Рат у Босни и Херцеговини и ратни злочини: „Негирање да је у Сребреници било геноцида је кривично дело"

Муниру Субашић прожимају помешана осећања.

Док у сузама у Поточарима код Сребренице стоји над гробом сина Нерка, сети се и других мајки, сестара и супруга које немају прилику да одају почаст синовима, браћи и мужевима убијеним у лето 1995. године у једном од највећих злочина током рата у бившој Југославији.

„Ја сам мајка која је укопала сина овде, с најмање делова тела, како бих била пример другим мајкама да то ураде.

„Имам овде у Меморијалном центру нишан, уписало се да је мој Нерко рођен у Сребреници.

„Често одем, загрлим његов нишан, испричам се с њим. Жао ми је мајки које неће имати ту прилику", рекла је она, преноси сарајевско Ослобођење.

Она је једна од хиљаду жена из Сребренице у Босни и Херцеговини која је изгубила дете, мужа, брата, оца у масакру пре 28 година који су починиле снаге Срба из Босне и Херцеговине.

Истовремено, Мунира, председница Удружења „Покрет мајки енклава Сребреница и Жепа", поносна је јер су успеле, каже да обележе место геноцида.

„Белим нишанима смо исписале хисторију. Сваки нишан говори о себи, сваки нишан има своју причу.

„Не постоји ниједна гумица која може избрисати ово што је се нама десило", рекла је она и наставља: „Сваки човек има право на обележје кад умре".

На 28. годишњицу геноцида, у Меморијалном центру Сребреница Поточари данас су укопани посмртни остаци још 30 жртава убијених у лето 1995. године, а међу њима је најмлађи Елвир Салчиновић, дечак који је имао 15 година када је убијен у лето 1995. године.

У мезарју Меморијалног центра Сребреница - Поточари до сада је сахрањено више од 6.750 жртава које је убила тадашња Војска Републике Српске под командом Ратка Младића.

Још се трага за око 1.000 жртава геноцида, пише Ослобођење.

Због злочина који су пратили пад Сребренице 11. јула 1995, до сада је осуђено укупно 47 људи на више од 700 година затвора, а изречене су и четири доживотне казне.

Због геноцида и злочина против човечности у Хагу су осуђени некадашњи председник босанскохерцеговачког ентитета Република Српска (РС) Радован Караџић и главни командант Војске Републике Српске Ратко Младић.

Према подацима власти Федерације Босне и Херцеговине и међународних судова и организација, у Сребреници је убијено више од осам хиљада људи.

Удружење „Покрет мајки енклава Сребреница и Жепа" тврди да је број настрадалих 10.701, каже председница удружења Мунира Субашић, преноси Ослобођење.

Злочин у Сребреници из јула 1995. године, једини је на простору бивше Југославије који је пред међународним судовима окарактерисан као геноцид.

Упркос закону у Босни и Херцеговини према којем је негирање геноцида у Сребреници кривично дело, власти у Републици Српској, једном од два ентитета БиХ, не признају да је у том месту, сада на територији РС, био геноцид.

Медији блиски властима у РС објавили су вест да ће у Меморијалном центру у Поточарима данас бити „обележено 28 година од сребреничких дешавања у јулу 1995. године".

Све власти у Србији су до сада одбијале да тај злочин окарактеришу као геноцид.

Погледајте видео о Сребреници:

Маратонац из Београда дошао у Сребреницу да ода почаст жртвама

Док се у Сребреници обележавала 28. годишњица масакра, у Сарајеву и другим градовима Федерације Босне и Херцеговине, једног од два ентитета балканске земље, људи су застајали на улици и излазили из аутомобила како би на звук сирена изразили почаст жртвама.

Погледајте снимак из Сарајева који су направили новинари Ослобођења.

Међу онима који су дошли у Поточаре био је и Бобан Пантовић, један од ултрамаратонаца који су данас у Сребреницу стигли из Вуковара.

Пантовић, који је из Београда, истиче да је поток суза једини одговарајући назив за ово место и додаје да само љубав може да победи зло.

„Благо оном ко суза има, ту срце умрло није", цитирао је Пантовић стихове Алексе Шантића.

Додао је и да политичарима није место у Поточарима, поготово не онима из 1990-их.

„Ови гробови су огледало њиховог рада. Политичари из деведесетих су произвели многа гробља", каже Пантовић, цитира га Ослобођење.

'Ко негира геноцид, чини кривично дело', кажу европски представници

Високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит био је у Поточарима на обележавању 28. годишњице злочина у Сребреници.

„Они који негирају геноцид, где год живели, чине кривично дело, јер је Валентин Инцко донео измене којима је то јасно утврђено. То је Закон који се односи на целу Босну и Херцеговину", нагласио је Шмит.

Поруку је на Твитеру упутио и Жозеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику, наводећи да је пре 28 година „исписана једна од најмрачнијих страница европске историје".

„Данас, док рат поново бесни на европском континенту, заклињемо се да ћемо учинити боље да одбранимо мир и заштитимо живот.

„Помирење се може градити само на истини, миру и правди. Не може бити толеранције за порицање геноцида, историјски ревизионизам и величање ратних злочинаца", поручио је Борељ.

Јаков Милатовић, председник Црне Горе, изјавио је да је „Сребреница сведочанство бешчашћа и опомена генерацијама да се таква страхота више никад не понови".

У Поточарима је био и Дритан Абазовић, председник Владе Црне Горе у техничком мандату, рекавши да „геноцид никада не сме да буде негиран" и да је „време да сви прихвате истину", пренела је Радио-телевизија Црне Горе.

