеник режима."

Према иранском уставу, председнички кандидати морају да буду „верске и политичке личности иранског порекла" и да се придржавају начела Иранске Републике и званичне вере земље.

Међутим, у неколико деценија од оснивања Исламске Републике, влада је изнова користила Савет чувара за дисквалификацију појединаца чија би политичка деловања или политика могли одступати од оних врховног вође.

Савет, који се састоји од шест клерика и шест правника, директно и индиректно контролише врховни вођа који лично именује шест клерика.

За избор шест правника, шеф правосуђа - ког такође именује врховни вођа - прилаже списак изабраних кандидата.

Посматрачи који иранске изборе описују као „режиране" истичу арбитрарну природу процеса одобравања кандидата.

Да ли је женама дозвољено да се кандидују?

Током петодневног периода пријављивања, четири жене су најавиле кандидатуру за председничку трку.

Први пут су две од њих биле из конзервативне фракције; једна је била из реформистичког табора, а четврта је била пријављена као независна кандидаткиња.

Ове четири жене су се пријавиле за председничку кандидатуру упркос чињеници да, према Уставу, председник мора бити изабран између „религиозних и политичких мушкараца" - засновано на традиционалним преводима арапског израза „риџал".

Ниједна жена није била одобрена за кандидатуру на 13 председничких избора одржаних од оснивања Исламске Републике - што представља све већи извор незадовољства међу активистима.

Многе активисткиње борбе за женска права тврде да док „риџал" заиста значи „мушкарци" на арапском, на фарсију то такође може да значи „истакнута особа".

Активисти стога тврде да су они који су писали устав имали на уму „политичку личност" а не конкретно мушку особу.

Видео: Председнички избори се одржавају скоро две године после смрти Махсе Амини - ко је била она

Хоће ли се скорашњи протести одразити на излазност?

Актуелни председнички избори одржавају се скоро две године после масовних протеста који су избили после смрти Махсе Амини у септембру 2022. године док се она налазила у притвору иранске полиције за морал.

Убијен је чак 551 демонстрант од снага безбедности током иранског покрета Жена, живот, слобода - већина њих из ватреног оружја, према тврдњама Уједињених нација.

Не само да иранска влада није преузела одговорност за сурово гушење протеста, које је за последицу имало смрт многих демонстраната и масовна хапшења, већ је касније наставила са хапшењем и кажњавањем жена које су се појављивале у јавности без хиџаба који обавезно прописује влада - што је и био наводни преступ за који је првобитно Амини приведена.

Реакција Исламске Републике навела је многе појединце и групе који су претходно учествовали на изборима, са циљем реформисања владе, да се залажу за бојкот било каквог учешћа у политичком процесу.

Овај политички бојкот одразио се на парламентарне изборе одржане прошлог месеца, када је - према владиној статистици - на биралишта изашло свега 41 одсто људи са правом гласа: што је најнижа излазност још од оснивања Исламске Републике.

А владине званичне бројке о излазности не морају нужно да одражавају реалност.

На парламентарним и изборима за Скупштину експерата, који су дозвољавали електронско гласање уз помоћ националних личних карата, било је бројних извештаја о коришћењу матичних бројева појединаца који тврде да нису учествовали у гласању.

Хоће ли нови председник донети промене?

Искуство показује да целокупну политику режима у Ирану не кроји председник, већ врховни вођа и моћне институције под његовом контролом, тако да је мало вероватно да ће доћи до било каквих значајнијих промена у унутрашњој и спољној политици земље без одобрења ајатолаха Хамнеја.

Већина посматрача верује да промена спољне политике, као што је ревизија иранског нуклеарног програма или признавање Израела од Ирана, нису искључиво у домену ниједног новог председника - уз врховног вођу који доследно намеће утицај и крајњи ауторитет.

На сличан начин, делује врло мало вероватно да ће било који председник моћи да доведе до промене у домаћој политици - као што је обавезно ношење хиџаба за жене - без Хамнејевог пристанка.

Штавише, имајући у виду списак кандидата које је одобрио Савет чувара, већина њих вероватно неће то ни желети.

„Било која одлука коју ће донети наредни председник практично је одлука коју је донео режим", каже политички аналитичар Масуд Сафири.

Ко бира следећег врховног вођу?

Да ли је будућност Ирана у рукама новог председника?

Ајатолах Хамнеј има 85 година, тако да питање његовог наследника постаје све актуелније.

Према иранском уставу, за избор врховног вође задужена је Скупштина експерата.

А опет иако, макар званично, председник нема улогу у избору наследника - током периода нестабилности после смрти врховног вође, председник има много прилика да утиче на политичку сцену.

Кад се, међутим, све сабере и одузме, очигледно је да председнички ауторитет у последње четири деценије никад није до краја дорастао задужењима које му је приписивао устав.

„Ајатолах Хамнеј је обликовао лидерску институцију у Ирану протеклих 35 година на такав начин да ће након његове смрти, без обзира на то ко буде био председник, ова институција моћи да води земљу онако како жели", каже Сафири.

„Биће то веома слично комунистичким партијама Источног блока."

Погледајте видео: Генерације Иранки које се боре за слободу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]