Напад Ирана на Израел: Ко је шта добио, а шта изгубио

„Нерешени резултат иде Ирану у корист."

Овако поједини аналитичари описују први директан напад Ирана на израелску територију.

У суботу увече, Техеран је испалио више од 300 дронова и пројектила ка Израелу, према саопштењу израелске војске.

Иранска војска је саопштила да је његова баражна ватра „одговор на напад на ирански конзулат у Дамаску и да је постигао све зацртане циљеве".

Иран је претходно запретио оштрим одговором на оно што тврди да је био израелски ваздушни напад на његов конзулат у сиријској престоници Дамаску 1. априла.

У том нападу је страдало седам припадника Иранске револуционарне гарде и шест сиријских држављана.

Израел није потврдио да је он извео напад на конзулат, али јер распрострањен став да он стоји иза њега.

Добици и губици

Иран сматра напад на Израел успешним.

Али, према иранском истраживачу и директору лондонског Центра за арапско-иранске студије Алију Нурију Задеху, офанзива није донела никакве поене Ирану.

Штавише, каже он, разоткрила је слабости иранског режима, јер овај није погодио ниједну мету унутар Израела.

То је довело до подсмеха код неких људи у Ирану.

Према Задеху, да је Иран наставио да води оно што назива „психолошким ратом", постигао би много више.

Са друге стране, доктор Ерик Рундцки, истраживач Блискоисточних студија у Центру Моше Дајан на Универзитету у Тел Авиву, каже да је Израел изгубио самим тим што је прогласио ванредно стање.

Он каже да је то изазвало нервозу међу Израелцима и да се многи од њих плаше још таквих напада.

Задех каже да се израелски премијер Бенјамин Нетанјаху сада осећа моћније.

Напад је помогао да се поново учврсте везе са Сједињеним Америчким Државама и другим западним земљама, после оштрих критика пре суботњих догађаја.

Израелски истраживач каже да је Израел можда извукао неке користи из напада, али да је са друге стране много тога изгубио.

Он верује да је офанзива показала неуспех Израела у разумевању блискоисточне равнотеже моћи и његову неспособност да спречи Иран да га нападне у оквиру његових властитих граница.

Повратак под „окриље" других земаља

Израелски истраживач Ерик Рундцки такође верује да је ирански напад донео корист Израелу.

Он каже да овај може да послужи као политичка прекретница, зато што Израел сада ужива подршку Запада први пут после више месеци.

Рундцки каже да Израел сада може да се врати под „окриље" ових земаља, нарочито Америке, после до сада невиђене напетости у њиховим односима.

Поређења ради, ирански истраживач Али Нури Задех верује да је Техеран изгубио политички, и код куће и ван земље.

Он каже да је Иран изгубио подршку суседних земаља и да га није подржала ниједна друга земља.

Задех напомиње да постоје покушаји из неких кругова да се Иран увуче у директан рат са Сједињеним Америчким Државама.

Два истраживача потврђују да постоји унутрашњи притисак у обе земље.

Рундцки истиче да у Израелу влада велика забринутост.

Он каже да је дошло до пораста беса због унутрашњих политичких проблема док траје рат, погоршаних одсуством напретка у ослобађању талаца који се држе у Гази.

Задех такође верује да се ирански врховни вођа Али Хамнеј суочава са унутрашњим притиском, не само на улицама, већ и од истакнутих личности у оквиру властитог режима.

„Притисак врши Иранска револуционарна гарда после израелског убиства седам лидера Ал Кудс Бригада, зато што Гарда захтева освету."

„Ватрена порука"

Пензионисани либански генерал Хишам Џабер, војни и стратешки стручњак и директор Блискоисточног центра за стратешке студије у Бејруту, рекао је за ББЦ њуз на арапском да је „изненађење у вези са нападом то што није био изненађујући".

Он каже да је то зато што је до ваздушног напада довело две недеље „психолошког рата", док је Израел био у „стању панике".

Џабер каже да је то изазвало психолошку и материјалну штету, због поремећаја у раду многих установа и зато што су многи израелски грађани напустили домове.

Он иранску „операцију" описује као „ватрену поруку", како би се демонстрирала способност да се зађе дубоко у Израел и испробала спремност израелске противваздушне одбране.

Џабер верује и да је напад омогућио Ирану да поврати део изгубљеног политичког престижа из последњих година, после онога што назива „политиком стратешког стрпљења", истовремено извукавши војну и стратешку корист.

Либански војни стручњак верује и да је Иран испалио огромну количину дронова да би збунио израелску противваздушну одбрану.

Он истиче да израелска Гвоздена купола није могла сама да пресретне све пројектиле и да је морала да добије помоћ од америчких и британских снага распоређених у базама на Блиском истоку.

„Ако се Израел одлучи за војни одговор", каже Џабер, „он својим пројектилима може да досегне иранско копно, али не може да оде даље због очекиваног оштрог иранског одговора."

„Израелски авиони могу прецизно да бомбардују Иран, али би морали да надлете арапске земље, против чега их је Иран упозоравао, или да отворе ватру из америчких војних база у региону, што САД можда неће дозволити."

Промена курса и повраћај поверења

Фаваз Џерџис, професор међународних односа у Лондонској школи за економију, тврди да је Израел добио више од ових напада у односу на Иран.

Он објашњава да ирански напади нису задали значајнију штету или жртве Израелу, а сада читав Запад подржава Израел.

Џерџис каже да САД покушавају да мобилишу западну подршку Израелу што се тиче оружја, обавештајне сарадње и финансијске подршке.

Џерџис каже да амерички председник Џозеф Бајден представља земљу као жртву, позивајући на хитну седницу земаља Г7 како би мобилисао подршку Израелу: „Нетанјаху ће имати политичке користи након што је одвратио пажњу, макар и привремено, са катастрофалних и гнусних догађаја који се одвијају у Гази", додаје Џерџис.

Он истиче да ће Нетанјаху имати користи и од поновног успостављања односа са Западом, нарочито са Бајденом, после периода у ком су западне земље оштро критиковале Израел због, како су рекли, „зверстава почињених у Гази".

„Стратешки губитак за Израел"

Али Џерџис види и лоше стране по Израел, напоменувши да је то стратешки губитак, истичући рањивост земље.

Он каже и да Иран стиче политичке поене демонстрирајући властитом народу, савезницима и непријатељима спремност да се сукоби са Израелом.

Џерџис верује да је Иран доказао да Израел не може да се одбрани сам осим преко западних савезника, зато што су Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и Јордан оборили многе иранске пројектиле.

Он додаје да је главни циљ Израела у скорашњим поновљеним нападима против Ирана био да покажу да је Иран слаб и да се не усуђује да уђе у конфронтацију.

Међутим, према његовом мишљењу, ови напади су распршили тај став.

„Регион је сада у оку олује", каже Џерџис, док обе земље обећавају ескалацију.

Он упозорава да се регион налази на ивици - политичкој, војној и економској.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]