Иран и Мохсен Фахризаде: Који су мотиви за убиство нуклеарног научника

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Масуме Торфе
- Функција, научна сарадница, ЛСЕ и СОАС
Непознат већини Иранаца све до овог петка, кад је на њега извршен атентат, нуклеарни научник Мохсен Фахризаде био је добро познат онима који су пратили ирански нуклеарни програм. Западњачки безбедносни извори сматрали су га кључним човеком.
Ирански медији умањили су Фахризадеов значај, представивши га као научника и истраживача који је последњих недеља учествовао у потрази за „домаћим тестом на Ковид-19".
Марк Фицпатрик, ванредни саветник при лондонском Међународном институту за стратешке студије (ИИСС) који помно прати ирански нуклеарни програм, такође је твитовао: „Ирански нуклеарни програм је давно прошао тачку кад зависи од једног јединог појединца".
А опет знамо да је, у време кад је нападнут, Фахризаде био у друштву неколико телохранитеља, што указује на то колико је озбиљно Иран схватао његову безбедност.
Дакле, мотив за његово убиство - за које нико није преузео одговорност - чини се да је пре политички, него да има везе са иранским нуклеарним активностима.
Истичу се два могућа мотива: прво, угрожавање потенцијалног унапређења односа Ирана и нове Бајденове администрације у Сједињеним Америчким Државама.
И, друго, подстицање Ирана на упуштање у чин одмазде.
„Непријатељи пролазе кроз стресне седмице", изјавио је ирански председник Хасан Рохани у првим коментарима на убиство.
„Они су свесни да се глобална ситуација мења и покушавају да извуку највише што могу из ових дана како би дестабилизовали регион", додао је.
Кад Рохани говори о „непријатељима" Ирана, он очигледно мисли на Трампову администрацију, Израел и Саудијску Арабију.

Екстремни паркур спортиста ухапшен је у Ирану, али не због спорта којим се бави:

И Израел и Саудијска Арабија забринути су због промене политичке климе на Блиском Истоку и последица по њих једном кад изабрани председник Џо Бајден преузме дужност.
Бајден је јасно ставио до знања током изборне кампање да жели да се врати иранском нуклеарном споразуму, до ког је преговорима дошао његов претходник Барак Обама 2015. године, а поништио га Доналд Трамп 2018. године.

Аутор фотографије, EPA
Забринутост Израела и Саудијске Арабије због Ирана наводно је била тема разговора током састанком израелског премијера Бењамина Нетањахуа и саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана у Неому прошле недеље који су израелски медији назвали тајним.
Саудијски министар спољних послова негирао је да је дошло до тог састанка.
Нетањаху наводно такође није био успешан у убеђивању принца да нормализује дипломатске односе између двеју земаља.
У понедељак, кад су јеменски побуњеници Хути, које подржава Иран, напали постројење саудијског нафтног гиганта Арамко у граду Џеди на Црвеном мору, то је била прилика за кажњавање Саудијаца.
Штампа тврде струје у Ирану хвалила се „херојским нападом балистичким ракетама" који су извели Хути.
„Био је то стратешки потез, добро темпиран да се догоди у време саудијско-израелског састанка, упозоривши их да се не прерачунају у својим потезима", написала је новинска агенција Мер.
Американци су били подједнако бесни због напада као и Саудијци.
Бивши амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон објаснио је у својој књизи, Соба у којој се све десило, како је Трампова администрација доживљавала иранску подршку Хутима као „кампању против америчких интереса на Блиском Истоку".
За наводни састанак у Неому каже се да га је уговорио амерички државни секретар Мајк Помпео, који је мало пре тога био у Катару и Уједињеним Арапским Емиратима (UAE), где је Иран био главна тема разговора.
Две недеље раније, председник Трамп се распитивао код својих виших саветника да ли постоји опција да предузме војну акцију против иранског главног нуклеарног постројења, према извештавању америчких медија. Чини се да је тражио прилику за обрачун са Ираном пре напуштања функције.
У јануару, Трамп се разметао атентатом у америчком нападу дроном у Ираку на врховног иранског војног команданта генерала Касема Сулејманија, упркос томе што га је специјални изасланик УН-а касније прогласио „незаконитим".
„Зауставили смо га брзо и зауставили смо га у месту… на моју директиву", рекао је он.
Дакле, могло би се устврдити да се председник у потпуности не противи атентатима.
Његов ирански колега је за Фахризадеово убиство окривио Израел.
И заиста, многи медијски извештаји наводе да је премијер Нетањаху био један од ретких светских лидера који је изравно поменуо овог научника.
У телевизијској презентацији из 2018. године, говорио је о Фахризадеовој водећој улози у иранском нуклеарном програму и позвао људе да „запамте то име".
Иако је Израел безбедан знајући да ће САД остати посвећене његовој сигурности и под Бајденом, мора бити забринут зато што је његов кандидат за државног секретара, Ентони Блинкен, ватрени заговорник нуклеарног споразума са Ираном.
Блинкенов приступ Блиском Истоку могао би да доведе и до више прилика за Палестинце. Он је био критичан према Трамповој одлуци да пресели америчку амбасаду у Израелу из Тел Авива у Јерусалим, иако је Бајден изјавио да неће поништавати ту одлуку.
Врховни ирански вођа ајатолах Али Хамнеј позвао је на „коначну казну" за одговорне за Фахризадеову смрт.
Шеф Саветодавног већа Мохсен Резаеи истакао је безбедносне и обавештајне пропусте.
„Иранске обавештајне агенције морају да пронађу инфилтриране људе и изворе страних шпијунских служби, и да осујете формирање тимова за атентате", рекао је он.
И заиста, многи Иранци на друштвеним мрежама запитали су се како, упркос иранској реторици о војној и обавештајној надмоћи, неко ко је толико добро чуван може да буде убијен у по бела дана. Такође влада забринутост да ће се убиство сада искористити као изговор за будућа хапшења унутар земље.
Сада када је Трампова администрација у одласку, а Израел и Саудијска Арабија губе главног савезника, Иран једва чека могућност попуштања санкција од Бајденове администрације и могућност да поврати своју економију.
Под таквим околностима, било би ирационално одлучивати се за одмазду.
Докторка Масуме Торфе научна је сарадница на лондонској Школи економије и (ЛСЕ) и Школи оријенталних и афричких студија (СОАС), специјализована за политику Ирана, Авганистана и централне Азије. Некада је била УН-ова директорка за стратешке комуникације у Авганистану.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










