Блиски исток: Колика је војна сила Ирана у поређењу са израелском

Ирански напад пројектилима и дроновима на Израел у суботу, 13. априла увече, поново је пробудио страхове од крупне ескалације кризе на Блиском истоку.

Иако није било значајнијих жртава у Израелу, баражна ватра од више од 300 експлозивних пројектила демонстрирала је способност Ирана да удари из далека.

Ово је значајна интензификација онога што је већ дуго сукоб преко посредника, са нападима група повезаних са Ираном на Израел, као и ударима на мете повезане са Ираном нашироко приписиваним Израелу.

Израел је већ заузет ратом у Гази, а суочава се и са све већим прекограничним борбама са либанском групом Хезболах, тако да би даља ескалација могла да представља велик ризик по њега.

Начелник генералштаба израелске војске потпуковник Херзеи Халеви изјавио је да ће његова земља одговорити на суботњи напад, али није давао детаље.

У петак, 19. априла, амерички војни извори рекли су да је Израел послао ракете и дронове на Иран.

Из Техерана су рекли да је напад осујећен и да није било никакве штете.

Претходно је заменик министра спољних послова Ирана Али Багери Кани поручио на државној телевизији да ће на евентуални израелски напад бити одговорено у року од неколико секунди, а не сати.

Која страна је надмоћнија?

ББЦ је размотрио ово питање користећи доле наведене изворе, мада би свака земља могла да поседује значајнију силу коју држи у тајности.

Међународни институт за стратешке студије (ИИСС) пореди силу војске обе земље користећи разне званичне и јавно доступне методе да би направио што боље процене.

Друге организације, као што је Стокхолмски међународни институт за истраживање мира, такође праве процене, али тачност може да варира код земаља које често не објављују званичне цифре.

Међутим, Николас Марш, са Института за истраживање мира из Осла (ПРИО), каже да се ИИСС доживљава као стандард за процењивање војне снаге светских земаља.

ИИСС каже да Израел троши више на буџет за одбрану од Ирана, што му обезбеђује значајну снагу у било каквом потенцијалном сукобу.

Према ИИЦЦ-у, буџет Ирана за одбрану био је око 7,4 милијарде долара 2022. и 2023. године, док је израелски, са око 19 милијарди долара, био више него двоструко већи.

Трошење Израела на одбрану у односу на Бруто домаћи производ (мера његове економске активности) такође је двоструко веће од иранског.

Технолошка предност

Бројке ИИСС-а показују да Израел има 340 војних авиона спремних за борбу, што му даје предност у прецизним ваздушним нападима.

Међу његовим ловцима су авиони дугог домета Ф-15 , Ф-35 - високотехнолошки „невидљиви" авиони који могу да избегну радаре - и брзи јуришни хеликоптери.

ИИСС процењује да Иран има око 320 авиона оспособљених за борбу.

Његови ловци датирају чак из шездесетих, а међу њима су Ф-4, Ф-5 и Ф-14 (потоњи је авион који је прославио филм Топ Ган из 1986. године).

Али Николас Марш из ПРИО каже да се не зна колико ових старих авиона уопште може да лети, зато што је долажење до резервних делова изузетно отежано.

Гвоздена купола и Стрела

Кичма израелске одбране су њени системи Гвоздена купола и Стрела.

Инжењер пројектила Узи Рубин оснивач је Израелске организације за одбрану пројектилима при Министарству одбране ове земље.

Сада виши истраживач на Јерусалимском институту за стратегију и безбедност, он је за ББЦ рекао колико се „безбедно" осећао кад је видео да су Гвоздена купола и међународни савезници уништили скоро све пројектиле и дронове које је Иран испалио на Израел у суботу, 13. априла.

„Осећао сам се врло задовољно и врло срећно… Овај систем је специјализован у борби против мета. То је одбрана од пројектила кратког домета. Нема ничег сличног у било ком другом систему."

Израелски систем одбране од пројектила Гвоздена купола помогао је да се уништи више од 300 пројектила и дронова које је Иран испалио за викенд.

Колико је далеко Иран од Израела?

Израел је од Ирана удаљен више од 2.100 километара.

Његови пројектили су главни начин на који он може да удари на ову земљу, каже Тим Рипли, уредник Дифенс аја, за ББЦ.

Ирански ракетни програм сматра се највећим и најразноврснијим на Блиском истоку.

Генерал Кенет Мекензи из америчке Централне команде 2022. године је рекао да Иран има „више од 3.000" балистичких пројектила.

Према ЦСИС пројекту одбране од пројектила, Израел такође извози пројектиле у неколико земаља.

Ирански пројектили и дронови

Иран спроводи екстензивне радове на властитим ракетним системима и дроновима од његовог рата са суседним Ираком између 1980. до 1988. године.

Развио је пројектиле и дронове кратког и другог домета, од којих су многи недавно испаљени на Израел.

Аналитичари коју су проучавали пројектиле које су Хути испаљивали на Саудијску Арабију закључили су да су ови прављени у Ирану.

„Казна" преко напада далеког домета

Тим Рипли из Дифенс аја каже да је врло мало вероватно да ће се Израел упустити у копнени рат са Ираном: „Велика предност Израела су његова ваздушна сила и његова навођена оружја. Зато он има потенцијал да покреће ваздушне нападе против кључних циљева у Ирану."

Рипли каже да је највероватније да ће Израел убити званичнике и уништити нафтне инсталације из ваздуха.

„У средишту свега налази се жеља да се 'казни'... Израелски војни и политички лидери све време користе ту реч.