Зоран Милановић, председник Хрватске, изјавио је да се „на данашњи дан присећамо више од осам хиљада жртава геноцида у Сребреници".

„Сећање на жртве Сребренице важно је и због будућих генерација, како се овакви злочини не би поновили", поручио је хрватски председник.

Погледајте видео из Сребренице:

Београд: Скуп Жена у црном и расправа у Скупштини Србије

Организација Жене у црном и ове године је обележила годишњицу геноцида у Сребреници скупом у центру Београда.

Док су активисткиње и активисти организације у тишини држали транспаренте у понедељак предвече, двојица мушкараца, са маскама на лицима, покушали су да их ометају, али је полиција одмах реаговала.

Дан касније, у Скупштини Србије је букнула расправа о Сребреници, када је опозициона посланица Јелена Јеринић из Зелено-левог клуба питала владу када ће да призна да је тамо било геноцида.

Заступници владајуће већине бурно су реаговали, добацујући јој: „Срам те било!".

На њено излагање реаговала је и представница опозиционог Покрета Двери Радмила Васић која је рекла да се у Сребреници „није десио геноцид, већ злочин".

„Тражим правду за све убијене Србе у Хрватској и Босни", рекла је Васић.

Шта се десило у Сребреници?

Јединице Срба из Босне заузеле су 11. јула 1995. град Сребреницу.

За мање од две недеље, њихове снаге су систематски убиле више од 8.000 Бошњака (босанских муслимана) - што је најгори чин масовног убијања на европском тлу од краја Другог светског рата.

Ратко Младић, командант Војске РС, поручио је престрављеним цивилима да се не плаше за животе, док су његове снаге почињале покољ.

Убијања данима нису престајала.

Лако наоружане мировне снаге Уједињених нација, у ономе што је проглашено „безбедном зоном" УН, нису ништа урадиле док је насиље беснело око њих.

Бивши генерални секретар УН Кофи Анан касније је изјавио: „Трагедија Сребренице ће заувек прогонити историју Уједињених нација".

Српске снаге заузеле су Сребреницу 1992. године, али ју је убрзо потом поново заузела Армија Босне и Херцеговине.

Уследили су жестоки сукоби.

У априлу 1993. године, Савет безбедности УН прогласио је енклаву „безбедном зоном... ослобођеном било каквог оружаног напада или било каквог другог непријатељског чина".

Али опсада је настављена.

Залихе су биле при крају, а малобројне снаге холандских војника које су деловале као мировне снаге УН-а, нису могле да се одупру.

Снаге Срба из Босне су 6. јула 1995. године спровеле жестоку офанзиву на Сребреницу.

Снаге УН-а су се предале или повукле у град, а напредовање Срба су мало успорили ваздушни удари НАТО-а.

Енклава је пала у року од пет дана.

Ратко Младић је тријумфално прошетао градом са другим генералима.

Око 20.000 избеглица побегло је у главну холандску базу УН.

Убијања су почела у наредним данима.

Док су муслиманске избеглице улазиле у аутобусе за евакуацију, снаге Срба издвојиле су мушкарце и дечаке из гомиле и одвеле их на стрељање.

Хиљаде је погубљено, а затим булдожерима гурнуто у масовне гробнице.

Извештаји показују да су неки живи закопани, док су неки одрасли били приморани да гледају како им убијају децу.

Више од 25 година после масакра, још се откривају нове гробнице и жртве.

Извештај из 2002. окривио је холандску владу и војне званичнике да нису спречили убиства.

Цела холандска влада је поднела оставку после извештаја.

Врховни суд земље је 2019. године потврдио пресуду да је Холандија делимично одговорна за 350 смртних случајева у Сребреници.

Трибунал УН-а у Хагу осудио је Младића 2017. године за геноцид и друге злочине.

Он се крио по завршетку рата 1995. године и пронађен је тек 2011. у кући рођака на северу Србије.

Србија се од тада извинила за злочин, али и даље одбија да прихвати да је то био геноцид.

До сада су двојица председника Србије била у Сребреници на дан обележавања злочина - Борис Тадић и Александар Вучић.

Тадић је у Поточарима, месту где је направљен меморијални центар, био 2010. године и поклонио се жртвама.

Али било је оних који су му звиждали.

Тадић је посетио Сребреницу пре него што је Ратко Младић изручен Међународном суду за ратне злочине у бившој Југославији, како се суд тада звао.

„Ја, као председник Србије, никада нећу одустати од трагања за преосталим кривцима. Ту пре свега мислим на Ратка Младића.

„Тада ћу сматрати да сам довршио један део свог посла. После тога потребно је да народи пруже руку једни другима и да наставимо да живимо као људи, као што смо и некад живели", рекао је тада Тадић.

Вучићева посета пет година касније, међутим, била је обележена тежим инцидентима.

Председник Србије тада је нападнут каменицама и пластичним флашама и обезбеђење га је трчећим кораком испратило до аутомобила.

Неколико година касније, Вучић је за ТВ Пинк рекао да се у Сребреници догодио страшан злочин и да за то оправдање не постоји.

Ана Брнабић, председница Владе Србије, рекла је за ТВ Прва 2021. године да се у Сребреници догодио страшан злочин, али да званичницима Србије тамо није место док се не процесуирају нападачи на Вучића током посете 2015. године.

Братунац и Сребреница

Братунац и Сребреницу раздваја само 11 километара, налазе се у истом ентитету Република Српска, али их спаја мучна, тешка, крвава судбина.

У Братунцу, месту на истоку Босне и Херцеговине, 12. јула 1992. године убијено је више десетина Срба.

Представници власти Републике Српске тврде да је подручју Подриња током рата живот изгубило више од 3.600 људи.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]