Украјина и Русија: Шта је ратни злочин

Отворена је истрага о могућим ратним злочинима почињеним у Украјини, након што је Русија оптужна да је вршила нападе на цивиле.

Главни тужилац Међународног кривичног суда (ИЦЦ) изјавио је да се сакупљају докази о наводним ратним злочинима, злочинима против човечности и геноциду.

До овога је дошло пошто је 39 земаља званично затражило отварање истраге.

Русија негира да је гађала цивиле.

Ево шта су ратни злочини и за шта је Русија тачно оптужена.

Шта је ратни злочин?

Корпус закона који дефинишу ратни злочин су Женевске конвенције, шира и старија област закона која се назива Законима и обичајима рата, и у неком ад хок случајевима, статути тела као што су Међународни кривични трибунали за бившу Југославију и Руанду.

Женевске конвенције су низ међународних споразума који су поставили међународне правне стандарде за човечно поступање у рату.

Прве три конвенције штите оне који се боре и ратне заробљенике, док четврта - усвојена после Другог светског рата - штити цивиле у зонама ратних дејстава.

Женевске конвенције из 1949. ратификовале су све земље чланице Уједињених нација, међу њима и Русија.

Четврта Женевска конвенција ратни злочин дефинише као:

Римски статут из 1998. године, још један важан међународни споразум који се тиче оружаних сукоба, такође је користан водич за чинове који се генерално сматрају озбиљним кршењем међународног права.

Његова дефиниција ратног злочина подразумева:

Он наводи да одређени тип зграда, као што су болнице, или верски и образовни објекти, не смеју свесно да се узимају као мете.

Такође се забрањује употреба одређеног типа оружја, као и отровних гасова.

Шта је Међународни кривични суд и како се кривично гоне ратни злочини?

Међународни кривични суд у Хагу, у Холандији, основан је 1998. године према Римском статуту.

То је независна институција која кривично гони појединце оптужене за најтеже злочине који се тичу међународне заједнице.

Он истражује ратне злочине, геноцид, злочине против човечности и злочин агресије.

Државе могу кривично да гоне осумњичене злочинце на властитим судовима.

Међународни кривични суд успоставља надлежност само тамо где државе не могу или нису вољне то да учине - то је „суд последњег прибежишта".

Овај суд нема властиту полицијску службу и ослања се на државну сарадњу приликом хапшења осумњичених.

Казне које изриче Међународни кривични суд могу да се састоје од затворских и новчаних.

Русија и Украјина нису међу 123 земље чланице суда, али је Украјина прихватила његову надлежност, што значи да Међународни кривични суд може да истражује одређена наводна кривична дела.

Друге велике земље које његови чланови суда су САД, Кина и Индија.

Да ли су се ратни злочини кривично гонили раније?

У Другом светском рату, убиство неколико милиона људи - углавном Јевреја - које је починила нацистичка Немачка, као и злостављање цивила и ратних заробљеника, навели су Савезничке снаге да кривично гоне људе које су сматрале одговорним.

Нирнбершки процес 1945. и 1946. године довео је до осуђивања на смрт десет нацистичких вођа.

Сличан процес покренут је у Токију 1948. године, када је обешено седам јапанских команданата.

Ова суђења практично су поставила преседан за касније кривична гоњења.

Конгоански ратни лидер Томас Лубанга је 2012. био прва особа осуђена на Међународном кривичном суду кад је проглашен кривим за регрутовање и коришћење деце као војника у својој побуњеничкој војсци 2002. и 2003. године.

Осуђен је на 14 година затвора.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (ICTY) био је тело Уједињених нација активно од 1993. до 2017, основано да кривично гони злочине почињене током ратова у Југославији.

Он је 2016. прогласио Радована Караџића, бившег лидера босанских Срба, кривим за ратне злочине, геноцид и злочине против човечности због своје улоге у том сукобу.

Ратко Младић, војни командант Војске Републике Српске, такође је осуђен 2017. године за исте злочине.

Други ад хок судови такође су кривично гонили појединце за геноцид и злочине против човечности почињене у Руанди и Камбоџи.

Међународни кривични трибунал за Руанду прва је институција која је признала силовање као средство чињења геноцида.

За шта је оптужена Русија?

Украјински градови, укључујући Кијев, Харков и Херсон, нашли су се последњих дана на мети жестоких напада.

Украјински председник Зеленски оптужио је Русију за ратне злочине након што је ова покренула ваздушне нападе на Харков, у којима су страдали цивили.

Москва је у другом нападу на град оптужена и за коришћење касетних бомби.

Касетне бомбе су оружја која распршују мање делове муниције кад се избаце.

Забраниле су их многе земље према Конвенцији о касетној муницији из 2008, али не и у Русија и Украјина, које нису потписале овај споразум.

Групе за заштиту људских права и украјинских амбасадор у УН такође су оптужили Русију за употребу вакумских бомби у нападу на североисточни град Охтирка.

Вакумске бомбе су термобаричко оружје које може да начини огромну штету запаливши облак вапоризованог горива.

Не постоји међународни закон који конкретно забрањује његову употребу, али ако их нека земља користи за напад на цивилно становништво у стамбеним областима, школама или болницама, онда може бити осуђена за ратни злочин према Хашким конвенцијама из 1899. и 1907.

Кремљ је негирао да је починио ратне злочине или користио касетне или вакумске бомбе, одбацивши ове оптужбе као „лажне вести".

„Напади се извршавају само на војне мете и искључиво оружјем велике прецизности". рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу.

Србин у Украјини: „Овде сам дошао због љубави и остајем"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]