Украјина и Русија: Да ли Путин може бити кривично гоњен за ратне злочине

Слике тела цивила на улицама Буче довеле су до међународне осуде Русије и нових оптужби да њене снаге чине ратне злочине.

Међународни кривични суд већ је започео истрагу да ли су почињени ратни злочини, а Украјина је такође основала тим за сакупљање доказа.

Шта је ратни злочин?

Можда не изгледа тако, али „чак и рат има правила", како каже Међународни комитет Црвеног крста.

Она су садржана у споразумима под заједничким именом Женевске конвенције и у низу других међународних закона и договора.

Цивили не смеју намерно да се нападају - као ни инфраструктура неопходна за њихово преживљавање.

Нека оружја су забрањена због неселективне или стравичне патње које изазивају - као што су противпешадијске мине и хемијска или биолошка оружја.

Болеснима и рањенима мора да се укаже помоћ - укључујући повређене војнике, који као ратни заробљеници имају своја права.

Тешка кривична дела као што су убиство, силовање или масовни прогон групе познати су као „злочини против човечности".

Шта је геноцид?

Геноцид се у међународном праву дефинише као намерно убијање људи из посебне националне, етничке, расне или верске групе, са намером да се та група уништи - било у целости или само делимично.

Као такав, геноцид је специфичан ратни злочин који је већи од противзаконитог убијања цивила.

Закон тражи да се представе докази о постојању намере да се група уништи.

Покољ из 1994. године у Руанди извршен над око 800.000 људи касније је довео до подизања оптужнице за геноцид.

Које оптужбе су изнете за ратне злочине почињене у Украјини?

Истражитељи и новинари пронашли су нешто што изгледају као докази намерног убијања цивила у Бучи, граду на ободу Кијева, и у другим оближњим областима.

Британски премијер Борис Џонсон изјавио је да ти напади представљају „нове доказе" за ратне злочине.

Прошле недеље је амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао да је Русија „уништавала стамбене зграде, школе, болнице, кључну инфраструктуру, цивилна возила, тржне центре и кола хитне помоћи" - што су све дела за која је САД рекла да се своде на ратне злочине.

У марту је руски напад на позориште у Маријупољу изгледао као прва потврђена локација масовног убиства.

Реч „деца" била је исписана огромним словима испред саме зграде.

Украјина је пре тога ратним злочином назвала руски ваздушни напад на болницу у Маријупољу.

Такође, све је више доказа да су касетне бомбе - муниција која се раздваја у много малих бомби - коришћена на цивилним областима Харкова.

Велика Британија тврди да је Русија користила термобаричке експлозиве, који стварају масовни вакуум исисавајући кисеоник.

Ти експлозиви нису забрањени, али њихова намерна употреба у близини цивила сасвим би сигурно прекршила правила ратовања.

Многи стручњаци тврде да сама инвазија представља злочин према концепту „агресивног ратовања".

Како осумњичени ратни злочинци могу бити кривично гоњени?

После Другог светског рата постојао је читав низ једнократних судова - попут трибунала који је истраживао ратне злочине почињене током распада Југославије.

Основано је и тело за кривично гоњење одговорних за геноцид у Руанди почињен 1994. године.

Данас се Међународни кривични суд (ИЦЦ) и Међународни суд правде (ИЦЈ) старају о томе да се поштују правила ратовања.

Међународни суд правде (ИЦЈ) пресуђује по питању спорова међу државама, али не може кривично да гони појединце. Украјина је већ поднела тужбу против Русије.

Ако би ИЦЈ донео пресуду против Русије, за спровођење те одлуке био би надлежан Савет безбедности Уједињених нација (УНСЦ).

Али Русија - једна од пет сталних чланица савета - могла би да стави вето на сваку одлуку да се она казни.

Међународни кривични суд (ИЦЦ) истражује и кривично гони појединачне ратне злочинце којима се не суди у појединачним државама.

Он је стални савремени наследник Нирнберга, који је кривично гонио кључне нацистичке вође 1945. године.

Нирнберг је устоличио принцип да земље могу да оснују специјални суд који ће спроводити међународно право.

Може ли Међународни кривични суд да гони кривична дела почињена у Украјини?

Главни тужилац ИЦЦ-а британски правник Карим Кан каже да постоји ваљана основа за сумњу да су у Украјини почињени ратни злочини.

Истражитељи ће се позабавити садашњим и прошлим наводима - уназад све до 2013. године, пре него што је Русија анектирала Крим од Украјине.

Ако буду пронађени докази, тужилац ће од судија тражити да издају налоге за хапшење како би се појединци довели на суђење у Хаг.

Али постоје практична ограничења његове надлежности.

Суд, наиме, нема властиту полицијску службу, па мора да се ослања на појединачне државе како би хапсиле осумњичене.

Русија није чланица овог суда - повукла се из њега 2016. године. Председник Путин неће изручити осумњичене.

Ако осумњичени отпутује у неку другу земљу, могао би да буде ухапшен - али то је једно велико „ако".

Могу ли председник Путин, генерали или други лидери да буду гоњени?

Лакше је доказати ратни злочин војнику који га је починио, него лидеру који је наредио његово извршење.

Хју Вилијамсон из Хјуман рајтс воча - групе стручњака за сакупљање доказа о ратним злочинима почињеним током сукоба - каже да постоје докази да су руске снаге извршавале погубљења по кратком поступку и друга тешка кривична дела.

Он каже да је утврђивање „командног ланца" веома важно за било које будуће суђење - подразумевајући и да ли је лидер одобрио чињење злочина - или је зажмурио пред њим.

„Постоји једна занимљива епизода у нашем извештају из Украјине, када је командант издао наређење војницима да издвоје двоје цивила и убију их", казао је он за ЦБС Њуз.

„Двојица војника су се томе успротивила и та команда није извршена. Постоје, дакле, очигледни докази о неким инцидентима у руској војсци, али у њима има и елемената команде и контроле."

ИЦЦ такође може да подигне оптужницу за кривично дело „покретања агресивног рата".

То је злочин започињања неоправдане инвазије или сукоба, који се не могу оправдати војном акцијом из самоодбране.

Он је потекао још из Нирнберга, након што је судија ког је послала Москва убедио Савезнике да нацистички лидери треба да одговарају за „злочине против мира".

Међутим, професор Филип Сендс, стручњак за међународно право са Универзитетског колеџа у Лондону, каже да ИЦЦ не може да гони руске лидере за то зато што земља није потписница суда.

У теорији, Савет безбедности УН-а може да затражи од ИЦЦ-а да истражи ово кривично дело. Али, још једном, Русија на то може да стави вето.

Постоји ли, дакле, неки други начин да се гоне појединци?

Ефикасност Међународног суда правде - и начин на који се међународно право спроводи у пракси - зависи не само од споразума, већ и од политике и дипломатије.

Професор Сендс и многи други стручњаци тврде да се, као и у случају Нирнберга, решење поново крије у дипломатији и међународним договорима.

Он позива светске лидере да оснују једнократни трибунал за кривично гоњење злочина агресије на Украјину

Погледајте видео о евакуацији деце без родитељског старања

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]