„То је део њихове филозофије, да морају да нанесу бол да би њихов противник у будућности добро размислио пре него што се супротстави Израелу."

У прошлости су у ваздушним нападима убијане иранске војне и цивилне личности високог ранга, међу њима и у уништењу иранског конзулата у сиријском главном граду од 1. априла, што је и нагнало Иран на овај напад.

Израел није преузео одговорност за то нити за велики број других напада који су за мету имали истакнуте иранске званичнике.

Али је није ни негирао.

Поморске снаге

Иранска остарела морнарица има око 220 бродова, док израелска има 60, према извештајима ИИСС-а.

Сајбер-напади

Израел има више тога да изгуби у сајбер-нападима од Ирана.

Ирански систем одбране мање је технолошки развијен од Израеловог, тако да електронски напад на израелску војску може да постигне много више.

Национална сајбер дирекција израелске владе каже: „Интензитет сајбер-напада је већи него што је икада био, најмање три пута већи, са нападима у сваком израелском сектору. Сарадња између Ирана и Хезболаха (либанска паравојна и политичка организација) појачала се током рата."

Он је саопштио да је између напада 7. октобра и краја 2023. године било извршено 3.380 сајбер-напада.

Шеф иранске Цивилне одбране генерал-мајор Голамреза Џалали рекао је да је Иран осујетио скоро 200 сајбер-напада месец дана пред скорашње парламентарне изборе.

У децембру је ирански министар за нафту Џавад Овџи рекао да је сајбер-напад изазвао сметње на бензинским пумпама широм земље.

Нуклеарна претња

Претпоставља се да Израел има властито нуклеарно наоружање, али он инсистира на званичној политици намерне двосмислености поводом тога.

Не верује се да Иран има нуклеарно оружје, а, упркос оптужбама за супротно, он негира да покушава да искористи властити цивилни нуклеарни програм да би постао нуклеарно наоружана држава.

Географија и демографија

Иран је много већа земља од Израела и његово становништво (скоро 89 милиона) скоро је десет пута веће од израелског (скоро 10 милиона).

Он такође има око шест пута више активних војника од Израела.

У Ирану има 600.000 активних војника, док их Израел има 170.000, каже ИИСС.

Како би Израел могао да одговори?

Доктор Ерик Рондски, истраживач Блиског истока са Универзитета у Тел Авиву, тврди да је Израел практично преузео одговорност за неуспех кад је прогласио ванредно стање за време иранског напада.

Проирански екстремисти из суседних земаља редовно врше нападе на израелске интересе и једнако могу постати мете.

Џереми Бини, стручњак за блискоисточну одбрану у Џејнс, верује да је мало вероватно да ће Израел одмах одговорити: „Они потенцијално имају широк дијапазон опција ако заиста желе да узврате, као што је бомбардовање локација у Либану или Сирији."

Бини сумња да ће доћи до конвенционалног тоталног рата.

„Војска се неће борити, морнарица се неће борити, они (Иран и Израел) су далеко један од другог.

„Имамо ситуацију у којој обе стране поседују способност да ударе на даљину напрема ваздушне одбране друге стране. У суботу и недељу смо видели једну страну тога, са иранском способношћу удара на даљину против израелске одбране."

Он каже да би Израел морао да наруши ваздушни простор суверених држава као што су Сирија, Јордан и Ирак.

Израел, међутим, има искусну тајну службу која може да изврши тајне операције унутар Ирана.

„Иранска карта"

Стручњак за блискоисточна питања Тарик Сулејман каже за ББЦ на урдском како верује да не постоји могућност да овај рат даље ескалира.

Али он упозорава да постоје проратни елементи у израелском парламенту и кабинету који желе рат, вршећи притисак на израелског премијера да предузме нешто.

„Кад год Нетанјаху постане политички рањив, он одмах одигра на иранску карту."

Анкета коју је спровео израелски Хебрејски универзитет показала је да се скоро три четвртине израелске јавности противи нападу на Иран из одмазде ако би такво дело нарушило израелску безбедносну алијансу са његовим савезницима.

У саопштењу са Универзитета каже се да је анкета спроведена 14. и 15 априла преко интернета и телефона на узорку од 1.466 мушкараца и жена који су представљали одрасле Израелце, једнако Јевреје као и Арапе.

Шта је „рат преко посредника" Израела и Ирана?

Иако Израел и Иран до данас нису водили званичан рат, обе земље су се већ налазиле у незваничном сукобу.

Важне иранске личности биле су убијене у другим земљама у нападима нашироко приписаним Израелу, чак и у самом Ирану, док је Иран нападао Израел преко посредника.

Милитантна и политичка група Хезболах води највећи ирански посреднички рат против Израела из Либана.

Иран не негира да пружа подршку Хезболаху.

Његова подршка Хамасу у Гази веома је слична томе.

Хамас је 7. октобра покренуо напад на Израел, а ракете је испаљивао из Појаса Газе на израелску територију деценијама.

Израел и западне силе верују да Иран Хамасу шаље оружје, муницију и обезбеђује му обуку.

Хути у Јемену нашироко се доживљавају као још једни ирански посредници.

Саудијска Арабија тврди да су пројектили које су на њу испалили Хути прављени у Ирану.

Проиранске групе имају позамашну моћ у Ираку и Сирији, такође.

Иран подржава сиријску владу и тврди се да користи сиријску територију за нападе на Израел.

Додатно извештавање: Ахмен Каваџа, Карла Рош, Реза Савети и Крис Партриџ

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]