Белоглави суп Добрила воли селфије и људе: Племенита лешинарка опет у свом гнезду на Увцу

Она има око осам килограма, храни се животињским лешевима, воли селфије са људима и вероватно је један од ретких белоглавих супова из Србије који се са смуцања по свету враћа авионом уместо властитим крилима.

Младу женку из породице лешинара, најугоженије врсте птица, у децембру 2018. су пронашли изнемоглу у Турској. Али и после опоравка, непрестано се враћала људима, сваки пут када би покушали да је пусте да одлети назад кући.

„Схватила је да јој људи дају храну када је гладна. Тако да ћемо морати да је пребацимо назад авионом и да је вратимо код родитеља да је доведу у ред", каже за ББЦ на српском др Саша Маринковић из Фондације за заштиту птица грабљивица.

Ова перната одметница не разликује се много од вршњака. Белоглави супови сазревају око пете године. Када су млади, воле да лутају па већина настрада, углавном летећи далеко на исток.

Маринковић је био део Тима за маркирање који је пронашао и обележио ову младу птицу која се, за разлику од већине њених вршњака, није бранила нити правила мртва, већ се умиљавала орнитолозима.

„Била јако кооперативна, допустила да је маркирамо, чак су се сви сликали. Била је омиљена у тиму и зато што је била тако добра, назвали смо је Добрила", објашњава др Маринковић.

Његов тим већ деценију обилази гнезда и брине о птицама грабљивицама, које су 1990-тих година биле на ивици истребљења у Србији када је остало свега десетак парова белоглавих супова.

Захваљујући програму мера заштите који је тада покренут, данас у колонијама западне Србије - у Увцу, Радојини, Милешеву и Љубовији - живи око 240 парова белоглавог супа.

Србија данас има најјачу популацију белоглавих супова на Балкану.

„Веома значајни санитарци у природи"

Ова птица савијеног кљуна, моћних крила распона од 2,8 метара и продорног погледа, савршена је за улогу чистача угинулих животиња у природним срединама.

Оне чисте биолошки отпад и спречавају ширење зараза, од којих су неке смртоносне за људе.

У Србији постоји проблем са сточним отпадом који често завршава на дивљим депонијама или у рекама.

Некада су се тиме хранили супови који нарочито током зиме наилазе на оскудицу природног извора хране, истиче Маринковић.

Фондација заговара повратак традиционалном начин уклањања отпада, па са сточарима има договор да зову резерват како би екипа дошла по угинулу животињу и однела је на хранилиште.

Добрила је други суп из Србије који је спасен у Туркој и враћен назад. Пре ње је то био суп у Измиру којем су, као и Добрили помогли да се опорави у Прихватном центру за птице грабљивице, али је он сам долетео кући.

Најдужи лет супа из Србије био је до Јемена - чак 3450 километара.

Један суп, Садам, стигао је до Багдада, где је чак био и киднапован, а отмичари су тражили новац за откуп.

Повратак ове птице је ипак омогућен преко амбасаде и министар заштите животне средине Ирака је пустио Садама да одлети назад у Србију.

Прелетео је Кавказ и прешао више од 1500 километара у жељи да се врати у Србију северном обалом Црног мора.

Упркос свим напорима, није стигао до Увца, јер је настрадао налетевши на далековод у магли.

Мали број хранилишта у Србији ставара велику конкуренцију у зимском периоду и младе птице су принуђене да одлећу из Србије, наводи се на сајту Фондације за заштиту птица грабљивица.

Процењује се да годишње страда око 50 младих птица из Србије у оваквим лутањима.

Птица од посебног културног значаја

„Верује се да су они једине животиње које пролазе кроз сва три света - свет богова, људи и подземни свет, зато што су праведне. То је грабљивица која никада не убија свој плен", објашњава Маринковић.

Веровало се и да белоглави супови могу да предвиде олују, али у будућност - зато што се брзо окупе на месту где је угинула животиња.

Супови виде и на шест километара удаљености и имају посебан систем комуникације у ваздуху - праве "чешаљ" преко подручја које надлетају док заједно траже храну.

Чим је један нађе, кружно сигнализира осталима, па се сви појаве у исто време. То је људима било необично и навело на веровање да супови виде будућност.

Маринковић, иначе и аутор књиге о суповима, каже да су они посебна врста која има образован, културни, економски значај и да утиче да се локалне заједнице развијају кроз туризам.

Поза сунчања белоглавог супа има улогу да му обезбеди оптимални проценат влаге у перима за лет, а верује се да је она надахнула средњовековног уметника да од ње направи грб са двоглавим орлом, пише Маринковић у својој књизи.

Ова птица је посебно атрактивна зато што лети специфичан „кондоров лет" који вековима инспирише људе, па је често присутан у песмама, уметности и култури, посебно на Балкану.

Током оваквог лета, белоглави суп клизи и на небу изгледа моћно, не маше крилима и изгледа као авион. Суп не маше крилима ни када полеће, већ га топле ваздушне струје дижу на висине и до 2.500 метара.

Добрила ће поново крстарити небом изнад Увца, али тек после карантина и боравка у кавезу у резервату. Потом ће бити враћена у гнездо код родитеља и носиће сателитски одашиљач којим ће се пратити њене авантуре.

Иако се враћа људима јер нема страх од њих, што може да буде опасно за птице, Маринковић верује да ће бити безбедна и чувана у резервату.

Ако некада посетите Увац, потражите ову јединствену женку белоглавог супа, Добрилу, за незаборавни селфи.