Иран и смртна казна: „Мој муж чека погубљење у Техерану“

Требало је то да буде само још један рутински службени пут - две недеље у Техерану, а потом назад кући у Стокхолм. Четири године касније, Вида Мехран Ниа и даље жали што се није „опростила како треба" од мужа.

Ахмадрезу Ђалалиja, докторa медицине, тражиле власти Ирану - где је редовно водио семинаре и држао предавања - због стручности у ургентној медицини.

Али нешто је натерало Виду да га позове телефоном док је био на путу за аеродром 2016. године и пожели му срећан пут.

„Било је тешко издржати чак и само две недеље раздвојености", каже ми она уз шољу кафе у једном кафићу у центру Стокхолма.

Она не може да ме прими у кућу, јер њен млађи син не зна да је његов отац затвореник у Ирану. Он и даље мисли да је његов тата на службеном путовању.

Прошло су четири године откако је доктора - сада двојног држављанина Ирана и Шведске - ухапсила иранска обавештајна служба.

Касније је он осуђен на смрт, под оптужбом да је прослеђивао поверљиве информације израелском Мосаду и тако му помогао да убије иранске нуклеарне научнике.

Његов адвокат каже да је његово признање изнуђено мучењем.

Боравак у самици

Двадесет четвртог октобра, Ђалали је пребачен у самицу у затвору Евин. То је један од највећих затвора у Техерану у ком се држи већина политичких затвореника.

У уторак 1. децембра водио је кратак телефонски разговор са породицом, у којем је саопштио да му је речено да га пребацују међу затворенике осуђене на смрт.

Вида је дигла узбуну да се иранске власти спремају да погубе њеног 45-годишњег мужа.

„Био је очајан, молио ме је да помогнем, да спречим његово погубљење и спасим му живот", каже она за ББЦ.

„Осећа се беспомоћно јер мисли да не може ништа да уради и нема моћ да спасе властити живот заглављен међу четири зида."

Потом је разговарао са ћерком, која има 18 година.

„Она плаче и зове све политичаре и активисте за људска права да спасу њеног оца", каже Вида.

„Јако је тешко и сви много патимо. Нико не може да замисли кроз шта пролазимо. То је као мучење."

А цена коју плаћа читава породица је неизмерна.

Породични живот

„Мој млађи син је имао само четири године кад је Ахмадреза отпутовао у Иран; сада има осам година", каже Вида.

„Он се стално распитује за њега и сећа се кад га је отац носио на раменима и колико су се забављали."

Ахмадреза је сугерисао да, ако га власти обесе, његов син не сме да сазна како је његов отац скончао.

Специјализација

Ахмадреза Ђалали се преселио у Шведску 2009. године да би наставио да гради академску каријеру.

Његова породица му се придружила годину дана касније, пошто је докторирао на стокхолмском Институту Каролинска.

Потом су се преселили у Италију, где је он завршио постдипломске студије, и вратили се назад у Шведску 2015. године.

Породица је водила једноставан живот све до тог судбоносног путовања Ахмадрезе у Иран.

Шведска је доделила Ахмадрези држављанство 2018. године, док је био у затвору. Неки у Ирану кажу да то само доказује да је био „инструмент Запада".

Његова супруга одбацује ту тврдњу, додавши да су добили дозволу за стални боравак одмах након што је Ахмадреза докторирао.

Цењени научник

Био је цењени научник у Шведској који је истраживао како учинити болнице и регионе отпорним на катастрофе.

Његова слика и даље стоји на огласној табли болнице Содерсјукхусет, где се налази огранак Института Каролинска, поред наслова његове докторске дисертације „Припремљеност и безбедне болнице: Медицински одговор на катастрофе".

Одржавао је контакт са менторком за докторат на Институту Каролинска, професорком Лисом Курланд.

Њих двоје је требало да се сретну ради истраживања у априлу 2017. године, али он се није појавио.

„Тај изостанак уопште није личило на њега и запитала сам се да се нешто није десило", каже ова професорка Ургентне медицине.

„Заправо га јесам питала практично пре и после сваке његове посете да ли је тамо безбедно за њега, а он је одговорио да јесте."

Кад је Ахмадреза ухапшен у Ирану, његова породица је испрва говорила пријатељима и колегама истраживачима да је доживео саобраћајну несрећу и да је још увек у тамошњој болници.

Мислили су да ће му то помоћи да лакше буде пуштен, али узалуд. Тад су одлучили да изађу с информацијом о његовом хапшењу у јавност.

Смртна пресуда

Лиса каже да је то био „неописиви шок" кад је чула да је он осуђен на смрт.

„Сећам се његове страсти и жеље да донесе промене", каже она.

„Желео је да искористи научне алатке и методологију да би дошао до доктората, али и да преко тих научних алатки помогне народу Ирана."

Ахмадрезини пријатељи и колеге су са мном поделили фотографије на којима се он види како држи семинаре широм Европе и Ирана.

Катарина Бом и Вероника Линдстром, обе ванредне професорке на Институту Каролинска, делиле су радни сто са Ахамдрезом.

Описују га као „љубазну, скромну и пристојну особу", која је одувек говорила о Ирану и како је желео да посети тамошње универзитете „да би поделио с њима своје знање и помогао људима упркос политичкој ситуацији".

Молбе

Седамдесет пет добитника Нобелове награде је 2017. године написало отворено писмо иранским властима тражећи да Ахмадреза Ђалали одмах буде пуштен на слободу.

Пре две недеље, 150 Нобелових лауреата послало је ново писмо иранском врховном вођи Алију Хамнеју, затраживши од њега да интервенише и пусти Ђалалија.

Прошлог месеца је Амнести интернешенел затражио од Ирана да заустави његово погубљење.

Шведски министар иностраних послова такође је разговарао с иранским колегом и затражио да извршење смртне казне буде стопирано.

Међутим, Иран је одбацио молбу Шведске и успротивио се „било каквом уплитању".

Списак страних и двојних држављана које је Иран ухапсио због шпијунаже је подугачак.

Групе за борбу за људска права оптужују Техеран да их користи као пионе да би изнудио уступке од страних влада.

Само прошлог месеца Иран је пустио британско-аустралијанског предавача који је одлежао десетогодишњу затворску казну за шпијунажу у замену за три иранска затвореника.

Британско-иранска хуманитарна радница Назанин Загари-Ретклиф такође борави у притвору.

Посвета

Ахмадреза је посветио своју докторску тезу народу Ирана, написавши на првој страници:

„Људима убијеним или погођеним катастрофама широм света, а нарочито становницима града Бам у Ирану."

У земљотресу у Баму 2003. године страдало је више од 26.000 људи.

Он није ни сањао да би његова диплома из Ургентне медицине могла да га осуди на смрт. Његова жена каже да је само желео да спасава животе и спречава понављање таквих несрећа.

Ахмадрезина ћерка пошла је очевим стопама и сада похађа исти универзитет на ком је њен отац стекао докторат.

Овај след догађаја изазива помешана осећања код Виде, која је подржавала ћерку.

„Кад је завршила средњу школу са најбољим оценама, њен отац није био ту да прослави са њом", каже Вида кроз сузе.

„Кад су је примили на Институт Каролинска - а као и отац она је одабрала медицину - њен отац поново није био присутан."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]