Загађење: Како визуализовати Велику пацифичку хрпу смећа

Више од хиљаду километара од копна у централном Северном Пацифику, капетан брода и океанограф Чарлс Мур није разумео откуд се сад ту нашло толико смећа.

„То не може да буде траг од мрвица као код Ивице и Марице који треба да ме одведе кући", сећа се како је помислио.

„Ово мора да је неки шири феномен."

Након две године истраживање и моделовања, вратио се да то помније истражи.

„Тад смо доживели тренутак откровења", каже он.

Користећи систем мрежа да би узео узорке са површине океана, установио је како океаном плута шест пута више пластике него планктона.

Мур је набасао на највећу од пет хрпа смећа које се налазе широм света.

Настале од усковитланих океанских струја познатих као вртлози, оне се понашају као ковитлаци смећа, усисавајући пластику и непрестано се мењајући.

Од његовог открића, Велика пацифичка хрпа смећа (ГПГП) често се у медијима описује као плутајућа маса пластике, а назива се и острвом смећа.

Међутим, супротно општеприхваћеном веровању, не постоји површина на коју може да се стане и не може се видети из свемира.

„Није то била планина смећа, нити поље смећа, није то било чак ни хрпа смећа", каже Мур.

Уместо тога, океан је изгледао као мутна супа, настала од пластике различите величине.

То отежава њену визуелизацију.

„Не постоји фотографија Велике пацифичке хрпе смећа", каже Мур.

Сателити, дронови и Гугл Земља имају проблема да начине прегледни снимак изузетно мобилне хрпе смећа, каже он.

Наредних 25 година, наше разумевање хрпа смећа се продубило, док су неки покушали да их квантификују и очисте.

Али многе заблуде још постоје о овим забитим хрпама, до којих мало људи могу да допру сами.

Размере ГПГП-а су толике да се често замишља као копнена маса.

Студија из 2018. предвидела је да у области од 1,6 милиона квадратних километара плута најмање 79.000 тона океанске пластике, што је цифра која је четири до 16 пута већа него што је претходно јављено.

То је величина двапут већа од Тексаса или трипут већа од Француске.

Године 2017, сензационалистичка рекламна кампања за Светски дан океана допринела је овој перцепцији, позвавши Уједињене нације да преименују ГПГП у Острва смећа.

Кампања је желела да се област прогласи 196. земљом на свету, са све својом заставом, пасошем и валутом.

Иако је ово указало на светски проблем са пластиком, само је додатно појачало митове који прате ГПГП.

Претрага на Гугл имиџу и даље нетачно приказује слике ГПГП-а као чврсту масу пластике, у неким случајевима делујући чак довољно чврсто да се хода по њој.

У стварности, бродови могу да исплове и уплове, а да морепловци нису ни свесни да пролазе кроз хрпу смећа.

Студије указују да - иако су више од 75 одсто укупне масе смећа пронађеног у ГПГП-а отпаци већи од пет центиметара - микропластика чини 94 одсто процењених 1,8 билиона комада пластике у области.

Распрострањене заблуде могу да умање хитност решавања проблема океанских хрпа смећа.

„Проблем је што већина људи није свесна постојања овог проблема и стога се не осећају довољно мотивисано да се ангажују у његовом решавању", каже Волтер Лил, професор животне средине и технологије на Манчестерском метрополитенском универзитету у Великој Британији.

Ако се ово не буде решавало, још смећа ће се накупити у океанским хрпама.

„И заиста, оне расту док говоримо о томе", каже Лил.

Једна студија из 2021. године предвиђа да је стопа раста 2,5 одсто на основу актуелних трендова, али аутори извештаја упозоравају да је то конзервативна процена.

Океанска пластика генерише мноштво ризика по животну средину, од уплитања морских животиња као што су корњаче, до конзумације птица и риба јер мисле да се ради о храни.

Проблем је толико широко распрострањен да је довео до настанка „пластисфере" - појма који се користи за екосистеме који су се развили тако да живе у окружењима од пластике коју је створио човек.

У скорашњој студији, истраживачи су идентификовали 484 бескичмењака у око 100 комада пластике упецаних из ГПГП-а.

Океанске струје преселиле су неке животињске врсте далеко од њихових природних станишта како би живеле у пластици из хрпе, ризикујући необичне мутације или угрожавање биолошког живота.

Хрпе смећа настају у високим морима - деловима океана који се налазе изван територијалних вода - тако да врло мало влада преузима одговорност за њих.

Међутим, постаје све теже игнорисати овај проблем, каже Лил.

На скорашњем путовању по Јужном Пацифику, Лил се присећа како је видео да се пластика таложи на обалама острвских земаља као што су Фиџи, Кукова Острва и Вануату.

„Ове земље не производе пластику, али нека пластика из вртлога нађе пут до обале. То ће такође имати последице по туризам", додаје он.

У одсуству владиних реакција, други су зацртали себи мисију да очисте хрпе смећа.

Један од најславнијих покушаја је The Ocean Cleanup, непрофитна организација коју је основао холандски предузетник Бојан Слат.

Кад је он имао 16 година, средњошколски рад о ГПГП-у поклопио се са личним буђењем у вези са морским отпадом.

„Ишао сам на роњење у Грчку и видео више најлонских кеса него рибе", каже Слат.

Нашкрабао је цртеж на салвету, који је постао основа за његов високотехнолошки план чишћења ГПГП-а.

Од тада, The Ocean Cleanup је сакупио милионе долара инвестиција од давалаца као што су музички бенд Колдплеј и компанија Кока-кола.

„Решење је 50 одсто хардвера и 50 одсто софтвера", каже Слат.

Систем 03 - најновија итерација - користи компјутерско моделовање за мапирање жаришта пластике високе густине и на њих усмерава технологију уклањања.

Дугачка баријера налик мрежи у облику слова „у" „дужине пет школских аутобуса" провлачи се кроз хрпе ђубрета са два брода.

Циљ је да се константно појача активност и очисти 90 одсто пластике из хрпе до 2040. године - мада су неки експерти довели у питање одрживост овог плана, навевши да коришћење бродова за транспорт пластике са океанских хрпа смећа до лука може да има високу угљеничку цену.

„Сулудо је помислити да би, кад ово не бисмо радили, овај отпад био тамо напољу и убијао морски живот. Замислите само да радимо обрнуто, колико би незадовољства то изазвало широм света", каже Слат.

Било да је технологија одговор или не, експерти се слажу да ће смањење производње пластике бити кључни подстицај за зауздавање хрпи смећа.

Једна „добра ствар у свему овоме", каже Лил, јесте међународни споразум о пластици.

Према овом споразуму, 175 земаља пристало је на правно обавезујући договор како би спречили да нова пластика завршава у океану и стиже до хрпа смећа.

За капетана Мура, било је крајње време да се постигне договор о сасецању пластике у корену.

„Производња пластике само расте, а то је супротно од решења", каже он.

„Решење ће морати да подразумева смањење количине произведене пластике."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]