Иран, Блиски исток и политика: Ко је био председник Ирана Ебрахим Раиси

Ирански председник Ебрахим Раиси погинуо је је недељу, када се срушио хеликоптер у ком се налазио.

Овај клерик тврде струје близак врховног лидеру ајатолаху Алију Хамнеју, био је изабран за председника 2021. године, од када су конзервативци преузели контролу читаве Исламске републике.

Бивши шеф правосуђа наметнуо се као најспособнији за борбу против корупције и решавање привредних проблема које је Иран доживео под бившим председником Хасаном Роханијем.

Власт је преузео док се Иран суочавао са вишеструким изазовима, укључујући економске проблеме, ескалацију тензија у региону и застој у разговорима о поновном покретању нуклеарног споразума са светским силама.

Током његовог мандата бројни протести против владе захватили су Иран 2022. године, као и актуелни рат у Гази између Израела и палестинске групе Хамас коју подржава Иран, током којег је рат у сенци Ирана и Израела избио у отворен.

Многи Иранци и борци за људска права истицали су његову наводну улогу у масовним погубљењима политичких затвореника осамдесетих.

Ебрахим Раиси био је рођен 1960. године у Машаду, другом највећем граду у земљи и дому најсветијег храма шиита.

Његов отац, који је био клерик, умро је кад је он имао пет година.

Раиси, који је носио црни турбан, што га према шиитској традицији идентификовало као потомка пророка Мухамеда, пошао је очевим стопама и почео да похађа семинар у светом граду Кому у 15. години.

Као студент учествовао је у протестима против шаха који је имао подршку Запада и на крају био свргнут 1979. у Исламској револуцији коју је предводио ајатолах Рухола Хомеини.

После револуције, ушао је у правосуђе и радио као тужилац у неколико градова док га је обучавао ајатолах Хомеини, који је постао председник Ирана 1981. године.

Раиси је постао заменик тужиоца у Техерану са само 25 година.

Везе са 'одбором смрти'

Док је био на том положају, служио је као један од четворице судија који су председавали тајним трибуналима основаним 1988. године познати као „Одбор смрти".

На трибуналима је „поново суђено" хиљадама затвореника који су већ служили затворске казне због политичких активности.

Већина су били чланови левичарске опозиционе групе Муџахедин е-Калк (МЕК), познате и као Муџахединска организација Ирана (ПМОИ).

Тачан број оних које су ови трибунали осудили на смрт није познат, али групе бораца за људска права кажу да је погубљено око 5.000 мушкараца и жена и сахрањено у необележеним масовним гробницама, у чину који представља злочин против човечности.

Лидери Исламске републике не негирају да су погубљења вршена, али не желе да говоре о детаљима и легалности појединачних случајева.

Раиси је упорно негирао учешће у изрицању смртних казни.

Али је и изјавио да су оне биле оправдане због фатве, илити верске пресуде, бившег врховног владара ајатолаха Хомеинија.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пре пет година процурио је аудио снимак састанка из 1988. године између Раисија, неколико других представника правосуђа и тадашњег заменика врховног владара ајатолаха Алија Монтазерија (1922-2009).

На њему Монтазери описује погубљења као „највећи злочин у историји Исламске републике".

Годину дана касније, Монтазери је изгубио положај изабраног наследника Хомиенија, а после његове смрти врховни владар постао је ајатолах Хамнеј.

„Ако је судија, тужилац, бранио безбедност народа, треба га похвалити...

„Поносан сам што сам бранио људска права током сваке позиције коју сам до сада обављао", Раиси је рекао новинарима када су га питали о његовој наводној улози у масовним погубљењима 2021. године.

Неамбициозни председнички кандидат

Раиси је 2017. године изненадио посматраче кандидовавши се за председника.

Рухани, колега клерик, добио је други председнички мандат убедљивом већином у првом кругу избора, освојивши 57 одсто гласова.

Раиси, који се представио као борац против корупције али га је председник оптужио да као заменик шефа правосуђа не ради много на борби против проневера, био је други са 38 одсто.

Пораз није укаљао Раисијев имиџ и 2019. године ајатолах Хамнеј га је поставио на моћни положај шефа правосуђа.

Наредне недеље изабран је још и за заменика председника Скупштине стручњака, свештеног тела са 88 чланова одговорног за избор наредног Врховног владара.

Као шеф правосуђа, Раиси је спровео реформе које су довеле до смањења броја људи осуђених на смрт и погубљених за злочине у вези са дрогама у земљи.

Међутим, Иран је наставио да извршава више погубљења него било која земља на свету сем Кине.

Правосуђе је такође наставило да сарађује са тајним службама на гушењу побуне и кривичном гоњењу многих Иранаца са двоструким држављанством или са сталним боравиштем у иностранству под оптужбама за шпијунажу.

Тадашњи амерички председник Доналд Трамп увео је 2019. године санкције Раисију због кршења људских права.

Оптужио га је за административни надзор над погубљењима појединаца који су били малолетни у време њихових наводних злочина и учешће у насилном гушењу протеста опозиционог Зеленог покрета после оспорених председничких избора 2009.

