Геноцид у Сребреници 25 година касније: Ко је све осуђен у Хагу, Србији, Босни и Хрватској

Шесторица Бошњака из Сребренице леже на поду војног камиона. Војник у цокулама шутира једног од мушкараца у главу: „Шта се тресеш?" пита и псује га.

Ускоро ће ове заробљенике, од којих су тројица били малолетни, убити припадници српске паравојне јединице „Шкорпиони", који су злочин забележили на видео снимку.

Снимак је приказан на суђењу бившем председнику СР Југославије Слободану Милошевићу у Хагу 2005. године, после кога је Србија ухапсила и осудила више починилаца овог убиства.

Три године касније биће ухапшен ратни председник Републике Српске Радован Караџић, а 2011. и бивши заповедник Војске РС Ратко Младић.

Због злочина који су пратили пад Сребренице 11. јула 1995, када је убијено више од 8.000 Бошњака, до сада је осуђено укупно 47 људи на више од 700 година затвора, а изречене су и четири доживотне казне.

Хашке пресуде вођама босанских Срба

Бивши командант Војске Републике Српске (ВРС) Ратко Младић налази се у притвору Хашког трибунала, где чека правоснажну пресуду по оптужници за ратне злочине.

Епидемија корона вируса померила је жалбени поступак на следећу годину, када ће суд потврдити или изменити првостепену пресуду из 2017. којом је Младић осуђен на доживотну казну.

Суд у Хагу већ је правоснажно осудио бившег председника Републике Српске Радована Караџића на доживотни затвор 2019. године.

Осим Караџићу, у Хагу су изречене још три правоснажне доживотне казне за геноцид у Сребреници.

Једна је изречена 2010. бившем начелнику за безбедност главног штаба ВРС Љубиши Беари, који је умро у Берлину 2017. године

Друга је изречена 2015. године бившем помоћнику команданта за обавештајно-безбедносне послове главног штаба ВРС Здравку Толимиру, који је следеће године умро.

На доживотни затвор осуђен је и потпуковник Дринског корпуса ВРС Вујадин Поповић, који је пролашен кривим за геноцид, истребљење, убиство и прогон Бошњака.

Трибунал у Хагу је донео прву пресуду која је злочин у Сребреници окарактерисала као геноцид, и то бившем генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу, 2001. године.

Крстић је правоснажно осуђен на 35 година затвора због помагања и учествовања у геноциду.

На дугогодишње казне затвора осуђени су и официри ВРС Драго Николић (35 година), Драган Обреновић (17 година), Момир Николић (20 година) и Радивоје Милетић (18 година).

У Хагу је осуђен и припадник 10. диверзантског одреда Дражен Ердемовић, први човек који је пред тим судом признао кривицу за убиства заробљених Бошњака.

Ердемовић је ухапшен још 1996. у Србији и исте године је у Хагу осуђен на пет година затвора, а његово сведочење касније је допринело осуђујућој пресуди против Ратка Младића.

Малобројни поступци у Србији

Док је суд у Хагу судио главним организаторима ратних злочина, од земаља бивше Југославије очекивало се да спроведу поступке против ниже рангираних.

У Србији су до сада донете само две пресуде за злочине у вези Сребренице, а један поступак је у току.

Четворица припадника „Шкорпиона", ухапшених 2005. због убиства Бошњака које су снимили у околини Трнова, осуђени су 2007. на укупно 53 године затвора.

Њихова имена су Слободан Медић, Бранислав Медић, Перо Петрашевић и Александар Медић.

Међутим, из оптужнице и пресуде не види се да су жртве из Сребренице, напомиње адвокатица Фонда за хуманитарно право (ФХП) Марина Кљајић.

Још двојица „Шкорпиона" - Милорад Момић и Слободан Давидовић - осуђени су у Хрватској за исти злочин.

У Србији је због Сребренице осуђен Брано Гојковић, који је са Тужилаштвом за ратне злочине склопио споразум о признању кривице 2016. године.

Он је осуђен на 10 година затвора због ратног злочина против цивилног становништва.

Пошто званични Београд не признаје да се у Сребреници догодио геноцид, оптужнице подигнуте у Србији везане за злочине у Сребреници не користе ту формулацију.

У току је и суђење по оптужници из 2016. за злочин у селу Кравица, у коме је јула 1995. убијено више од 1.300 Бошњака из Сребренице.

„Због корне сведоци одбране ће мало сачекати, а време се користи да се изврши увид у писану документацију, која је заиста обимна", каже Марина Кљајић.

Додаје да у поступку нису уочене „намерне опструкције" и да суђење не траје предуго с обзиром на број оптужених.

