Украјина и Русија: Ко су ратни заробљеници и како се поступа према њима

Стотине украјинских бораца, који су се крили у мрежи тунела огромног индустријског комплекса Азовстал током опсаде Маријупоља пребачени су, према саопштењу из Русије, у део Украјине који је под контролом руских и проруских снага лојалних Москви.

Руске власти тврде да је пребачено више од 1.700 заробљених украјинских бораца.

Руско саопштење да ће се према ратним заробљеницима поступати у складу са међународним нормама истакло је сложена правила ратовања о опхођењу према непријатељским борцима који су заробљени или су се предали током сукоба.

Украјинци су раније такође заробили неке руске војнике, иако тачан број није познат, а у Кијеву је одржано прво суђење 21-годишњем руском војнику оптуженом за убиство ненаоружаног цивила.

Вадим Шишимарин је признао кривицу и прети му доживотна казна затвора.

Украјински званичници се надају да ће њихови борци из челичане Азовстал бити размењени за руске ратне заробљенике.

Из Кремља нема коментара о томе, а поједини руски политичари траже да се заробљеним Украјинцима из Азовстала суди.

Откако је започела инвазија, и Русија и Украјина оптуживале су једна другу за нехумано поступање према ратним заробљеницима.

Матилда Богнер, шефица посматрачке мисије за људска права Уједињених нација, недавно је изјавила да постоје „кредибилне информације" да су обе стране чиниле такве прекршаје.

Да ли постоје званична правила о поступању према ратним заробљеницима?

Да.

Ратне заробљенике формално штите међународни споразуми из 1929. године и Трећа Женевска конвенција, која се конкретно односи на опхођење према ратним заробљеницима.

Она је установила начела као што су хумано поступање према ратним заробљеницима, размена информација о њима и право званичника из неутралних земаља да посете затвореничке логоре.

Конвенција је значајно проширена 1949. године након што је неколико земаља у Другом светском рату оптужено да је кршило ова правила - дефинисана је, на пример, потреба за „заштитом личног достојанства" ратних заробљеника.

Према Уједињеним нацијама, Женевску конвенцију је потписало 196 земаља, међу којима и Русија и Украјина.

Какву заштиту имају ратни заробљеници?

Списак је подужи и укључује многе ставке, од права на лечење, храну и смештај, до забрањивања мучења или искоришћавања затвореника за принудни рад.

У споразуму се наводи да притвор не сме да се користи као облик кажњавања, већ само као ресурс који спречава даље учествовање у сукобу.

Због чега он садржи и заштиту ратних заробљеника од „застрашивања, вређања и знатижеље јавности".

Зато су и руске и украјинске власти биле критиковане када су објављивале снимке са ратним заробљеницима, од којих су неки учествовали и на конференцијама за штампу.

Према Женевској конвенцији, ратни заробљеници не могу бити кривично гоњени зато што просто учествују у сукобима, мада правила земљама дозвољавају да кривично гоне ратне заробљенике који су чинили ратне злочине.

Споразум такође одређује да ратни заробљеници морају да буду репатрирани „без одлагања" кад дође до окончања непријатељстава.

Ко је све подложан?

Дефиниција ратних заробљеника у Женевској конвенцији не ограничава се само на припаднике оружаних снага.

Покривени су и припадници паравојних трупа и цивили који имају неборбене задатке у војсци.

Један од изузетака су плаћеници и, у неким околностима, шпијуни.

У случају шпијуна, међутим, Женевска конвенција наводи да према људима заробљеним у својству шпијуна „и даље треба да се поступа хумано" и да мора да им буде обезбеђено правично суђење.

Шта је размена заробљеника?

Размене заробљеника су договори између зараћених страна о размени једне групе затвореника за другу.

Ово се не дешава само током ратова.

У годинама Хладног рата, на пример, САД и Совјетски Савез постигли су неколико таквих договора.

Они су се десили и током израелско-палестинског сукоба.

Иако су размене дефинисане у Женевској конвенцији, оне су заправо много старија пракса.

Постоје записи о договорима ове врсте који су постизани још у 18. веку.

Постоји неколико потврђених случајева размене ратних заробљеника између Москве и Кијева, али руски парламент тренутно расправља о предлогу закона који би забранио сличне погодбе.

Да ли се земље увек придржавају правила?

Не.

Као што је већ поменуто, Женевска конвенција морала је значајно да се прошири после великог броја зверстава у Другом светском рату.

Јапан је био озлоглашен по мучењима и искоришћавању савезничких ратних заробљеника током сукоба и процењује се да су десетине хиљада умрли од гладовања и болести.

У скорије време, било је оптужби за нехумано поступање према ратним заробљеницима и током ратова у Југославији (1991-2001).

У истакнутом случају, бивши војник Србин из Хрватске осуђен је на 20 година затвора 2009. због мучења и убиства 200 ратних заробљеника.

И САД и Северни Вијетнам оптужени су за злочине почињене над ратним заробљеницима током Вијетнамског рата (1965-1975), а једна славна жртва био је покојни сенатор и председнички кандидат Џон Мекејн, који је остао са доживотним инвалидитетом због злостављања којем је био изложен у заробљеништву.

Вашингтон је такође оптужен за кршење конвенције због начина на који је у притвору држао осумњичене за тероризам у злогласној бази Гвантанамо Беј на Куби после напада од 11. септембра.

Седамнаестог маја је Међународни кривични суд (ИЦЦ) најавио слање 42-чланог тима истражитеља, форензичких стручњака и помоћног особља у Украјину да би истражио наводне ратне злочине почињене од почетка руске инвазије.

Погледајте видео: Шта је ратни злочин

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]