Кад је Раиси најавио кандидатуру на председничким изборима 2021, објавио је да је „на сцену дошао као независни кандидат да унесе промене у извршно управљање земљом и бори се против сиромаштва, корупције, понижавања и дискриминације."

На изборе је касније пала сенка због дисквалификације неколико истакнутих умерених и реформских кандидата од стране тврдокорног Савета чувара.

Дисиденти и неки реформисти позвали су гласаче да бојкотују изборе, жалећи се да је процес осмишљен тако да Раиси нема озбиљну конкуренцију.

Остварио је убедљиву победу, освојивши у првом кругу 62 одсто гласова.

Међутим, излазност је била испод 49 одсто - што је рекордно ниски резултат за председничке изборе још од револуције из 1979. године.

Када је у августу 2021. започео четворогодишњи мандат, Раиси је обећао да ће „побољшати економију" и да ће „подржати сваки дипломатски план" који би довео до укидања санкција.

Он је мислио на застој у преговорима о оживљавању споразума из 2015. којим се ограничавају иранске нуклеарне активности, а које је Трампова администрација није хтела да обнови и поново увела економске санкције 2018. године.

Иран је од тада узвратио све чешће кршењем ограничења.

Раиси је такође обећао да ће побољшати везе са суседима Ирана, док истовремено брани своје регионалне активности, описујући их као „стабилизујућу силу".

Споразум са САД о оживљавању нуклеарног споразума наводно је био затворен у августу 2022, упркос Раисијевом оштром ставу у преговорима.

Али су преговори пали у други план услед немира унутар самог Ирана.

Протести против владе

Тог септембра Исламску Републику су потресли масовни протести који су захтевали крај владавине клерика.

Протести са паролом „Жена, живот, слобода" , почели су када је у притвору умрла Махсе Амини, младе жене коју је притворила морална полиција у Техерану јер је наводно "непрописно" носила свој хиџаб.

Власти су негирале да је малтретирана, али је мисија УН за утврђивање чињеница открила да је „смрт наступила услед физичког насиља"

Раиси је тада обећао да ће се „одлучно борити" против немира, које су власти сузбиле силом.

Нису објавили званичан број мртвих, али је мисија УН саопштила бројке од 551 демонстранта, од којих је већина пуцала из ватреног оружја.

Влада је рекла да је убијено 75 припадника обезбеђења.

Више од 20.000 демонстраната је наводно приведено, а девет младих мушкараца погубљено.

Мисија УН утврдила да су погубљени пошто су под присилом наводно признали кривицу.

Многе жене нису више носиле хиџаб у јавности, што се сматра кршењем закона.

Тензије у региону

У марту 2023. године, Раисијева влада је на изненађење многих побољшала односе са регионалним ривалом и сунитском земљом Саудијском Арабијом, само седам година пошто су дипломатски односи две државе захладнели.

Али у октобру, када је Хамас извео неочекивани напад на југ Израела, а уследио је одговор војном инвазијом на Газу, тензије између Техерана и Абу Дабија поново су порасле.

Истовремено је мрежа оружаних група блиских Ирану на Блиском Истоку, међу којима су Хезболах у Либану, Хути у Јемену и други у Ираку и Сирији, значајно увећала број напада на Израел, што сматрају чиновима солидарности са Палестинцима.

Страхови да би могло да дође до ескалације сукоба на цео регион порасли су током априла, када је Иран први пут директно напао Израел.

Раиси је подржао одлуку да се са више од 300 дронова и пројектила нападне Израел, што је планирано као одмазда за ирански напад на конзулат Ирана у Сирији.

Израелске снаге су са западним и арапским партнерима обориле готово све летелице и ракете.

Мала штета је нанета само једном војном аеродрому на југу Израела.

Израел је одговорио лансирањем ракете на иранску ваздушну луку, а западни лидери позвали су их да се уздрже од таквих потеза.

Раиси је умањио значај напада и рекао да су удари ракетама и дроновима из Ирана показали „челичну одлучност нације".

Он је оценио и да је „Палестина главно питање муслиманског света" током церемоније отварања бране на северозападу Ирана у недељу.

Приликом повратка са министром спољних послова Хосеином Амир-Абдолахијаном њихов хеликоптер се „тврдо приземљио" на неприступачном планинском терену, а касније су локални медији јавили да су обојица погинула.

Председник Ирана Ебрахим Раиси погинуо је пошто се хеликоптер којим је путовао срушио на северозападу земље, пренели су медији блиски власти у Техерану.

Касније је објављено да је и неколико других у летелици преминуло.

Министар унутрашњих послова саопштио је претходно да су лоши временски услови и густа магла отежавали потрагу за летелицом.

Област пада хеликоптера је око 50 километара удаљена од града Табриза на северозападу Ирана.

Мало се знало о Раисијевом приватном животу сем да његова супруга Џамилех предаје на Универзитету Шахид Бехешти у Техерану, и да имају две одрасле ћерке.

Његов таст је ајатолах Ахмад Аламолхода, тврдокорни вођа молитве петком у Машаду.

Погледајте видео о демонстрацијама због несташице воде у Ирану

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]