Ирански нуклеарни споразум: Изабрани председник Раиси упозорава да ће бити тврд преговарач

Изабрани ирански председник поздравио је преговоре са светским силама чији је циљ оживљавање нуклеарног споразума из 2015. године, али је рекао да они морају да пруже гаранције иранских националних интереса.

На првој конференцији за новинаре од његове победе на изборима у петак, Ебрахим Раиси је обећао да неће дозволити да се преговори у Бечу одуже.

Инсистирао је и да ирански програм балистичких пројектила „није подложан преговорима".

Нуклеарни споразум нашао се надомак потпуног краха откако су Сједињене Америчке Државе одустале од њега и пре три године поново увеле санкције овој земљи.

Иранска нуклеарна криза: Основе

Раиси, шиитски муслимански клерик тврде струје, који је шеф иранског правосуђа и близак Врховном вођи ајатолаху Алију Хамнеју, убедљиво је победио на председничким изборима одржаним у петак, са 62 одсто гласова у првом кругу.

Међутим, излазност је била испод 49 одсто - што је рекордно низак резултат на председничким изборима у овој земљи још од Исламске револуције из 1979. године - после позива на бојкот дисидената и неких реформиста као реакција на дисквалификацију неколико истакнутих кандидата који су могли да представљају озбиљну конкуренцију.

У понедељак је Раиси описао учешће Иранаца на изборима као поруку „јединства и кохезије" и знак да се наставља „ход стазом" оснивача Исламске Републике, ајатолаха Рухолаха Хомеинија.

Рекао је и да су му гласачи поверили мандат да се „бори против корупције, сиромаштва и дискриминације", што су све, према његовим оптужбама изнесеним током изборне кампање, били пропусти умереног председника Хасана Руханија.

Раиси је рекао да његов приступ спољној политици неће бити ограничен нуклеарним споразумом о ком је преговарао Рухани, а према ком је Иран пристао да ограничи свој нуклеарни програм у замену за попуштање санкција.

О преговорима у Бечу он је рекао: „Нећемо дозволити да се преговори воде само ради преговора. Преговори не смеју да се одуже, већ свака седница мора да донесе неке резултате. Преговори усмерени ка резултатима важни су за нас и морају да имају добар исход за иранску нацију."

Раиси је позвао САД да се одмах врате споразуму и укину све санкције које су обогаљиле иранску привреду. Упитан да ли би се сусрео са председником Џо Бајденом ако она то учини, одговорио је: „Не."

Исто тако је одбацио могућност било каквих преговора око иранског програма балистичких пројектила и његове регионалне политике, укључујући подршку оружаним групама у неколико земаља, упркос позивима западних земаља да то буде саставни део новог споразума постигнутог у Бечу.

У недељу је главни ирански преговарач за нуклеарна питања Абас Араки рекао да су представници у Бечу „ближе споразуму него икад", али да премошћавање преосталог јаза „није лак посао".

Нови израелски премијер Нафтали Бенет у међувремену је упозорио светске силе „да морају се пробуде пре него што се врате нуклеарном споразуму".

Рекао је да Раиси, који је учествовао у масовним погубљењима политичких затвореника 1988. године док је био заменик тужиоца у Техерану, део „режима бруталних џелата".

Упитан у понедељак за свој однос према људским правима у прошлости, Раиси је рекао: „Поносан сам што сам бранио људска права на сваком положају на ком сам до сада био."

Анализа

Касра Наџи, ББЦ на персијском

Изјаве Ебрахима Раисија на његовој првој конференцији за штампу у својству изабраног председника неће умирити многе људе, било да је у питању политика код куће, или ирански односи према спољном свету. Представио се као човек тврде струје који неће мењати ставове.

Најпознатији је по улози у потписивању наредбе за погубљење хиљаде иранских политичких затвореника 1988. године. Америка га је казнила због његове улоге у кршењу људских права. Али он је сада деловао непоколебљиво, рекавши да је помогао да нација буде безбедна и да заслужује захвалност и славу због онога што је урадио. Ово питање ће несумњиво наставити да баца сенку на његов председнички мандат.

Као шеф правосуђа, председавао је многим случајевима у којима је дошло до крупних неправди, нарочито у вези са активистима за људска права као што су Насрин Сотоудех. Није било ничега у његовим коментарима што би сугерисало да ћемо присуствовати унапређењу учинка Ирана кад су у питању људска права. Раиси је изјавио да се он одувек залагао за борбу за људска права.

По питању посредних преговора са САД-ом у Бечу, био је амбивалентан, мада је рекао да ће се они наставити ако буде било јасних постигнућа. Био је мекши од очекиваног по питању Израела, не рекавши ништа друго сем да ће Иран наставити да пружа подршку Палестинцима. И био је ентузијастичан око проширења односа са Кином. Рекао је да ће примену споразума о дугорочној сарадњи са Кином сматрати приоритетом.

Раиси није пројектовао никакву конкретну персоналну црту која би лично обележила наредне четири године његове владавине. Неки посматрачи већ су почели да говоре како ће он бити само извршна рука ајатолаха Алија Хамнеја, за кога верују да ће одлучивати о политици код куће и у иностранству више него икад пре.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]