За овај злочин оптужени су бивши припадници Специјалне бригаде МУП-а Републике Српске Недељко Милидраговић, Алекса Голијанин, Миливоје Батиница, Драгомир Паровић, Александар Дачевић, Боро Милетић, Јован Петровић и Видослав Васић.

Функционери и присталице Српске радикалне странке (СРС), предвођени својим лидером, осуђеним ратним злочинцем Војиславом Шешељем, долазили су на поједина рочишта да искажу подршку осумњиченима и негирају геноцид у Сребреници.

Следеће рочиште заказано је на годишњицу масакра у Кравици, 14. јула.

Шта ради Тужилаштво за ратне злочине?

Неколико осумњичених за злочине у Сребреници пронашло је уточиште од гоњења у Србији протеклих година.

Међу њима је био и бивши командант 10. диверзантског одреда Милорад Пелемиш, кога је тражило тужилаштво Босне и Херцеговине.

Босански суд осудио је петорицу припадника овог одреда на укупно 122 године затвора због убиства најмање 1.000 Бошњака на фарми Брањево.

Међутим, Пелемиш се слободно кретао у Србији и чак појављивао у медијима.

Београдски Фонд за хуманитарно право (ФХП) поднео је 2010. године кривичне пријаве против Пелемиша и још 11 особа за учешће у геноциду у Сребреници.

„Али по њима се не поступа", говори Марина Кљајић из ФХП-а.

Према извештају Фонда из 2011. године, пет бивших припадника 10. диверзантског одреда који нису процесуирани тада је живело у Србији.

До данас ниједан није осуђен, осим Брана Гојковића који је склопио споразум о признавању кривице.

Без нових пресуда у Босни

Судови у Босни и Херцеговини изрекли су више пресуда за злочине у Сребреници него судови у Србији и Хрватској заједно - 25 - али у последњих годину дана није донета ни једна нова пресуда.

У том периоду подигнута је једна оптужница за геноцид у Сребреници, и то против некадашњег команданта 65. заштитног моторизованог пука ВРС Миломира Савчића.

Он је у децембру 2019. оптужен да је свесно помагао Ратку Младићу и другим старешинама војске Републике Српске и полиције да заробе, погубе и закопају мушкарце Бошњаке из Сребренице.

Савчић, који је председник Борачке организације Републике Српске, негирао је кривицу на првом рочишту 22. јуна и рекао да је оптужница „потпуно измишљена".

Пред босанским судом води се пет предмета у вези са злочинима у Сребреници, против укупно десет оптужених.

Извршни директор Балканске истраживачке мреже (БИРН) у Босни и Херцеговини, Денис Џидић, каже да се велики број суђења за ратне злочине у тој земљи „јако споро процесуира".

„Разлози су бројни - од великог броја сведока до старости оптужених па до лошег планирања тужилаца и судија", рекао је Џидић за ББЦ на српском.

Од 25 досада донетих пресуда за злочине у вези пада Сребренице, 13 је за злочин геноцида.

Командир вода у 10. диверзантском одреду Војске Републике Српске, Франц Кос, осуђен је на 35 година због злочина против човечности.

Припадници 10. диверзантског одреда Станко Којић, Зоран Гороња и Властимир Голијанин осуђени су на 32, 30 односно 15 година.

Они су осуђени због убиства око 800 заробљених Бошњака из Сребренице на фарми Брањево код Зворника.

Након стрељања, Кос, Којић и још један припадник њиховог одреда пуцали су устрељеним Бошњацима у главу још једанпут, како би се уверили да нема преживелих, навео је суд.

Једну од виших затворских казни добио је и бивши начелник за сигурност Зворничке бригаде ВРС, капетан Милорад Трбић.

Трбић се 2005. године добровољно предао Хашком суду, који га је исте године оптужио за учешће у геноциду у Сребреници.

Како се наводи у оптужници, Трбић је био одговоран за убиство око 1.000 Бошњака у селу Ораховац 13. јула 1995. године, два дана након пада Сребренице, као и друге злочине.

Трбићев предмет је 2007. године предат суду у Босни и Херцеговини, који га је осудио на 30 година, али је казна преиначена на 20 година затвора 2015. године.

Без обзира на пресуде, званичници Републике Српске, босанског ентитета са већинским српским становништвом, не прихватају да је у Сребреници почињен геноцид.

У последњих годину дана формирају се и комисије за утврђивање истине о Сребреници, у чијем раду не учествују стручњаци који су годинама радили у Хагу, али учествује низ особа које су јавно оспоравале геноцид, наводи Денис Џидић.

„Негирање [геноцида] свакако ствара екстремније наративе, што изазива незадовољства.

„Протеклих година видели смо интензивирање ових наратива - кроз проласке колона у Сребреници које су певале националистичке песме, лепљење плаката Ратка Младића у Сребреници и слично", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]