Загађење и животна средина: У океанима плута више од 170 билиона комада пластике

Процењује се да више од 170 билиона комада пластике сада плута у океанима широм света, кажу научници.

Пластика убија рибу и морске животиње и потребне су стотине година да се разгради на мање штетне материјале.

Концентрација пластике у океанима порасла је са 16 трилиона комада у 2005, показују подаци.

Загађење би могло да се утростручи до 2040. ако се не предузме ништа, упозоравају научници.

Прошле недеље, потписан је историјски споразум под покровитељством Уједињених нација чији је циљ да заштити 30 одсто океана.

Претходно је група научника спровела анализе почевши од 1979. и додала најновије податке које су прикупиле експедиције које по морима постављају мреже за прикупљање пластике.

Подаци о комадима пластике прикупљене у мрежама се потом додају у математички модел којим се израчунава глобална загађеност.

„Више од 170 билиона комада пластике се налази у океанима", рекао је за ББЦ њуз главни аутор студије доктор Маркус Ериксен из Института 5 Гајрес.

Пластика за једнократну употребу као што су боце, амбалажа, опрема за пецање или други предмети се временом распадају на мање комаде услед сунчеве светлости или механичке деградације.

Дивље животиње попут китова, морских птица, корњача и риба често мешају пластику са храном и могу умрети од глади док им испуњава стомаке.

Комади пластике такође улазе у воду за пиће, а микропластика је пронађена у људским плућима, венама и плаценти.

Научници кажу да још не знамо довољно о ​​томе да ли микропластика негативно утиче на здравље људи.

Концентрација пластике у океанима значајно је порасла са око 16 билиона комада у 2005. на 171 билион у 2019.

Пре 2005. године концентрације пластике у океанима су варирале.

Доктор Ериксен каже да научници нису сигурни зашто је тако, али би се то могло објаснити јачим законима који су замењени добровољним споразумима, разбијањем пластике или чињеницом да је прикупљено мање података.

Професор Ричард Томпсон са универзитета Плимут, који није био учествовао у студији, рекао је да мора хитно да се нађе решење.

„Сви смо сагласни да има превише пластике у океану. Хитно морамо да пређемо на истраживања усмерена ка проналажењу решења", рекао је он за ББЦ.

Највећа концентрација пластике тренутно је у Северном мору, делу Атлантског океана, а велике плутајуће масе пластике уочене су и на Пацифику..

Аутори такође сугеришу да променљиви нивои загађења пре 2000. године могу бити последица ефикасности споразума или политика које регулишу загађење.

Током 80-их година неколико правно обавезујућих међународних споразума налагало је земљама да престану да одбацују пластику у океане, као и да очисте одређене количине.

Касније су уследили добровољни споразуми за које аутори кажу да су можда били мање ефикасни и могли би да објасне пораст пластике од око 2000. надаље.

Аутори тврде да се решења морају усредсредити на смањење количине произведене и коришћене пластике, уместо на чишћење океана и рециклирање јер је мање вероватно да ће то зауставити ток загађења.

Истраживање је објављено у научном часопису PLOS ONE.

Визуелизација података Ервана Ривоа

Погледајте видео - Отровне отпадне воде прете египатским „супер коралима"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]